КОВИЋ: У једном вијеку Срби жртве три геноцида

ИСКРА на Фејсбуку

(Милош Ковић) Фото: in4s.net

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у крипти Храма Светог Саве у Београду, представљен је пројекат „Душу нијесу убили“ који описује страдање и истребљивање српског становништва у 20. вијеку у БиХ.

Изузетно посјећеној промоцији присуствовали су, између осталих, и викарни епископ патријарха српског Стефан, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, академик Војислав Максимовић и представници удружења логораша.

О пројекту, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге новинарке Мире Лолић Мочевић и монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драге Мастиловића, поред аутора, говорио је и историчар Милош Ковић, који је истакао да је страдање кроз какво је прошао српски народ ријетка појава у историји свијета.

Ковић је рекао да историчари и даље не разумију и не могу да објасне геноцид који је српски народ претрпио неколико пута у својој историји и указао да, по периодичним истребљењима, којима су били изложени од доласка Турака, Срби дијеле историјско искуство са Индијанцима – старосједиоцима на сјеверноамеричком континтенту.

Он је указао да три геноцида која су извршена над Србима у 20. вијеку – у Првом и Другом свјетском рату, као и у рату деведесетих година, карактерише „очигледна некажњеност“ злочинаца, као и прећуткивање од стране ЕУ.

Најважније питање данас је зашто се прећуткују српске жртве, али истина ради за нас и потребно је само да сведочимо историју, без икаквог прећуткивања„, навео је Ковић.

Професор Драга Мастиловић је кроз више примјера упозорио на карактеристичну појаву када су у питању геноциди над Србима, а та је да је на њих исувише брзо падао заборав, те упозорио да је потребно да се сачува и истражи документација по разним архивима, како не би доживјела судбину оне о усташким злочинима, која је изгорјела у пожару у Сарајеву.

Мастиловић је рекао да је основна замисао књиге „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ била да се на што мањем броју страна направи научна синтеза о дуготрајном историјском процесу који траје од друге половине 19. све до краја 20. вијека – процесу затирања српског народа западно од ријеке Дрине.

Поента књиге јесте да се направи синтеза на што мање страна, како би се читалац, не оптерећујући се огромном историјском грађом, могао упознати са основним токовима и процесима затирања српског народа„, рекао је Мастиловић.

Он је најавио скоро објављивање другог издања књиге, које ће бити значајно обимније и обогаћено са још више историјских извора и фотографија злочина и злочинаца и њихових жртава.

Ауторка Мира Лолић Мочевић навела је да књига и филм „Душу нијесу убили“ доноси свједочења 59 људи чије су породице убијане у три рата и то на властитом кућном прагу.

Она је навела да је траг о многим страдалницима, остао само захваљујући Српској православној цркви, истичући притом колики је апсурд да таквом нељудском третману буде изложен српски народ, као стари европски народ, који је дао велики допринос европској цивилизацији.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.