ДР ДЕСАНКА КРСТИЋ: Моје поклоничко путовање у Русију

ИСКРА на Фејсбуку

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много заморио. Да није био са мном мој син Ђорђе, који ми је много помогао, не знам како бих издржала.Ја која осам сати седим, намах сам била у покрету две недеље десет сати днено. За такве напоре и у мојим годинама ( 77),нисам била припремљена. Кад год посустанем и кажем да не могу, Ђорђе каже да сам хришћански војник и да то не могу да кажем, и тако, крајњим напором наставим даље. Деца ме иначе зову “christiam solger, Delta force–.Кakva je to Delta force не знам.

Поред тога, са нама у групи је био је један диван Енглез, и Енглез може да буде диван, између 60 и 70 година који је био у Англиканској цркви и који се није сложио са либерализацијом у цркви. Како многе претставке које је писао нису уродиле плодом, пришао је Русима. Двадесет шестог марта ове године имао је операцију на кичми а 29 априла пошао на овај напоран пут. Носио је штап на коме је била мала округла столичица која је могла да се постави и у верикалан и хоризонталан положај. Он би на њој седео док смо били у цркви а могло се приметити како узима лек у одређено време. На овом путу нигде није изостао или рекао да не може. Била је такође и једна млађа наша жена са церебралном парализом и спастичким ходом која је такође била свугде, без иједног изостанка. Гледајући њих двоје, у далеко горој ситуацији од мене, био ми је додатни подстрек да издржим.

Мислила сам да ћемо обилазити манастире и руске светиње на релацији између Москве и Петрограда. Међутим, нисам знала да ћемо доћи близу Белоруске границе и Минска, у Пскову, да ћу бити на Бородинском пољу, у Катинској шуми, на имању Пушкина у кући св. Јована Кронштатског а да не говорим о бројним црквама, манастирима и лаврама које смо посетили. Били смо у сталном покрету од 9 сати ујутру до седам увече. Некад смо аутобусом путовали по 7-8 сати кроз шуму. На том путу не видиш живо биће а о бензинским пумпама да и не говорим. Тако смо, да задовољимо физиолошке потребе свраћали у шуму. Свештеник каже; “мушки тоалет је на левој страни а женски на десној.“ Тек сам онда била свесна колико Русија има шуме и колико је то пространство. Шума је углавном брезова и четинарска. Доста кућа је изграђено од дрвета али то нису једноставне брвнаре. Дрво на кућама је тако “уменички“ обрађено и обојено као из бајке

Русима је било руинирано или потпуно уништено 1000 цркава и манастира и Руси су све до једне обновили. Наполеон је у Катедрали у Смоленску држао коње, бољшвици магацине са храном или су једноставно цркве и манастири били затворени. Цркве су им велелепне, не зна се која је лепша од које. За позлату катедрале у Смоленску, где је Наполеон држао коње утрошено је 16 кг. злата а Наполеону је спао шешир кад је у њу улазио. Ту је и чудотворна икона Богородице смоленске. Цркава имају много. На једном простору у Срегијевој лаври четири цркве до којих можеш лоптом да се добациш. Иста ситуација је и у Кремљу.

На Бородинском пољу где је била чувена битка Наполеона и Руса подугнут је велики манастир. Удовица генерала Александра Тучкова је подигла манастир у славу свих који су тамо погинули. Четири брата Тучкова су погинула у Бородинској бици. Било је много мртвих са обе стране. Руси су носили чудотворну икону Богородице смоленске на бојно поље и њој се молили. Наполеон је рекао да му је то била најтежа битка коју је икад водио.Жена генерала Александра Тучкова много је волела свога мужа и увек га је пратила у биткама. Кажу да је и дете родила на бојном пољу. Два дана је превртала лешеве не би ли га нашла а он је био потпуно разнет топовким ђулом. Ту има и велики споменик погинулим Русима који су бољшевици срушили а Руси поново подигли.

Кутузов, велики руски војсковођа ступио је у војску са 14 година а војну тактику и стратегију учио је од још једног прослављеног руског восковође Суворова са којим је био шест година. У Бородинској бици учествовало је 37 генерала од којих су, веровали или не, било десет Срба. Кутузов се повукао према Москви а са великим бројем Руса и из Москве уништавајући залихе хране. Изгладнели, без хране, не могући да издрже велику руску зиму, Наполеон се повукао у Француску са огромним губицима.

Катинска шума, огромна са столетним брезама и четинарима, лепо уређена и спомеником жртвама рата, изгледа да још увек крије тајну тог покоља. По једној верзији ту је убијено осам хиљада Руса и четири хиљаде Пољака. Међутим, Пољаци тврде да је ту убијено двадесет две хиљаде Пољака чије убиство је лично Стаљин наредио.

