Баждарење полиграфа

Рамуш Харадинај, француски ћорак

Сваког грађанина Србије да зауставите на улици и питате – да ли из Србије треба испоручити злочинце, терористе и криминалце за којима трагају друге замље, одговориће: да!

Тако је било до јуче.

Данас би, листом, сви негативно одговорили, тражећи реципроцитет према Француској, због Рамуша Харадинаја и наговештаја да га овa ”ла либерте” земља која је, ипак,  упамћенија по Бастиљи, сматра невино оптуженим и гоњеним од Србије.

Сутра би, сасвим могуће, огромна већина грађана Србије била против изручења било којој земљи ЕУ, чија је Француска угледна и утицајна чланица!

Толико угледна да Брисел и остале чланице сасвим сигурно неће ништа замерити Француској због Харадинаја.

Напротив: ако би Србија доказала да је Харадинај злочинац, како би Француска, ЕУ, САД,  НАТО и остатак њиховог света – доказали да је Хашки суд кредибилан?

Тешко, јер је Хаг ослободио Рамуша Харадинаја.

Тражи се

Нема краја лицемерју тог самоописаног друштва које ”почива на праву и правди” – јер су у Француској право и правда сведени  на ”кауцију”!

Као за пивску флашу коју по испијању треба вратити у продавницу и од трговца узети новац за кауцију.

Славна Француска би радије да ту испијену флашу од Рамуша остави у косовској гајби злочинаца, а новац од кауције задржи.

Да ли их је срамота грађана Србије који су, након оних ужасних терористичких  напада на њихову земљу, долазили у амбасаду Француске, саучествовали у болу тешко рањеног народа, палили свеће недужним жртвама окрутних зликоваца…?

Није их срамота.

Њих никада није било срамота ни што су, у Првом светском рату, артиљерији српске војске послали гранате већег калибра од оног који су унапред, златом плаћене.

Колико је битака и људи Србија изгубила – док су у Крагујевцу преправљане гранате купљене од Савезника?

Оних Савезника који су се при пробоју Солунског фронта вајкали да њихова коњица не може да стигне славну српску пешадију…?

Знала је Србија и тада да Французи мисле ”да су Срби коњи које треба похвалом подбости и истурити у прве редове”, али је Србија поштовала себе, није се замерила Савезницима, а и журила је српска војска, искрено, да што пре ослободи своју земљу и свој народ.

Зна Србија, и данас, да се Француска поиграва калибром и калибрирањем злочина Рамуша Харадинаја, настојећи да га сведе на калибар маневарског метка, ћорка, такорећи…

Да ли у француском језику постоји реч којом се може превести српска реч ”ћорак”? Ако не постоји, онда у француско-српским речницима то треба усагласити тако да Французи разумеју да ”ћорак” значи ”став Француске према Рамушу Харадинају”.

Ако им ни то није довољно разумљиво, треба им појаснити цитирањем и њиховог председника Франсоа Оланда, филантропа за по француској кући, који је, пре пар дана, у Багдаду (Ирак), пред својим војницима, изјавио: ”Подршка војним операцијама против Исламске државе кључна је за спречавање тероризма у Француској. Предузимање акција против тероризма овде у Ираку спречава тероризам у Француској”!

Дивно, само да није ћорак!

Дивно је по Француски народ да зарад мирног и лагодног живота у Паризу – у француским ”легитимним акцијама” на територији других земаља гину терористи, али и невини људи.

То је толико дивно да су и терористи, које Французи очигледно сматрају ”глупим као Срби”, схватили о чему се ради, па су смртоносне обрачуне пренели на територију Француске која је, узгред, још увек у ванредном стању.

Земља која је у ванредном стању  због тероризма – неће другој земљи да изручи злочинца осумњиченог и за тероризам?

То је ћорак чији је калибар већи од француског ”ћорка” са захтевом за укидање ”шенгена” због терориста, још је већ од ”ћорка” француске јавности која је недељама беснела јер је само дан након масакра у Паризу – терориста за којим је трагала француска правда, намигивао француским сигурносним камерама, слободан као Рамуш Харадинај!

Драги Французи, Рамуш Харадинај се тако смеје и сигурносним и ТВ камерама у Приштини и у Хагу, а ви дозволите да се сада, из позиције пивске флаше пуне људске крви, уз кауцију ваше државе, смеје и вама.

Биће нам лакше када знамо да нису само Срби коњи, а и ви ћете се, као коњи боље осећати у друштву Срба, оног народа који је увек гинуо на савезничкој страни, а којег сада остављате да погине и пред вашим судом…

Али, пре него што  погине задњи Србин, будите сигурни да ће у Србији бити ухапшен и вама испоручен сваки зликовац и терориста за којим трагате!

Не због тога што је Француска то нечим заслужила, него што Срби не могу да живе са зликовцима и терористима који припадају вама.

И биће вам испоручени.

Радоје Андрић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.