Матија Бећковић

Злоупотреба демократије

Постоји једна нова крилатица. Име јој је: „злоупотреба демократије“.

И поред највећих напора да решим ову загонетку, нисам успео. Како се демократија може злоупотребити?

matija-beckovic-profilУбити човека није злоупотреба демократије, већ кривично дело. Красти, такође, није злоупотреба демократије. Радити против народа и државе, шпијунирати, то такође није злоупотреба демократије, већ злочин са познатим законским консеквенцама.

Шта би то могла бити злоупотреба демократије?

Ићи по киши без кишобрана, бити вегетаријанац, циција, неписмен, гладан, ћудљив, нервозан? Међутим, то су основна људска права, и не могу се назвати злоупотребом демократије.

Стајати на једној нози, говорити глупости, бити без талента, правити лоше књиге, писати лоше песме – све су то могућности једног слободног човека. Не, ни то није злоупотреба демократије.

Или, каква би то требало да буде демократија коју нико не би могао да злоупотреби?

Праве демократије се не могу злоупотребљавати. Злоупотребити се могу само лажне, туђе, поклоњене, назовидемократије.

Демократија о коју се могуће огрешити – није демократија.

Неки демократијом сматрају команду „вољно“, између две друге команде.

У тој паузи може се пушити, мислити на нешто друго, писати песме, водити љубав.

Да ли је много пушења, много мишљења, много песама и много љубави злоупотреба демократије?

Другима опет, није потребна демократија. Они демократију сматрају луксузом, каћиперством, покондиреношћу, помодарством, правом сваке шуше да мисли, жели и воли. По њима, демократија не води оној великој демократији у будућности. Још сви немају права на демократију. Таква демократија је анархија. Демократија није за сваког.

Они сматрају да демократију треба штедети да се не би потрошила.

Демократија је место у књигама, програмима, излозима и музејима.

Свака употреба такве демократије је злоупотреба.

Демократију не треба прљати рукама и вући по сокацима. Уносити у некомфорне станове и неразвијена подручја. Она је света реч, мислена именица – човек није достојан демократије.

Они који су је призивали, уплашили су се кад је стигла. Они је нису тако замишљали. Демократија није испунила њихова очекивања.

Народ је био толико жељан слободе да је хтео да је поједе. Гладан и жедан демократије, народ је почео да је користи према свом апетиту и укусу. Почео је да је слави, воли, мрзи, да се са њом забавља и игра. Мазећи је, дао јој је најчудноватија имена.

А тада је пала тешка реч о злоупотреби демократије.

Постоји демократија и закони који је штите. Сваки нормалан човек добро разликује слободу од злочина. Зна се где престаје слобода, где почиње злочин.

Сем закона, демократији нису потребни никакви други чувари. Закони омогућавају, а не прописују слободу и демократију.

Демократија је безазлена. Здрава. Невина. Она не служи ничему другом сем демократији. Зато је немогуће злоупотребити демократију.

О злоупотреби демократије говоре најчешће они који би је најрадије злоупотребили. Они који не разумеју и не признају друге погледе, укусе, расположења и интересе – сем својих. Злоупотребу власти хтели би да замене злоупотребом демократије.

Не може бити много демократије, слободе и правде.

Неки још увек мисле да много слободе и демократије води свет у катастрофу. Зато ту катастрофу треба одлагати – тиранијом, неправдом, злочинима, ратовима, бомбама. Све то – за добро човечанства.

Ако слобода и правда воде свет пропасти – свет нема другог излаза.

Матија Бећковић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.