Пушкиново имање на обали језера је толико велико са алејама великог дрвећа да само на коњу може да се обиђе. Још увек постоји његова кућа, саграђена од древета. на обали језера до које воде степенице са задње стране куће. Ту, поред куће је и мала кућа његове гувернате.

У Кремљу смо видели где Путин ради а испред Кремља, на улазу стоји војник у ставу мирно да сам мислила, гледајући из даљине, да је лутка док нисам пришла ближе и са њим се сликала. Такође, неколико цркава на малом простору, не зна се која је лепша и богатија од које.

За музеј Ермитаж у Петрограду мало је недељу дана да се сав обиђе.Мислим да је то највећи музеј на свету са три милиона предмета и са највећом колекцијом уметничких слика. Бакигамска палата није му ни за мали нокат. На једном зиду велика слика Кутузова а на другом, два зида слике руских генерала и заслужних војсковођа.Да не говорим о богатом ентеријеру руских царева.

Летња резиденција руских царева је као из бајке са великим бројем фонтана поређаних у правој линији и са природним падом воде.

Наше прво одредиште био је врло лусузан хотел манастира Покрова у центру Москве коме на луксузу може да позавиди сваки амерички хотел. На улазу је ливрејисани Рус а о коферима не треба да бринеш јер их све разнесу по собама. На рецепцији жене у белим марамама и тегет хањинама. У трпезарији служе Руси у свиленим руским кошуљама. Поред осталих удобности имају чак и кишобран за госте ако пада киша. Завесе су им као и царског времена. удобне фотеље у фоајеу.

Руски манастири су као тврђаве, обично на неком брду, у шуми. Већи манастири зову се лавре од којих у Русију има четири а ми смо посетили две: лавру Св. Сергија недалеко од Москве и Св. Алексадра Невског. Лавра Св. Сргија је центар руског Православља, опасана зидом око два километра дугим поред огромног простора за паркирање и помоћних зграда. ван тог зида. На том простору су четири цркве, богато украшене на малом растојању једна од друге.

Руске цркве су бројне, богато украшене, не зна се која је лепша од које. На мене је поебан утисак оставила катедрала Вазнесења или Спас на крви у Петрограду саграђена на месту убиства цара Александра Другог. Црква је у мозаику од врха до пода. Врата олтара су у неком камењу са Урала, богато украшена да се стиче утисак да су сва у драгом камењу. Ова црква је имала и своје посебно грејање. Међутим, бољшевици су је претвории у магацин за намирнице. уништили оригинално грејање и изложили хладноћи која оштетила уметничку творевину. Требало је времена да је Руси доведу у првобитно стање.

У руским црквама се Литургија служи свакодневно и обично више од два свештеника, са ђаконима и помоћницима. Њихово певање је громко, да црква одјекује. Ми смо једно време у хору имали Руса чији је глас надвисивао све наше гласове па смо се томе чудили. Међутим, добих објашњење кад чух појање у руским црквама.

Групу је водио о. Владимир Малченко из руске цркве кога су његови парохијани а и наши који иду у руску цркву из милоште звали “баћушка“. Он је баш баћушка, прави руски православни светеник са дугом косом савијеном у перчин. Он се толико сродио са тим народом а и они са њим да су постали једно. Баћушка је имао раумевање за све, увек спреман да све саслуша, да нађе благу и праву реч за свакога али и да се нашали кад треба, увек ведро расположен. Држао је доста до дисциплине и у својм годинама, око 70, крепко је ходао, није показивао знаке умора и показао велику руску издржљивост и спремност за напоре. Бринуо је о сваком од нас и сваком је увек пружио руку да помогне да изиђе из удобног Мерцедесовог аутобуса. Познавао је руску историју и руско православље и давао потребна обавештења на енглесом нама који нисмо говорили руски. Био је омиљен, уважаван и респектован.

Руси су патриоте, издржљиви и спремни за напоре а уз све то духован народ одан православљу и традиционалним руским вредностима.. Њихова вера преживела је све недаће и очувала се. Преживела је она и страховладу Стаљинову и његова гоњења и прогоне. Сећам се казивања једног посетиоца руској цркви који каже да му често мисли лутају у цркви а Руси су у цркви као у трансу, сви погружени у молитву.

