НЕМАЊА ВОЈИНОВИЋ: Двоструки стандарди – Северни ток 2 је дозвољен, а Јужни није

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Пре осам година објављени су први планови за градњу Јужног тока. Овај гасовод је требало да обезбеди енергетску сигурност пре свега Јужне Европе. Био је пројектован да иде преко Бугарске, да се рачва ка Грчкој и Србији, и да преко Мађарске и Аустрије иде до Италије, а чак су планирана и даља продуживања трасе ка Француској. Крајем 2013. у Украјини долази до великих демонстрација и побуна. Демонстрације и немири трају месецима. У фебруару 2014. легитимно изабрани председник Виктор Јанукович бежи из земље. Евромајдан проглашава победу у “револуцији“. Ова “револуција“ је још једна у низу увезених револуција, на неки начин представља наставак серије квази револуција које су виђене у Арапском пролећу. После ових догађаја почиње грађански рат пре свега на истоку Украјине. Украјина је велика земља, и земља која је главна транзитна земља кад је у питању руски гас који се транспортује за ЕУ. Украјинска криза је заправо само једна у низу много епизода у борби САД против Русије. Тако да је ова криза покренула многа питања. Пре свега у оквиру ЕУ покренуто је питање зависности од руског гаса. Наравно то би било разумно да се ЕУ заиста руководи својим интресима. Овде су ипак на делу интреси главне државе ЕУ, интреси САД. САД су упорно настојале да некако одвоје ЕУ од Русије. 2011. отворен је Северни ток. Северни ток је према мишљењу Ангеле Меркел један од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена. Овај гасовод иде преко Балтичког мора до Немачке. Северни ток заобилази Украјину, и пре свега је зато направљен јер је Русија имала проблема са Украјином око цене гаса. Када је криза у Украјини избила, било је јасно да су ти проблеми заправо настајали са оне стране океана. У јеку читаве ове кризе, крајем 2014. званичници Гаспрома објављују да је пројекат Јужни ток обустављен. Бугарска је блокирала даљу градњу, јер пројекат према мишљењу Европске комисије, није у складу са регулативом ЕУ. Ово се догодило засигурно после тешког притиска који је претрпела Бугарска. Обустава овог пројекта била је двострука победа САД, са једне стране одгурнули су Русију од ЕУ, а са друге стране Јужна Европа идаље ће енергетски зависити од Северне Европе и у будућности од шкриљаца из САД. 2015. у децембру Немачка објављује да ће се градити Северни ток 2. Овај гасовод је важан за економију ЕУ и Немачку, мишљење је немачког министра економије Зигмара Габријела. Према Европској комисији овај гасовод није политичко питање већ је само битно да буде у складу са техничким прописима и правилима конкуренције ЕУ. Против новог гасовода удружило се десет земаља свака из неког свог интреса али и због утицаја САД које имају неки свој интрес. Ниједан гасовод, односно било каква врста повезивања ЕУ са Русијом, није у интресу САД тако да је очекивано да и најновији гасовод Северни ток 2 буде опструиран. То опструирање можемо видети у чињеници да је дошло до дубоке поделе у самој ЕУ. Поред тога што може доћи до већег везивања ЕУ и Русије, овај гасовод би потпуно искључио Украјину из транзита гаса ка ЕУ, а и Украјина би изгубила према речима премијера Јацењука две милијарде долара годишњег прихода. Наравно ово би помогло у смиривању и гашењу кризе у Украјини. Са друге стране потпуно разумљиво звуче речи премијера Италије Матеа Ренција да је на делу политика двоструких стандарда, и да је због санкција прошле године обустављен Јужни ток. Италијански премијер сматра да те санкције против Русије треба да буду у догледно време преиспитане, а има гласова у ЕУ да би у том случају могло поново да се размотри да ли је изводљив пројекат Јужни ток, пошто је Европска комисија увек тврдила да је само тражила да се Јужни ток усагласи с правилима Уније. Рим такође сматра да санкције ЕУ према Русији штете италијанској и европској привреди. Наравно и да је одустајање од Јужног тока погодило све земље које су била на траси тока. Једна од њих је и Србија. Србија која је енергетски несигурна земља сада мора да тражи скупље и компликованије алтернативе. Тако да се двоструки стандарди по ко зна који пут примењују, а да Србија осећа последице. Биће занимљиво видети шта ће се дешавати у Европи, мада све су прилике да ћемо наставити да осећамо последице двоструких стандарда, јер једни стандарди важе за земље првог реда у ЕУ, а други за оне слабије и мање.

Немања Војиновић, студент Правног факултета Универзитета у Београду

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. sale каже:

    Кад Русија реши кризу у Сирији и Јужни ток ће потећи зацртаним путањама.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.