РАЧУНИ СТИЖУ НА НАПЛАТУ: Увод у албанску аутономију у Црној Гори

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик, AFP 2016/ Саша Ђорђевић

Фото: Спутњик, AFP 2016/ Саша Ђорђевић

Да ли ће Албанци у Црној Гори уз помоћ „пријатеља са Косова“ да наплате Милу Ђукановићу подршку за успех референдума о црногорској независности.

Усвајање Закона о демаркацији границе између такозване Републике Косово и Црне Горе у приштинском парламенту осим што је узнемирило највећу албанску опозициону партију „Самоопредељење“, која је због тога најавила масовне протесте у Приштини, отворила је и нека стара питања. Дојучерашњи лидер овог покрета, а сада народни посланик у косовском парламенту Аљбин Курти, још раније је упозорио да се демаркацијом границе са Црном Гором узима девет хектара косовске територије и „поклањања Црногорцима“, чиме може да се наруши етничка целина Албанца у том делу који је са црногорске стране насељен Албанцима.

„Албанци у Црној Гори не уживају права која су заслужили с обзиром на њихов допринос црногорској државности“, рекао је Курти алудирајући на чињеницу да је референдум Црне Горе о одвајању од Србије из 2006. године успео захваљујући гласовима — Албанаца. Осим овога, Курти је најавио да ће се противити да црногорска мањина на Косову добије, како је рекао, „своју звездицу на косовској застави“, јер ни Албанци нису добили шта су тражили од Црне Горе — персоналну аутономију са елементима политичке и територијалне аутономије.

Лош економски положај Албанаца у Црној Гори, незапосленост, као и непрепознатљивост у друштвено-политичком животу ове етничке мањине, могао би да изазове незадовољство које би могло да ескалира протестима, али и да пробуди екстремистичке снаге као што је испостава ОВК у Црној Гори такозвани УМК — Албанска национална армија Црне Горе, која је била врло активна уочи црногорског референдума, али и 2008. године у време једностраног проглашења независности Косова. Иста војна формација појавила се недавно и на неким сајтовима на Косову са порукама „да нису заборавили на браћу из Црне Горе“. Ову поруку поздравили су многи косовски опозициони лидери, али и албански из Црне Горе.

Да Албанци у Црној Гори нису баш најзадовољнији, јер им обећано није дато, потврђују и потписи албанских посланика у Црној Гори на петицију о „Природној Албанији“, која је из Тиране пре више од годину дана кренула ка Капитол хилу, Бриселу и Немачкој. Петиција захтева да се Албанцима из региона омогући да живе у једној етничкој целини.

Да се Албанци у Црној Гори спремају да пређу са „речи на дела“, доказ је и потез који су почетком јуна ове године повукли албански посланици у Скупштини Црне Горе подносећи иницијативу за измену Закона о територијалној организацији Црне Горе, којом би се потврдило да Малесија—Тузи буде нова, 24. општина у Црној Гори. А овоме треба додати да и Улцињ тражи већу самосталност у оквиру локалне самоуправе. У обе области живи већинско албанско становништво, а ове правне измене које Албанци траже досежу до измена црногорског Устава. Тако би се делимично Албанцима у Црној Гори и законски отворила врата за повезивање општина на регионалном нивоу. Црногорци знају да ако дају прст, мораће и шаку, па се због тога свом снагом одупиру испуњењу ових захтева који би могли да буду увод у аутономију. У међувремену, уочи десетогодишњице самосталности Црне горе Универзитет у Тирани је спровео истраживање — анализу о положају албанске мањине у Црној Гори која је показала да 75 одсто Албанаца није задовољно својим положајем у Црној Гори. Истраживање под именом „Анализа предреферендумског очекивања Албанаца у Црној Гори у поређењу са садашњим стањем“, показала је да Албанци сматрају да је десет година био више него довољан период да се испуне захтеви Албанаца, као и да извршна власт није показала вољу да их испуни.

Истраживање које је објавила издавачка кућа „Палграве“ из САД, а које је представљено на међународној конференцији о Албанцима у Оукландском универзитету, спроведено је на 352 испитаника са свих подручја у Црној Гори насељених Албанцима. У закључку ове анализе пише да „црногорска власт није успела да онима који су учествовали у изградњи куће, дâ заслужено место“.

„Иако је глас Албанаца био одлучујући на референдуму, данас је дошло до њихове дефакторизације. Пре референдума они су били страна у преговорима и њихови захтеви били су предмет разговора на различитим нивоима. У парламенту је било до четири посланика албанских партија, данас су само двојица. У државној управи и даље је запослен маргиналан број Албанаца, стагнирају инвестиције у подручјима које насељавају, реституција имовине још није завршена, а општина Тузи је остала само још једно обећање, као и најаве израде урбанистичко-просторног плана општине Улцињ и доношење планова морског добра“, пише у закључку истраживања.

Иначе, у такозваној „белој књизи о албанском тероризму и организованом криминалу на Косову и Метохији“, коју је својевремено издала Влада Републике Србије, записано је и да у западној Македонији, односно Илириди, дејствује дивизија Скендербег, са штабовима у Дебру и Тетову, као и да дивизија Малесија покрива истоимено подручје у Црној Гори, са штабом у Улцињу, која има директну везу са штабом у Скадру, док је дивизија Ћамерија задужена за спровођење активности у јужној Албанији и северној Грчкој.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.