БЕОГРАД: Отворена изложба Албрехта Дирера и његових савременика

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Сала под сводовима Конака кнегиње Љубице била је мала вечерас за све посетиоце који су дошли на свечано отварање изложбе графика једног од највећих уметника ренесансе Албрехта Дирера и његових савременика.

Публика се може упознати са графичким остварењима Дирера, али и познатим именима немачке и италијанске графике Хајнриха Алдегрефера, Албрехта Алдорфера, Луке Кранаха Старијег, Маркантонија Раимондија и других.

„Мислим да смо са овом изложбом Београд вратили на културну мапу Европе“, рекао је градоначелник Београда Синиша Мали и оценио да она представља културни догађај године.

„Када смо размишљали како да повећамо културну понуду у Београду, ово је по мени било право решење и избор, што се и види по броју посетилаца који су вечерас ту“, истакао је градоначелник.

Мали сматра да ће туристи који у престоницу буду долазили у наредна два месеца колико траје изложба, вероватно доћи да погледају ову поставку која између осталог промовише град.

Професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду Саша Брајовић рекла је отварајући изложбу да је Дирер суштина ренесансног идеала, универзалног човека и уметника.

Она је додала да је чувени уметник био посвећен разуму и искуству, као и да је био дубоко побожан и посвећен трајним традиционалним питањима односа бога и човека, смисла и сврхе уметности и уметника.

„То двојство је суштина ренесансне културе, то је суштина самог Дирера и то је оно што се види на његовим аутопортертима“, подсетила је Брајовић и додала да је он био веома важан у процесу преображења уметника од занатлије до креатора.

„Сви графичари од његовог доба до данас признају му да је он у ствари преобразио графику и у техничком смислу – видећемо дрворезе за које скоро да не можемо рећи да су дрворези колико су богати и пуни, и у концетпуалном смислу“, истакла је она.

Брајовић је напоменула да је графика за Дирера престала да буде илустрација, већ је постала исказ, истичући да је „он графику уздигао на ниво слободне вештине аутономног уметничког израза“.

Она је додала да посетиоци имају прилике да виде неке од најбољих графика које је урадио пре своје 30. године као што су „Откровење“, „Живот Богородичин“, „Страдања Христова“, једну од три најславније графике у историји – „Витез, смрт и ђаво“, али и чувеног „Носорога“.

Директор Источнословачког музеја из Кошица Роберт Полак изразио је задовољство због сарадње са Београдом и додао да је данас са директорком Музеја града Београда Татјаном Корићанац потписао протокол о сарадњи две институције.

Он је изразио уверење да ће у будућности радити на реализацији већих европских пројеката, али и додао да се радује 28. октобру 2016. године, када ће у музеју у Кошицама гостовати изложба Музеја града Београда о нобеловцу Иви Андрићу.

Поставку „Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана И“ Источнословачког музеја из Кошица чини 138 графичких листова, конципираних у две целине. Прва целина сачињена је од 20 Дирерових дела и 74 прворазредна графичка остварења његових савременика.

Други део представља 44 графичка листа чувене композиције „Тријумфална поворка цара Максимилијана И“.

Аутор изложбе Иван Хавлице, пажљивим одабиром радова који се чувају у колекцији Источнословачког музеја, успео је да оживи „дух времена“ и да прикаже однос између уметности и друштвене стварности епохе.

Пројекат су подржали Секретаријат за културу града Београда, Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Градска управа за културу Новог Сада.

Танјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.