ДАВНО ЈЕ ТРЕБАЛО: Британској јавности представљена истина о страдању Пребиловчана

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је синоћ у Амбасади Србије у Лондону.
„Идеја о пребиловачкој изложби рођена у душама потомака српских жртава пострадалих у усташкој Независној Држави Хрватској, окупљених око Удружења `Јадовно` и Српског националног друштва`Пребиловци`“, рекао је на отварању изложбе предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Он је оцијенио је да је ова изложба требало да буде постављена у Лондону и другим градовима још педесетих година прошлог вијека.

„Српски народ много је пострадао у 20. вијеку, па и не чуди да је све више организација које окупљају потомке жртава који, не чекајући политичку вољу и прави тренутак, радећи готово у правилу волонтерски, чине све што могу да очувају сјећање, испишу наук о породичном и завичајном страдању и свједоче о сатирању рода свога православног“, нагласио је Басташић.

Он је указао да је поражавајућа чињеница да у уџбеницима Српске нема ни слова о Пребиловцима, Јадовну, логорима на Пагу, Гаравицама, ливањским, херцеговачким и велебитским јамама, о садиловачкој и глинској цркви, о страдању Срба у Подрињу.

„Нема у уџбеницима ни Доње Градине, највећег дијела комплекса логора Јасеновац“, каже Басташић.

Он је сматра да је ова изложба, која је отворена на Савиндан, али и на Међународни дан сјећања на жртве холокауста, у функцији објелодањивања истине о страдању и васкрсењу Пребиловаца.

Басташић је нагласио да Србе Херцеговине посебно краси њихов однос према пострадалим прецима и члановима породица.

Фото: Срна

Фото: Срна

„Они су тијела својих побијених дигли из таме бездана и сахранили у велељепни Храм Христова Васкрсења. Борећи се са великим животним, егзистенцијалним проблемима, окружени потомцима углавном некажњених злочинаца, тврдоглаво опстајући на мјестима вјековног пребивања својих предака, на мјестима вјековног страдања, падања и уздизања, они се, прије него за себе, побринуше за своје невино пострадале“, истакао је Басташић.

Он је нагласио да херцеговачким Србима зато треба помоћи, и институционално и појединачно, а ова изложба је допринос удружења „Јадовно 1941“ тој мисији.

„На централно мјесто ове изложбе постављена је жртва, али и њени потомци. Јер и потомци су жртве. Док за већину жртава не знамо ни слово њиховог имена, за ове пребиловачке и жртве околних села, захваљујући посвећености, ентузијазму и жртви Миленка Јахуре и СНД`Пребиловци` имамо много више“, истакао је Басташић.

Он је најавио да је у Пребиловцима, уз помоћ донатора, планирано отварање меморијалног центра са свим садржајима које имају слични центри у свијету.

Историчар из Београда Немања Девић подсјетио је да је српски народ поднио огромне жртве у модерној историји – од Турака, Аустроугара, Нијемаца, али је највеће жртве поднио од 1941. до 1945. у фашистичкој Независној Држави Хрватској.

„У тој монструозној творевини, која је прогутала стотине хиљада живота недужних, село Пребиловци заузело је своје место у историји, и то по томе што је од његових 1.000 становника рат преживело њих 170. Сви други су, били жене, деца, или старци, у августу 1941. године заклани ножем или бачени у јаму“, рекао је Девић.

Он је нагласио да су јаме биле бројне и дубоке у свим крајевима гдје су Срби живјели.

„За тај геноцид, који је Хрватска починила над Србима, у комунистичкој Југославији није одговарао нико, жртве никада нису пребројане, а на самом крају века моћном пропагандом народ жртве представљен је народом џелата“, каже Девић.

Он је нагласио да су Пребиловци, ипак, васкрснули, а неке породице су се опет вратиле да обнове своје запаљене куће, обновљена је црква, а жртве из 1941. проглашене су за свете у Српској православној цркви.

Девић је рекао да су Пребиловци данас јединствено мјесто на планети гдје је јасно видјети побједу добра над злим и живота над смрћу – два пута у једном вијеку.

„Зато су данас Пребиловци и симбол страдања свих Срба у геноциду 1941. И нови мит и завет, попут оног косовског из 14. века. Ова изложба посвећена је жртвама које никада не смеју бити заборављене. Зато су Пребиловци и темељ, али и огледало – свих нас“, поручио је Девић.

На отварању иложбе говорио је и амбасадор Србије у Лондону Огњен Прибићевић, који је нагласио да је данашњи датум – 27. јануар, од изузетног значаја за човјечанство.

Прибићевић је подсјетио да је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се 27. јануар проглашава Међународним даном сјећања на жртве Холокауста.

„На данашњи дан пре две године окупили смо се овде да расветлимо историју једног од првих логора смрти у Европи у Независној Држави Хрватској на подручју Јадовно-Госпић-Паг, о чему је општа јавност мало обавиштена“, рекао је Прибићевић.

Прибићевић је истакао да је, нажалост, Други свјетски рат оставио многе приче ужаса од којих је једна испричана овом изложбом.

Он је захвалио Душану Басташићу из Удружења „Јадовно“ што је ову изложбу представио Лондону, као и члановима Одбора британских Јевреја за њихову помоћ у реализацији тог догађаја.

Ацо Драгићевић из Пребиловаца, потомак жртава који годинама живи у Шведској, рекао је у телефонској изјави за Срну да су се старији Пребиловчани, удовци који су изгубили супруге и дјецу, опет женили ради поновног стицања потомства, а дјеца која су се рађала добијала су имена својих претходника који су завршили у бездану Шурманачке јаме или су убијени на неком од 48 мјеста у атару села Пребиловци.

„Код мога оца Спасоја и мајке Славке ја сам трећи од четири сина. Прва два моја брата понијели су имена браће која су завршила у Шурманачкој јами – Васо и Момо. И тако је било у скоро свакој породици у Пребиловцима послије 1941. године“, каже Драгићевић.

Представник Удружења „Јадовно“ у Великој Британији Александар Симић, српски бизнисмен поријеклом из Велике Плане, рекао је Срни да је на отварању изложбе било доста дипломата из свијета и земаља региона, као и Срба у Лондону.

Симић, чија је супруга потомак жртава усташког логора Јадовно, рекао је да се на 18 паноа фотографија приказује село Пребиловци прије и послије злочина, тако да се може направити поређење какав је утицај имао покољ на само село.

Отварању изложбе присуствовао је и представник Одбора британских Јевреја Дејвид Волш, који је рекао да му је драго што је позван на овај догађај и да саосјећа са свим жртвама геноцида, иако ова изложба не приказује страдања Јевреја.

Изложба „Пребиловци“ свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, али и о васкрсењу Пребиловаца.

Према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљају најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.
Изложба је до сада била постављена у Новом Саду, Београду и Бањалуци, као и у Пребиловцима, гдје је постављена као стална поставка.

Организатори изложбе у Лондону су Удружење „Јадовно“ и Одбор Јевреја из Велике Британије.

Пројекат се реализује уз помоћ Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства иностраних послова Србије.

Срна

Тагови: , , ,

2 коментара

  1. Milan Protic1 каже:

    A zasto se nigde ne spominje perio od devedesete do dvehiljdite.

  2. Миленко каже:

    У материјалу изложбе тога има доста

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.