ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ДАИНА ЋАВИЈАНО, КУБАНСКА КЊИЖЕВНИЦА: Кад се на овом свету појави Хитлер, шта нам преостаје?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: blog.dainachaviano.com

Свако ко је икада сабрао сва дела Емира Кустурице и добро прочитао њихове наслове, увидео је да су она савршен материјал за размишљања, па самим тим и за питања. Ова питања су инспирисана тим насловима, а они који ће на њих одговарати, толико су нас задужили да и сами заслужују најмање један филм или књигу са својим именом и презименом као насловом.

Данашњи саговорник „Искре“ на питања инспирисана насловима филмова и књига Емира Кустурице је велика кубанска књижевница, једна од најзначајнијих аутора научне фантастике у свету и добитник награде за најбољи роман на шпанском језику – Даина Ћавијано.

Реците нам један део истине о некој лажи!

Људи су по природи добри. Друштво је оно што их поквари.

Да ли је ово јесен света или неко друго годишње доба?

Нисам сигурна. Како и шта год ово било, ја волим да мислим да после зиме увек долази пролеће.

Герника је бомбардовани град и истоимена Пикасова слика изгледа онако како изгледа. Да ли мислите да бомбардовање појединих земаља може ишта донети тој земљи осим патње?

Лично сам против сваке врсте агресије. Међутим, када се на овом свету појави Хитлер или неко такав, шта нама преостаје?

Чије невесте долазе?

Долазе оне којима није потребна дозвола њихових мужева да говоре, мисле и реагују.

Да се сада налазите у бифеу Титаника, а знате судбину брода, шта бисте попили?

Попила бих топлу чоколаду у нади да ће ме бар донекле угрејати како бих лакше поднела ледену воду.

Сви се сећамо Доли Бел. За коју бисте личност Ви упитали данашњи свет да ли је се сећа?

Упитала бих свет да ли се сећа британског сликара Сер Лоренса Алма-Тадеме.

Да ли је Отац на службеном путу или смо ми отпутовали од Њега?

Он никада не би отпутовао од нас, али нажалост, поједини људи су отпутовали од Њега.

Да постоји Дом за вешање, шта бисте тамо вешали?

Вешала бих слике. Као прву, окачила бих слику „Локвањи“ (позната и под називом „Водени љиљани“) великог Клода Монеа.

Шта је кубански сан?

Зависи од тога кога од Кубанаца питате. Већина Кубанаца који живе на острву сања о томе да га напусти, а они који живе ван Кубе, желе да се врате у своју земљу.

Била једном једна земља – Како бисте Ви наставили или довршили причу о Куби која почиње овим речима?

… која је заслужила бољу судбину.

Да ли је данас подземље тамо где треба да буде или се изместило?

Мислим да се подземље преселило на све нивое, чак и изнад наших глава.

Када бисте имали магични аутобус, где бисте се одвезли?

У Ривендел (легендарно место из Толкинових романа).

Ако погледамо актуелне догађаје, ко је за Вас црна мачка, а ко бели мачор?

Једина бела мачка коју познајем је она коју храним сваког јутра. Све остало у свету састоји се из нијанси сиве, али не у оном еротском смислу.

Који људи би за Вас представљали супериорну осморку светске интелигенције?

Алберт Ајнштајн, Леонардо да Винчи, Вилијам Шекспир, Хомер, Микеланђело, Јохан Себастијан Бах, Галилео Галилеј и Луј Пастер.

Живот је чудо! Због чега је то за Вас истина?

Зато што успева у немогућем, а то је да се догађа упркос свему.

Да ли је смрт уметности непроверена гласина?

Мислим да јесте. Уметност не умире, већ само мутира.

Чека ли свет ишта осим сто јада?

Боље би нам било да не отварамо ту Шредингерову кутију, јер можемо закључити да смо већ мртви.

Чији завет нисмо испоштовали, а били смо дужни то учинити?

Христов и Будин.

Ко за писану реч представља оно што Марадона представља за фудбал?

Не бих могла да наведем једног писца. Превише је добрих писаца који су заслужили то место.

У разговору са Богом, шта бисте га упитали?

Замолила бих га да ми дозволи да се у следећем животу родим на некој другој планети.

Кога сматрате последњим херојем?

Сигурна сам да је то неко за кога нисмо ни чули. Највећи хероји се највише жртвују, али не желе да то ико сазна и из намерне анонимности уживају у својим делима.

На овом Млечном путу, међу толиким звездама, шта може променити један човек?

Све и ништа. Зависи од његове сврхе у животу и количине среће која до њега стигне.

Милан Ружић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.