БОЖО ВУКОЈЕ: Српско “нолекуларно” оружје

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Блиц, Танјуг

Фото: Блиц, Танјуг

Инспирацију за писање блога са овом темом имао бих да ме неко пробуди у пола ноћи, имао бих је и усред најгорег радног дана, као и усред неког одмора у дивљој природи, без папира, оловке и далеко од свих информатичких помагала. Имао бих је у води, под водом, под земљом и у ваздуху, међ’ крилима авиона. Имао бих је на свадбама, славама и рођенданима. Имао бих је болестан, имао бих је и мртав п’јан као и тужан, несрећан, нерасположен. Имао бих је и усред лова и риболова што је за мене малтене незамисливо, јер тада ништа друго за мене не постоји. Чини ми се имао бих је чак и мртав! А како и не бих?!

А како и не би’ кад је у питању најведрија тема српске данашњице. Када је у питању највећа тренутна српска радост и највећи живи српски успех! Када је у питању највећа српска нада, а уједно, и највећа савремена српска историја коју ће његовим именом и презименом засигурно упамтити и последњи Србин који ће ходати планетом земљом. Кад год тај корак пао. Истом овом планетом коју је највећи српски понос тако шмекерски загрлио, опчинио, купио и завео…

Имао бих, а како и не би’ кад је у питању најмоћније српско оружје под којим стрепе она многа нуклеарна и јача по свету. Када је у питању највећи српски утицај и највећа жива српска величина! Када је у питању једини српски лек за све болешчине које као нација колективно болујемо и прележасмо. Када је у питању најактуелнија српска утеха за све недаће које проживесмо и доживљавамо. Када је у питању један не само српски него светски феномен. Када је у питању један геније! Геније ума, духа и тела! Када је у питању НОВАК ЂОКОВИЋ! Син оца Срђана и мајке Дијане који су га прво направили, а затим и створили… А за све после тога, “тата нације” се сам потрудио…

Знам ја то, не могу ја сада написати ништа ново и необично, а да то голема новинарска и књижевна сила света већ није урадила небројено пута, на много бољи и ефектнији начин. Није свет навикао да уважава и цени нешто Србиново. Овога пута, цени га, баш га цени. И не само да цени него и уважава, клања и поштује. Зарад мало ког имена на свету се та слова на тастатурама данас толико малтретирајући бледе као зарад имена Новака Ђоковића. Можда једино баш та „слова“ на читавом свету могу реално и с разлогом имати нешто против нашег Новака! Боли то, ево и ова моја кукају, с којом вољом, снагом и нестрпљењем, малтене у даху, ударам по њима! Чини ми се јаче него икада до сада, јер сам толико поносан и сигуран у то што њима исписујем!

Знам ја да ми је работа ове врсте „словног“ комбиновања узалудна и не покушавам ја ту утакмицу с новинарима широм света ни гонити… Покушавам ја нешто реалније и приземније. Нешто сасвим друго што се тиче вас и мене, односно овог нашег, уједно и Новаковог народа за који он толико тога данас чини и који толико воли. И до којег му је толико стало! И народа којем толико тога данас треба и недостаје… Да поред свих тих знаних и очигледних радости и позитивних осећања у вези Новака продубимо ту „Нолефантазију“ и закачимо још неко осећање и радост које нам до сада можда није падало на памет…

Ноле није случајност. Ја заиста не смем јавно ни да напишем шта све више мислим да је он… Није он тек тако рођен као и сви ми остали, па је урадио то што је урадио и ради то што ради. То би била превелика, крајње немогућа и неверујућа случајност за једно омалено зрно звано Србија наспрам широких и непрегледних светски засејаних поља. Ноле је намера, само не знам чија. Онај „верујући ја“ ће рећи Божја, а неко „неверујући “ ће рећи да је он пројекат неке друге, више силе која нам се овога пута насмешила и гурнула нас у спортски и људски епицентар земаљске кугле. Тај спортски ће трајати, сви се надамо и Богу молимо, још дуго, дуго. Онолико колико ће трајати Новакова спортска каријера. А, за онај људски дефинитивно нема стрепње, он ће трајати, неупоредиво дуже, док је Ноле жив!

Ако је некада од неког’ и било сумње у тај Нолетов спортски епицентар, а како сам чуо било је и таквих, у онај људски тешко ко разуман, искрен и реалан може имати. Па по Нолету се школски уџбеници више тематских области могу написати, као обавезна литература у основним и средњим школама. А комотно и на факултетима, с обзиром какви су нам и како се на већини њих данас учи. Да је ова држава паметна и ангажовала би конзилијум од тима врхунских психолога, филозофа и социолога, па би и урадила тако нешто. Основне намене – спас будуће српске омладине и друштва уопште кроз национално приписану терапију  са леком „НОЛТОН“, 1×1х, 365 дана/год. Од 7 до 77 година старости. Не Бонтон који је можда само једно мало његово поглавље, добро сте “чули” – НОЛТОН! НОЛТОН!

