Милан Ружић

У стопе ми не гледај

У стопе ми не гледај туђи побратиме. Шта то доле има што на твојим не постоји? Како то загледаш као да су ти моје стопе поклоњене? Чему се од њих надаш када своје не користиш? Можда можеш да видиш облик и величину, али то се не да отети тек тако. Газиш у бивше трагове у снегу. Газиш туђе јер си на пртину навикао. Мрзи те своје трагове да правиш и у свом правцу да идеш, већ користиш неки пут унапред разрован и прегажен по сто пута како би што пре стигао до циља без обзира на то чији је тај циљ. Можда и тај циљ не жели тебе. Можда не трпи истошетаче. Где ћеш црни човече туђим стопама кад су и твоје велике? Што не пронађеш некакву прашину, блато или снег где ћеш их бацати за собом идући ка нечему што желиш? Занимљивије ти је да скакућеш по оним које су други тим путем оставили и крвљу, сузама или ко зна чиме већ залили. Где ће ти душа траголовче?

Milan Ruzic Нађи некакав пут, нека је и најдужи или најкраћи, али ће имати само твоје стопе и биће само твој. Водиће до неког циља који је само теби потребан у том тренутку и који се само теби нада не желећи на себи никог другог. Не труј туђе стопе. Ухватиш им линију па их газиш нечовештвом не би ли тик пред циљ тек са стране угазио снег по први пут и својим одморним стопалима прегазио пут до циља брже од оног човека који је тамо кренуо пре него што су теби та стопала тако нарасла и на пут се спремила. У очи ме гледај, а не у стопе ако части имаш. Бар напомени да ћеш и ти до те станице до које и ја идем, па ћу ја вероватно скренути са пута и наћи себи другу станицу коју ни са ким делити не морам. Али, опет ми се чини да би ти и тим новим путем за мном кренуо не би ли бар на тренутак угазио у туђу стопу и обуо туђе чизме јер без тога теби живота нема.

У стопе ми не гледај туго мајчина. Зар те она није учила да себи пута правиш и да земља прими облик твојих стопа? Шта ће ти рећи дедови кад те виде како гацаш по стопама туђим већ покислим и пуним воде? Што не газиш по њиховим? Оне се и даље виде. То нећеш јер су плиће и нејасније од ових за којима данас базаш? Шта ће од тебе остати срамото?

У стопе ми не гледај и стопе ми не прати, јер ако то радиш, на шта друго личиш до на блато које вучем и које ми са ципела отпада?

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Браво соколе, браво млади брате речи ти се у злато претвориле. У твом срцу има више љубави за ову нашу измучену отаџбину него у целој Влади и Скупштини Србије. Жао ми је што највероватније овај чланак они неће читати, ваљда имају преча и паметнија посла пратећи и тражећи туђе трагове.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.