ИВАНИШЕВИЋ: Процес кажњавања Бошњака није ни почео, а имена су добро позната

ИСКРА на Фејсбуку

(Миливоје Иванишевић) Фото: СРНА

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да је недавно хапшење војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за ратне злочине у Брадини, само доказ да у БиХ процес кажњавања за злочине над Србима, посебно када је ријеч о муслиманским функционерима, није честито ни започео иако су имена злочинаца добро позната.

Он је указао да је на подручју општине Коњиц евидентирано 297 убијених и 172 нестале особе српске националности, а да посебну пажњу завређују логори, њихови команданти, исљедници и стражари.

„У БиХ је према документацији Комитета за прикупљање података о злочинима против човјечности и међународног права евидентирано 536 логора у којим је било затворено више десетина хиљада људи српске националности. Број убијених се никада неће сазнати. У тим мучилиштима је на разним дужностима и пословима било ангажовано не мање од 5.000, без изузетка, злочинаца“, рекао је Иванишевић у писаној изјави за „Вечерње новости“.

Он је нагласио да су имена злочинаца позната, да су их дали преживјели затвореници и да се она деценијама налазе у полицијским документима.

„Једино је нејасно зашто су ти зликовци, попут ухапшеног Енеса Јахића на слободи“, пита Иванишевић.

Он поставља и питање зашто нису пронађени, а нису ни тражени одговорни за злочине у логору „Луке“ код Бихаћа у којем је, између осталих, убијена Боја Кењало рођена 1888. године, која је вјероватно најстарија српска жртва у 20. вијеку.

„Помињу се неки Црни и Фикрет, али и Кемал Кокић и Кемал Липовача“, истакао је Иванишевић.

Према његовим ријечима, позната су имена и свих управника, исљедика, мучитеља и убица у логору „Силос“ у Тарчину, а међу њима су Бећир Хујић, Шериф Мешановић Шера, Асим Корић, Фадил Човић, Рефик Туфо, Мустафа Кектић и Енвер Дуповац.

Иванишевић је подсјетио и на то да је само на простору Сарајева евидентирано 123 логора за Србе кроз које је прошло више хиљада људи, а број убијених никада није истражен.

„У евиденцији је и пет логора – јавних кућа са више од 200 жена српске националности, старих од 12 година па на више. Многи од одговорних су на одговорним функцијама у БиХ“, тврди Иванишевић.

Он је рекао да су међу злочинцима и бројни држављани Србије – Санџаклије и да се не може објаснити зашто је Београд индиферентан према својим држављанима који су починили злочине над Србима и то не само у логорима БиХ већ и у Хрватској.

„Изгледа невјероватно, али од када је у Шапцу 1992. године суђено браћи Репић за малтретирање муслиманских затвореника у Зворнику, у Србији је осуђено или испоручено Хагу неколико стотина Срба. За то време ниједном држављанину Србије није суђено за злочине над Србима. Можда таквих нема или такав грех опет треба опростити“, закључио је Иванишевић.

Срна

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.