СВЕТСКИ ПОЗНАТ СТРУЧЊАК: Проф. др Надежда Басара: „И за рак има лека!“

ИСКРА на Фејсбуку

(Надежда Басара) Фото: intermagazin.rs

Лечење матичним ћелијама, као један од најуспешнијих облика терапије најтежих болести, све је присутније у свету. Нажалост, како су ове терапије и даље веома скупе, то често користе и разни мешетари који под плаштом хуманитарне организације или на други начин, од оболелих узимају много више новца него што је то потребно.

У ексклузивном интервјуу за „Вести“, без дилеме један од највећих светских стручњака трансплантације матичних ћелија, проф. др Надежда Басара, директор интерне медицине у једној од најпознатијих немачких клиника, болници „Малтесер Ст. Франзискус“ у Флензбургу, објашњава које све болести и на који начин се лече матичним ћелијама, али и како се заштитити од могућих превара.

Проверити цене

У очају због спознаје да су оболели од најтежих болести људи постају лаковерни. На шта би требало да обрате пажњу да не би били преварени? Како да провере колико такво лечење кошта у иностранству?

– У Немачкој постоји систем за обрачунавање болничких услуга и зове се „Диагносис релатед гроупс“ (ДРГ), који се сваке године мења и по коме је направљен ценовник услуга. Већина болница и универзитетских центара обрачунава за пацијенте који нису осигурани у Немачкој два-три пута веће цене. На пример, ако нека услуга по ДРГ кошта 20.000 евра, предрачун је између 40.000 и 60.000 евра. Најбоље је да пацијент који жели да се лечи у иностранству узме понуду за лечење из три болнице. За прикупљање помоћи у сврху лечења пацијенти би требало да имају предрачун на меморандуму као и заказан термин пријема који издаје клиника за коју су се одлучили. Медији и фондације у Србији, али и у другим балканским земљама, прихватају непроверене износе суме, које им кажу пацијенти или њихова најближа родбина.

Да ли хуманитарне фондације и медији можда треба да се обрате директно болници или лекару од кога је пацијент добио информацију о лечењу?

– У случају да нема профактуре и заказаног термина пријема, требало би обавезно да позову и провере. Дешава се да профактура одступа од оријентационе суме дате мејлом или телефоном. Финансијска служба шаље профактуру на бази тренутних цена терапија и услуга, а лекар који ће лечити болесника даје оријентациону суму, и то на бази дотадашњег искуства. Недавно сам имала случај једне пацијенткиње из јужне Србије. Без профактуре и термина пријема унапред је почела да сакупља помоћ, и то на основу моје оријентационе процене цене коштања лечења. Када је упозорена да не сме да помиње моје име у медијима, јер још није добила ни профактуру, а ни термин пријема, узела је другу профактуру у болници из Енглеске на којој је цена трансплантације била дупло виша него у болници „Малтесер Ст. Франзискус“ у којој радим. Сада се за ту пацијенткињу поново сакупља још толико новца, то је ненормална свота за ту врсту захвата. Реч је о стотинама хиљада евра, то је огроман новац, а нема никакве контроле пријема и тока новца. Истовремено, ни фондација која се укључила у сакупљање новца, а ни медији који су акцију подржали нису ме позвали да провере о чему је заправо реч.

Помоћ сународницима

Где је, по Вашем мишљењу, највећи степен успешности излечења и најприхватљивија цена, када је реч о најтежим и специфичним болестима?

– Немачка је у самом светском врху! Сваки нови лек, нови протокол, нова метода која се покаже успешна и објави у стручној литератури, одмах може и да се примени, без обзира на то колико кошта. Немачки доктори су изузетно стручни, а кроз редовна усавршавања прате све светске трендове савремене медицине. Нема тог захвата у медицини који ми у Немачкој не примењујемо. То важи наравно и за мој тим. Убрајамо се међу најуспешније у Немачкој у области хематологије и онкологије. Уједно смо и најјефтинији, не само у Немачкој већ и у Европи. Наиме, оно што се наплаћује немачким осигураницима то је и цена за српске пацијенте, тј. не наплаћујемо дупло или троструко више, с тим што сам се ја још одрекла и шефовског додатка који, као што знате, није нимало мали. Повољност је и што се споразумевам с пацијентима на матерњем језику, а од ове године имам и психоонколога, чији је матерњи језик такође српски, што је у процесу излечења изузетно важно!

