ДАН КАД ЈЕ ПОЧЕО РАТ: Данас 27 година од „крвавог Ускрса“ на Плитвицама

ИСКРА на Фејсбуку

Веритас (фото: veritas.org.rs)

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Из „Веритаса“ подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, какве је имала хрватска полиција.

Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа 1991. године, када је због немогућности функционисања због контроле ЈНА и расформирана.

Контролу над Националним парком „Плитвичка језера“ преузеле су крајишке власти и задржале је све до августа 1995. године.

Акција хрватске војске 31. марта услиједила је у намјери увођења уставноправног поретка Хрватске на подручју Плитвица.

Она је спроведена након што су крајишки Срби крајем фебруара донијели „Резолуцију о раздруживању од Хрватске“, која је претходно донијела одлуку да на њеној територији не важе савезни закони.

У контексту таквог стања, Срби су 25. марта 1991. године организовали „митинг истине“ на Плитвицама, на којем се захтијевало да Плитвичка језера остану у склопу Српске аутономне области Крајине, што је и реализовано, а на улазима у национални парк на јарболима биле су српске и југословенске заставе које су 31. марта хрватски специјалци тријумфално покидали, уништавајући све што је српско.

Плитвички догађај се према многим изворима узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.

Тога дана, православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали „крвави Ускрс“.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.