СТОГОДИШЊИЦА ВАЉЕВСКЕ БОЛНИЦЕ: Време подвига у време смрти

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

ВЛАДАО је пегави тифус, а лекари и медицинско особље Ваљевске болнице изгарали су да што више помогну рањеницима и оболелима. О себи нису размишљали. За време Великог рата, од октобра 1914. до маја 1915. године, у град на Колубари стизали су рањени српски и аустроугарски војници, али је тифус усмртио више од 7.500 оболелих. Међу њима и 22 лекара и чувену српску сликарку Надежду Петровић, медицинску сестру, добровољца. Ратна болница у Ваљеву постала је симбол медицинске пожртвованости и хуманости.

Централна манифестација обележавања стогодишњице Ваљевске болнице, овековечене и у делу Добрице Ћосића, почела је јучерашњим отварањем сталне изложбене поставке у Историјском архиву града на Колубари. Изложбу „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница“, аутора историчара Велибора Видића, јуче је посетио и председник Србије Томислав Николић, који је и покровитељ манифестације, у оквиру које је приређена и међународна конференција.

Због географског положаја и близине фронта, у Ваљеву су били смештени главни командни и санитетски центар српске војске, пријем рањеника, избеглица, заробљеника, оболелих. За смештај рањених и болесних било је предвиђено коришћење 11 општинских објеката са 2.210 кревета. У Ваљеву су тада постојале су само две медицинске установе – Окружна болница и Стална војна болница Дринске дивизије, са малим бројем лежаја, па је практично цео град постао медицинска установа.

– Сви догађаји везани за Ваљевску болницу били су у сенци славних победа на Церу и у време Колубарске битке, на њих нико није обраћао пажњу, а то је по трагичности вероватно најдраматичнији период српског народа у целом Првом светском рату – каже аутор изложбе Велибор Видић, историчар Историјског архива у Ваљеву. – Изложба је резултат вишемесечних истраживања у домаћим и страним архивима, заснована је на оригиналним документима и дневничким записима.

Видић истиче да је, нажалост, највећи део медицинске документације уништен 1915. године, приликом повлачења. Потом, после Другог светског рата, тај догађај је био недовољно покривен документима и истраживањима.

– Као прворазредни извор послужили су дневници, сећања лекара и болничара, па смо на основу тих записа отпочели реконструкцију догађаја, те трагање за документима који ће да потврде њихова сведочанства, и то нам је у великој мери пошло за руком – каже аутор изложбе. – Када смо овај посао започели, намеравали смо да приредимо примерену изложбу о догађајима везаним за Ваљевску болницу. Ни слутили нисмо колико ће озбиљан и обиман бити тај пројекат.

Изложба, чији су иницијатори запослени у Историјском архиву Србије и Ваљева, смештена је у згради некадашњег хируршког павиљона, подигнутој 1907. године. Део тог простора, површине 500 квадратних метара, депо Историјског архива претворен је у својеврсни музеј.

– Поставка о Ваљевској болници више је од културног догађаја, јер се њоме исправља неправда стара читав век, одаје се почаст хиљадама рањеника и становника оболелих од пегавог тифуса, пострадалих у зиму 1914. и 1915. године – каже Снежана Радић, директорка Историјског архива у Ваљеву. – Одајемо почаст и бројним страним лекарима, који су дали своје животе, лечећи оболеле, као и грађанима Ваљева за несебичност и хуманост у тим изузетно тешким данима.

ТИФУС КОСИО И ЛЕКАРЕ

У време епидемије, у Ваљеву је на 7.500 оболелих било само 25 лекара! Процењује се да је у ваљевском крају од пегавог тифуса страдало око 3.500 војника и више од 4.000 цивила. У Србији од ове болести умрло је око 135.000 људи, међу њима око 30.000 војника. Умрли су др Селимир Ђорђевић, управник ваљевске Окружне болнице, који је своју вакцину уступио војницима, Драгиња Бабић, прва Српкиња доктор медицине, и др Алберт Семјуел Кук из САД, чији, један од ретких споменика преминулима постоји у Ваљеву. За сузбијање епидемије најзначајнији је био долазак др Лудвика Хиршвелда, светски чувеног бактериолога, који је успео да изолује клицу паратифуса.

СРПСКО ОСТАЈЕ СРПСКО

– Наши преци одавно су установили систем вредности, који су пренели на нас, а најбоље смо описани на табли у холу зграде Црвеног крста у Женеви, као опомена и позив на доброту: “Буди хуман као што је била Србија 1885. године” и то никада не могу да нам одузму, као што ће Грачаница, Пећка патријаршија, Високи Дечани, све што је било српско заувек и остати српско, то је реалност, све друго било би последица одрицања под силом – рекао је председник Србије Томислав Николић, отварајући научни скуп у Ваљеву, посвећен веку ратне болнице у Првом светском рату у граду на Колубари.

Николић је поручио да ће Србија заувек бити захвална медицинском особљу из Велике Британије, Белгије, САД, Холандије, Русије, Француске и других земаља, који су се одазвали позиву наше државе да помогну домаћим лекарима у борби против епидемије пегавог тифуса. Нагласио је да о Ваљевској болници младима треба говорити непрекидно, све док им се тај страшни део још страшнијег Великог рата не уреже у памћење и тамо остане са сећањем на Цер и Колубару, одбрану Београда, Албанску голготу и Солунски фронт.

– Солидарност и хуманост српских лекара и болничара, који су се у Ваљевској болници бринули и о рањеним и од тифуса оболелим аустроугарским војницима може се упоредити са садашњом хуманошћу грађана Србије према мигрантима са Блиског истока – рекао је Николић.- Другачије понашање не би нам опростило сећање на Ваљевску болницу и наше поступке много година пре.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.