Колики је проценат излечених пацијената од малигних болести у болници коју водите?

– У Немачкој су хематологија и онкологија субспецијализација интерне медицине. Проценат излечења малигних хемато-онколошких болести је веома висок и креће се око 90 одсто. То су подаци до којих се дошло након опсервације пацијената која траје две године, а почиње од дијагнозе и почетка терапије.

Које болести се могу излечити трансплантацијом матичних ћелија?

– Уз помоћ трансплантације са матичним ћелијама из костне сржи или периферне крви сродног или несродног донора, могу да се излече болести као што су леукемије и лимфоми, мијелодиспластични синдроми, мијелопролиферативне болести, мултипли мијелом, али и немалигне болести као што су апластична анемија и таласемија. Реч је о великом спектру болести зато што су у наведеним болестима пронађеним помоћу молекуларне дијагностике и подгрупе које се лече различитим методама.

Нове методе

Какве терапије матичним ћелијама се примењују у болници у којој радите?

– Све врсте терапија. Примењује се терапија аутологним матичним ћелијама које се добијају од самог болесника, алогеним матичним ћелијама од сродног донатора (брат, сестра) или несродног донатора, који се у Немачкој у рекордном року од четири до шест недеља налази у светској банци података, у којој је регистровано 30 милиона донора из целог света. Само у Немачкој је регистровано више од седам милиона добровољних донора.

На које терапије сте посебно поносни?

– Посебно сам поносна на хаплоидентичну трансплантацију, која се ради када се не нађе донор и код које деца или родитељи пацијента донирају матичне ћелије. Ова врста трансплантације се и даље сматра најризичнијом, међутим, нове методе су омогућиле да се успешно примењује.

Како се зна да су матичне ћелије донора одговарајуће за неког пацијента, односно који су предуслови да би неко био излечен?

– Најважнији део трансплантације са матичним ћелијама је управо одабир најбољег донора јер се код готово сваког пацијента нађе неколико њих. Донор се пре свега бира на основу ХЛА-типа, тренутно се тестира најмање десет, а у неким случајевима и дванаест антигена. Захваљујући прецизној технологији, постижу се најбољи резултати у одабиру донора. Осим тога, важна је и крвна група, као и прележане вирусне болести и код пацијента као и код донора.

Како остати здрав

Која је ваша порука оболелима, али и здравима да би сачували здравље?

– Порука здравима: дружите се са породицом и пријатељима које волите. Социјално се ангажујте, радите посао који вас испуњава, будите оптимисти, насмејани и водите здрав начин живота, који подразумева медитеранску исхрану с много поврћа и воћа и три пута недељно једите рибу. Црвено месо само једном месечно. Такође је неопходно и рекреативно бављење спортом који треба да буде усклађен са годинама. Мој супруг Бранислав и ја када је лепо време, најмање три-четири пута недељно возимо бицикл. Када је лоше време идемо на фитнес на Факултет физичког образовања у Флензбургу где, по упутствима тренера, радимо вежбе прилагођене нашим годинама. Поруку оболелима не бих да дајем преко штампе, јер то зависи од разних фактора, рецимо од које болести болују, у ком стадијуму је болест, као и од старости пацијента…

Избегавајте стрес

– Стресне ситуације изазивају обољења укључујући и малигне болести, које се најчешће јављују с годинама, односно, старењем, што је научно доказано. На тему ефекта стреса и старења, америчка научница Елизабет Блекбурн је на бази петнаестогодишњег истраживања добила Нобелову награду. Психолог Елиса Епел је такође била у том истраживачком тиму и показала, а и објаснила, како стрес преко скраћивања теломера, који се налазе на крајевима хромозома, доводе до болести. У књизи ове научнице „Тхе Теломере Еффецт“ једноставним језиком обичним људима се открива тајна како дуго да живе, а остану у фит форми, чак и у старости – истиче наша саговорница.

