ИСТОЧНО САРАЈЕВО: Промовисана књига „Митрополит свети Петар Зимоњић“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Књига „Митрополит Свети Петар Зимоњић“, аутора протојереја-ставрофора Ранка Билинца, која говори о животу и раду митрополита захумско-херцеговачког и приморског, а потом и митрополита дабробосанског, који је мученички пострадао од усташа 1941. године, промовисана је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево.

Ријеч је о докторском раду протојереја Билинца, који је одбрањен на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Аутор књиге истиче да је митрополит Петар Зимоњић, који је познат и као Дабробосански и Сарајевски, „велико осјетило Православне цркве, светитељ који је својим животом свједочио Господа, васкрслог Христа“.

„Цијелог живота је говорио о `малом` човјеку и његовим вриједностима. Увијек је био уз тог `малог` човјека, обраћао му се, бодрио га“, наводи Билинац.

Он наглашава да су и аустроугарске, а касније и усташке власти биле свјесне угледа у народу митрополита Зимоњића и због тога га се плашиле.

Према његовим ријечима, страдање митрополита Зимоњића почиње када усташке власти, преко сарајевског жупника Божидара Брала, траже од њега да укине ћирилицу у црквама, запријетивши му слањем у логор и смрћу.

Усташе су први пут 27. априла 1941. године упале у сједиште Митрополије дабробосанске у Сарајеву и тада митролит Зимоњић на питање једног од усташа да ли је он тај митрополит који захтијева рат са Њемачком, одговара да Срби нису рат изазвали, али да Срби нису кап воде која се може лако прогутати.

„Митрополит је 17. маја одведен у Згереб, на пут свог страдања. У Загребу је малтретиран, а одатле је одведен у логор Керестинац. Тамо му је скинута мантија и обријан је. Одатле је одведен у логор у Госпићу, гдје је малтретиран. Из Госпића је поново враћен у Загреб, а одатле у логор Јадовно. Ту је сваки дан ишао на челу колоне Срба које су усташе убијале и бацале у јаме на Велебиту. Један од усташа му је 5. августа маљем разбио главу и бацио га у Шаранову јаму, гдје је завршио земаљски живот“, испричао је Билинац, додајући да се култ митрополита Петра Зимоњића разраста у народу.

Он истиче да приликом писања књиге није било нимало лако сакупљати грађу, јер је много тога пропало у Првом и Другом свјетском рату.

Говорећи о књизи, декан Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ из Фоче Дарко Ђого истакао је да недостају овакве књиге које се тематски баве личностима значајним за црквени живот.

„Према једној од књижевних теорија, лик оца Николе из романа Иве Андрића `На Дрини ћуприја`, ко је неко од апсолутног ауторитета, који носи светост по себи, која је шира и од религијских граница, заснована је на лику митрополита Петра Зимоњића“, рекао је Ђого.

Предавач на Богословском факултету у Фочи протојереј-ставрофор Ненад Тупеша истиче да књига представља значајн допринос историјско-богословској науци уопште, јер је сада први пут на префињен начин, питким садржајем и начином писања, прикупљена најобимнија историјска грађа која се тиче личности светог Петра Сарајевског, али не само њега.

„Ту је изнесен читав сплет историјских околности које су везане за његову свету личност, било да је ријеч о његовој постојбини гдје је рођен – Херцеговини и Црној Гори, било да је ријеч о његовој епископској служби као митрополита захумско-херцеговачког, а потом као митрополита дабробосанског“, рекао је Тупеша.

Према његовом мишљењу, Билинац се потрудио да све појединости и мање познате чињенице донесе у овој књизи на крајње систематичан и академски начин који одговара докторској дисертацији.

„Ово представља озбиљну студију која превазилази границе докторске дисертације. Ово је допринос науци и историји уопште Православне хришћанске цркве“, сматра Тупеша.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, уз Његово преосвештенство епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија, један од рецензената дјела истиче да се књига, иако стручна историјско-богословска студија, чита са великом пажњом, и због значаја митрополита Петра Зимоњића у новијој црквеној и националној историји, али и због обиља података и материјала који садржи, као и начина на који га аутор излаже, обрађује и процјењује.

Митрополит Петар Зимоњић рођен је у Грахову 1866. године, 1903. године је изабран за митрополита херцеговачког, а 1920. за митрополита дабробосанског.

Православна црква га је 1998. године прогласила за свештеномученика, а 2000. године уврстила у ред светитеља и прославља се 17. септембра.

Њему је посвећена Богословија у Фочи и низ храмова.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.