У њему би писало буквално све. Како ово, како оно, када ово а када оно, зашто сада ово а зашто тада оно, зашто сада тако, зашто сутра онако, зашто тамо а не овамо, када стати, када устати, на који начин, с којим средствима, с којим речима, на којем језику, с којим изразом лица, с којим намерама, у чему, с ким у друштву, с ким под руком и још много тога што карактерише један АПСОЛУТНО комплетан људски лик… Буквално све би тамо писало! Да се деца васпитавају по њему. Да се њихови очеви, мајке, стричеви, ујаци, тетке, баке и деке угледају и повремено “преваспитну” оно “дете у њима”. Године нису важне, сви ми  подлежемо  сталним мерама ре-васпитања док нас има. А Ноле, он има све наше године у себи, према потреби и датој ситуацији. Он има све наше титуле, такође, према потреби и ситуацији. Он има све! Он је један живи пример да је данас све могуће. Да идеално ваљда постоји и то „црно на бело“ пред очима, саткано у једном животу чијих је наука Ноле доктор! Непоколебљиво, доктор животних наука! Докторирао је одавно пред катедром целог света и Божјим ментором. Ту му титулу нико не може оспорити ни одузети! Као што и Кустурици ону професорску нико ни не покушава… И с чим би и како би, једном “Професору живота”?!

Логично је претпоставити да је и Ноле сам од крви и меса, као и сви ми. Да му више пута у арени нисмо гледали ту његову крв свете боје, многи му не би ни веровали да је саткан од чега смо и ми.  Логично је претпоставити да и он има својих проблема и животних дилема. Какав му је живот, логично је да их има и то много озбиљнијих од наших, колико год обичан народ другачије мислио. Не вежу се сви проблеми за новац којег неко има више, неко мање. И Новака исто боли зуб као што боли тебе или мене. Исто га боли и сваки други проблем који имаш ти или који имам ја. Али, само он зна којим мађионичарским форама их држи подаље од јавности, а којим их решава, с обзиром да су сва светска сочива уперена у њега по читав дан и целу ноћ. Геније!

Његова брига и љубав према својој земљи су немерљиве. Попут светог српског војника што је  крварио и искрвавио на Кајмачкалану. Он у својим бројним фиокама на извол’те има све могуће пасоше овог света, већ одавно откуцане на његово име и презиме. Да би били валидни и легитимни, фали им још само Новаков потпис. А могао је да им и не фали па да тој земљи, а поготово Новаку „под њеном заставом“ буде много боље и лакше у животу. Али, њему ипак више прија када му наша српска тробојка прави хлад вијорећи се изнад његове главе на победничким постољима широм његове планете земље… Њему ипак више прија да буде оног који га је направио него оног који га покушава купити. Непоткупљиви Ноле!

Његово настојање, емотивна снага и стабилност да, поред свих светских фаталних изазова, изабере, буде и на крају ожени једну племениту Српкињу говори више од било које лекције о патриотизму. Да ли ико размишља о томе да је он свим тим патриотским одлукама, својим геном, кроз ту његову доследност, потенцијално омогућио српском народу, нацији и вери да се опет за неколико година или векова понови једно такво чудо! Чудо, на овим просторима још невиђено! И толика радост и срећа једном малом народу. А надамо се и верујемо да ће то бити већ у овом веку кроз умно и стваралашко витештво наслеђено у његовом сину Стефану.

Ноле буквално мења законе. Како оне које је печатирала мајка природа тако и оне које су успоставили врли физичари диљем наше историје. Да је среће, колико је паметан, приземан и реалан, његов глас би вредео онолико колико вреди нечијих 126 (натполовична већина) у Народној скупштини Републике Србије. Да човек мења и ове државне од којих зависимо. Па само један миг његовог ока, утицајем, вером и поверењем народа вреди више него изборна кампања свих српских политичара заједно. Он несвесно мења људе чинећи их бољим и вреднијим. Он мења њихов менталитет чинећи га здравијим, он утиче на друштво чинећи га срећнијим. Он једноставно плени, осваја, шири и даје љубав, а узима је на сваком „савцатом“ кораку који направи! Једноставно је такав! Једноставно једноставан, наш а светски! Мађионичар са јединим триком који се зове живот!

Једина тужна околност овог блога је што верујем да, док сам жив, вероватно нећу имати инспирације и разлога да напишем инспиративнији и позитивнији текст о некоме. Ноле се ипак ретко дешава! Читавом свету, а камоли једној малој Србији за један животни век! Ми смо само били мали случајни срећници да живимо у његовом добу и тренутку будуће историје у којој је Ноле тако занимљиво, тако узбудљиво, филмски и тако успешно, с неким неописивим осећајем за њега, плесао са својим животом. Бог те чувао наш Новаче! А теби Боже, бескрајно хвала што га баш нама даде!

Божо Вукоје, vukoje.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.