„Човек из сенке“

Разговору с професорком Басаром је присуствовао и њен супруг, Бранислав Басара, важан „човек из сенке“, модерним речником, „ПР“, не само професорке Басаре, већ и болнице „Малтесер Ст. Франзискус Фленсбург“ за Балкан, па смо га питали, како је поред редовног посла прихватио и ово задужење.

– По занимању сам машински и фарма инжењер и у Немачкој сам се усавршио за експерта за ГМП („цлеан-роомс“) и осигурање квалитета производње трансплантата матичних ћелија у њима, као и за експерта за услове и идејно пројектовање БМТ-клиника и ОП-сала. Јануара 2011. године медицински директор и моја супруга су ме замолили да станем на пут импровизацијама и искривљеним сликама у појединим медијима око здравственог стања власника Пинк, Жељка Митровића, начина лечења које је применила моја супруга као и њој самој, и о самој болници „Малтесер Ст. Франзискус“. Имао сам одраније искуства са медијима јер су и ти послови били део послова комерцијалног директора у бившој Југославији и овај додатни посао сам радо прихватио. Већ за пар дана, и следећих месеци је, кроз водеће дневне и илустроване листове, а и на ТВ Пинк, дата права слика о лику и делу моје супруге, као и о лечењу власника Пинка у болници Малтешких витезова у Флензбургу – истиче Бранислав Басара.

Подвиг светских размера: У новембру 2.000. трансфузија

Имате ли евиденцију колико сте пацијената с ових простора излечили трансплантацијом матичних ћелија?

– За првих осам година мог рада у Немачкој, на клиници у Идар-Оберштајну немам податке, док се на Универзитетској клиници у Лајпцигу и у мојој садашњој болници „Малтесер Ст. Франзискус“, од 20. јануара 2012. када је отворен Трансплантациони центар, води евиденција. Могу само да кажем да су за висок проценат излечења од 87 одсто до краја прошле године у болници Малтешких витезова у Флензбуфгу најзалужнији како нови лекови тако и моја самосталност у одлукама као шефа о свему када су питању пацијенти.

Јавност не зна да сте се у договору са управом болнице, у случајевима српских пацијената одрекли шефовског додатка који износи и до 50.000 евра по болеснику, да ли је то повећало број пацијената из Србије?

– Незнатно, ја то не чиним ради повећања броја српских пацијената, јер морам да трансплантирам и немачке пацијенте који су преко 80 одсто заступљени у трансплантацији матичних ћелија, а у укупном броју мојих болесника чак са 98 одсто. Циљ је био да и српским болесницима омогућим трансплантацију код мене знајући да се сами финансирају и да морају да прикупе новац или чак да продају имовину.

Ове године сте прославили две деценије рада у Немачкој, а до краја 2017. се очекује да ћете обавити и 2000. трансплантацију матичних ћелија. Како бисте описали све те године рада и развоја?

– Прву трансплантацију у Немачкој сам урадила јануара 1997. у трансплантационом центру у Идар-Оберштајну који је врло брзо постао други центар по броју алогених трансплантација у Немачкој. После њега сам позвана за главног начелника трансплантационог центра на више од 600 година старој Универзитетској клиници у Лајпцигу, где смо трансплантирали више од 200 пацијената годишње. Преласком на шефовско место Медицинске клинике и у болници Малтешких витезова у Флензбургу увела сам трансплатацију после паузе од годину дана.

Требало је обезбедити средства за изградњу центра са пет трансплантационих соба и могућношћу 60 захвата годишње. Центар је саграђен за четири месеца, акредитован, протоколи лечења, персонал и логистика су били обучени и квалификовани, а свечано отворен 20. јануара, сплетом околности, на моју породичну славу, Светог Јована, 2012. Двехиљадита трансплантација матичних ћелија је планирана у новембру ове године.

intermagazin.rs, Вести-онлине

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.