МАНАСИЈА: Отворен Међународни фестивал витештва

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Србије Томислав Николић отворио је синоћ у манастиру Манасија код Деспотовца, Међународни фестивал витештва „Деспот Стефан Лазаревић“, који се одржава са циљем промоције српске културе и баштине, уз учешће бројних умјетника и витешких трупа.

Отварању фестивалф који се одржава у сусрет значајног јубилеја – 600 година манастира Манасија, присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад Додик, амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин, министар одбране Србије Братислав Гашић, бројни представници дипломатског кора, Скупштине Србије, као и 3.000 посјетилца.

Николић, који је покровитељ ове манифестација, поручио је да Србија и даље држи испружену руку помирења и узвраћа ријечима праштања на сваки камен, погрду или увреду.

„Србија је и даље раскрсница путева, предмет интереса великих сила, бори се да остане и опстане, а данас државу воде људи којима је деспот Стефан Лазаревић узор, који желе да као метод и начин користе ријеч, а као средство пружају руку помирења“, рекао је Николић.

Он је навео да српски логос са тог мјеста већ шест вијекова одзвања у свим својим значењима и да Срби треба да се сабирају, сарађују и напредују заједно.

„Морамо у себи да градимо духовна здања, мања или већа, како ко може. Морамо да превазилазимо оно што је лоше у нама и да искрено пригрлимо своје ближње. Морамо да опраштамо, али не смијемо да заборављамо“, рекао је Николић.

Он истиче да је витез само онај који носи и брани систем вриједности који почива на узвишеним врлинама несебичности, љубави, заштити слабијег, помоћи нејаком, на одбрани правде, доброте и истине.

„У данашње вријеме, систем вриједности витештва потребнији је но икада“, рекао је Николић.

Он је навео да је Манасија један од ријетких манастира који је већим дијелом сачуван и да је културна баштина Србије, духовна вертикала српског народа угрожена разарањима, временом, недостатком финансија, небригом и удруженим злочиначким подухватом који се зове отимање Косова и Метохије.

Учесници фестивала, који ће трајати до 27. августа, долазе из Србије, Бугарске, Чешке, Француске, Републике Српске, Хрватске, Словеније, Украјине, Русије, Кине, Румуније и Мађарске, а специјални гости су монаси Шаолина, који ће наступити прве и друге вечери.

Уприличен је свечани дефиле витезова, представила се плесна група у костимима, а изведен је и игроказ.

У порти манастира отворена је изложба средњовијековних археолошких налаза из 15. вијека, попут керамичког посуђа, пољопредних алатки, врхова стрела из 10. до 16. века, буздована, топуза, врхова копаља, средњовековних бојних секира, мачева, као и опека са интитулацијом деспота Стефана Лазаревића.

Манастир Ресава, познатији под именом Манасија, налази се недалеко од Деспотовца, грађен је од 1407. до 1418. године, а деспот Стефан Лазаревић у манастирској цркви сахрањен је 1427. године.

Посебност манастира Ресава свакако представља његово утврђење, које је осмишљено према свим правилима средњовјековних фортификација и изграђено је да брани манастирско насеље. Дванаест сачуваних тврђавских кула, распоређених на неједнакој удаљености, шест металних купола са златним крстовима цркве од бијелог мермера, веома импозантно дјелују.

РТРС

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.