Нарочито је велику улогу за време страховладе и гоњења одиграла катакомбна црква у Русији. Тајно су се састајали а били су гоњени и затварани они који су на тим састанцима откривани. Сећам се да сам читала, не могу да се сетим где, о једном “чуду“ које се догодило једној Рускињи коју је агент почео да прати после посете једном Русу, великом духовнику. И, таман кад је помислила да неће избећи неколико година затвора, намах се поред ње појавила жена, потпуно иста као она, исто обучена и агент се нашао у чуду не знајући коју да прати јер је једна отишла на једну страну а друга на другу. И агент је отишао за оном другом. Тако је Бог чувао свој верни народ.

Каубоји не знају кога су изабрали за противника. Да ли знају неке основне истине о Русији и Русима.

Русија заузима седмину земљине површине. По величини је највећа на свету и понаособ два пута већа од Америке, Канаде, Кине…

Граничи се са 18 земаља, излази на 12 мора и три океана.

Русија има највеће резерве гаса, шуме, соли, пијаће воде, ракова, олова, цинка, титанијума, никла, гвожђа. сребра, дијаманата. По производњи нафте је прва у свету а и велика је житница која може да храни скоро цео свет.

Сибирско Бајкалско језеро је најдубље на свету и највећи извор свеже пијаће воде. Све главне реке: Волга, Дон, Дњепар,Јенисеј, Урал, Об. Ганг, Ориноко. Амазон Темза, Сена и Одра требало би да теку годину дана да га напуне.

Транссибирска железница, најдужа железничка пруга која спаја Москву са Владивостоком дугачка је преко 9000.00 километара, пролази осам временских зона, 87 градова и насеља, пресеца 16 река укључујући Волгу.

О Русији као најмоћнијој нуклеарној сили и оружаним снагама Русије са најмодернијим, убитачним оружјем које се одведочило у рату у Сирији, нећу да говорим. О томе нека говоре и зазиру каубоји.

Нећу ни да говорим о изумима руских научника која у потпуности нису још ни обнародована.

Сибирска тајга је највећа шума на свету а планински венац Урал сматра се најстаријим на свету.

Русија је примила хришћанство 988 године за време Кијевског кнеза Владимира.

Не треба заборавити ни руске великане научнике: Ломоносова, Мендељева, творца таблице природног система елемената, Константина Циолковског, оца космонаутике
Да се не заборави ни велика културна баштина и писци светског гласа:Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Максим Горки, Борис Пастернак, Михаил Булгаков,Алексндар Солжењицин, Антон Чехов, Иван Тургењев, Александар Пушкин, Михаил Љермонтов, Сергије Јесењин….

У области музике, Петар Чајковски, Александар Бородин, Николај Римски Корсаков су створили руски национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихови наследници су Игор Стравински, Димитрије Шоштаковић и многи други….

У сликарству не заостају за италијанским уметницима….

Кад се све ово има у виду: простор, богатство, историја, култура, научна достигнућа, оружје, савремена и способна војска која је своју вештину, храброст и професионализам осведочила у Сирији, пред очима целог света, Русија је непобедива и сама себи самодовољна.Зар каубоји не уче из историје да су на њој поломили зубе и Наполеон и Хитлер а и други ће ако се дрзну да је нападну.

Волим Руски народ и њиховог генијалног претседника Путина који је Русију подигао на ноге и вратио јој достојанство које је имала и које јој припада. Сваке недеље у цркви палим свећу за здравље Путину и руском народу. Али, то има и дубље значење. То није само за Путина већ и за наше Православље које правослови истину о Господу а које је данас угрожено на многим фронтовима. Достојевски је пророковао да ће прави лик Христов заблистати на истоку, у Русији. Ја верујем у то пророштво.

Шведски министар иностраних послова каже да је Правосавље опасност за западну цивилизацију. Каква?

Сва ова непријатељска халабука око Русије усмерена је не само у жељи да се дође до руског богатства већ првенствено против Правосавља.

Да се потсетимо шта о угрожености Православља каже др Смиља Аврамов у својој књизи “Трилатерална комисија“ за тајни споразум у 11 тачака који је склопљен између Америке, Немачке и Ватикана 1976 године. И једна од тачака која је њу посебно изненадила била је: “Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизујући моменат православих земаља који има политичке димензије и глобализација уз Православље тешко ће успети. Отуда уништење Православља, али и продор у Православну цркву и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља да би на тај начин уништили срж Теологије Православља.“

Ето, то су углавном моји утисци са поклоничког путовања по Русији. И поред великих напора, све је било врло вредно видети. И, кад сам се мало одморила, да ме неко пита да ли бих поново ишла на такво путовање, рекла бих: ишла бих од свег срца…

Др Десанка Крстић

1 коментар

  1. цМОК тОРОНТО каже:

    Искра из Торонта..Живимо као Срби..и умиремо као Срби..Како то гордо звучи.
    Очењ харашо.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.