Пусто, све је пусто, све пусто оста…

Три пута сам јутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да верујем својим очима! На војној паради у Загребу, која ће бити организована поводом 20 година „Олује“ учествоваће војници страних земаља! Не пише којих, али, сходно логици, вероватно оних које су одбиле да учествују на паради у Москви поводом 70 година победе над фашизмом.

Zoran SaponjicНе пише у вести ни да ли ће на параду бити позвана Србија. Не би ме то зачудило. Прво позив, а онда притисци, условљавање отварања поглавља учешћем на паради, рецимо. Затим и јасна порука са запада – парада у Загребу нема алтернативу! Зашто да не, није да нисмо навикли на сличне догађаје…

Шалу на страну…

Не пише у новинама ни шта ће учесници војне параде у Загребу, хрватска, а и војске страних земаља које ће им се придружити, славити. Да ли хиљаде убијених Срба, или десетине хиљада протераних? Да ли колоне трактора и запрежних кола бомбардованих са копна и из ваздуха или уплакана лица оне несрећне дечице, затрпана завежљајима… Да ли унезверене старице, или несрећне старце како изгласа кукају оног 5. августа 1995. бежећи пред хрватском војском? Да ли ће славити оне који су успели да побегну, или оне који су остали па заклани по својим двориштима… Заиста, велики број разлога за славље!

То да ће парада, са учешћем страних војника бити добро организована, не сумњам. У Загребу бар имају искуства са дочецима са цвећем у рукама…

Чуди ме и да у Загребу, сад, пре неколико дана, није организована и прослава поводом Козаре, рецимо… Повод – сличан. А и на Козари је, уз домаћу, учествовала и страна војска, истина, на Козари је било мало више страних војника, а мало мање саветника, у „Олуји“ је било обрнуто… И, још једна разлика… Сећам се добро филма „Козара“, гледао сам га у сали основне школе у мом селу, седамдесет и неке, у њему су Бата Живојиновић и оно детенце, ако се не варам, преживели у оној земуници, у „Олуји“ је мало ко био те среће…

Ја ћу 5. августа запалити свећу оним несрећницима из колоне… Много сам дана провео са њима, са оловком у руци у годинама пре „Олује“, од Бенковца до Обровца, од Книна до Дрниша, од Биљана Горњих до Биљана Доњих, и, памтим много добрих људи који су бранили своје.

Неких се сећам и из година после „Олује“, јадних, бедних, понижених, разбацаних по баракама избегличких центара. Сећам се њихове туге, жала за завичајем, њихових усахлих очију без наде, увек пуних суза. Сећам се ходника барака, препуних завежљаја, прња, спремних као да ће одмах некуд кренути, а, у ствари, нису ишли никуда, ту су остајали и умирали.

И, много смо се према њима и ми овде огрешили… Није да им нисмо могли дати више, ако не хлеба, онда барем утехе, могли смо им пружити коју реч, мало наде, макар и лажне.. И зато је 5. август прилика да их се сетимо, да мртве замолимо за опроштај.

А мени ће главом, док сам жив, звонити глас једног од оних несрећника који сам слушао у ходнику бараке у Шљивовици изнад Ужица… Глас који је јечао иза затворених врата:

– Пусто, све је пусто, све пусто оста…

И, сећаћу се мог колеге, сада покојног Тмуше, како у тој истој бараци седи са једним старцем из Лике… Седе њих двојица и плачу… Капљу сузе по завежљајима и новинарској бележници…

После је барака у Шљивовици изгорела, јаукао је ветар данима кроз нагореле рогове и греде… Становици избегличке бараке? Неки су у Канади, Аустралији, Америци… Већина горе, на гробљу изнад Чајетине, испод крстача поцрнелих од ветра, кише и сунца…

И, нема ту разлога за прославу, Бог ми сведок…

Зоран Шапоњић

24 коментара

  1. zoran каже:

    Gospodine Šaponjiću svaka čast na tekstovima u iskri dao bog da imamo više časnih novinara kao što ste vi

  2. branimir каже:

    E svaka cast sestricu ,nek nam je Bog na pomoc.

  3. Nikola каже:

    Господине Шапоњићу, ви сте доказ да у нас Срба такође има часних , вредних и надасве поштених људи и да новинарство није увјек синоним за подаништво! Хвала вам!

  4. Ivan Gracic каже:

    Ova predivna refleksija cistote misli I iskrenosti kao ramiste SVETE ISTINE….kako je doprla do nas, molim se da I GOSPOD BOG…cuje. A video jeste.
    Ostaje vera u njega….I hvala autoru.

  5. petar каже:

    hvala ti, zorane, ziv bio i veliki pozz!

  6. Svetlana каже:

    Tužna istina koju ne smemo zaboraviti. Hvala na ovom divnom i veoma potresnom tekstu. Ne ponovilo se nikad nikome.

  7. Zeljko каже:

    Danas su sela u Lici pusta. Neka zarasla u korov, u nekima ima samo po par ljudi, uglavnom starih.
    To oni slave.

  8. sinisa каже:

    H V A L A!

  9. mirjana каже:

    Gospodine Saponjicu ovo je Vas drugi clanak koji dok citam ne mogu a da ne zaplacem.

  10. Зоран Матијевић каже:

    Неки пут истина заболи више од лажи, но истина ми је дража.
    Често пута истина се и забрањује и о њој се не пише, али има честитих и храбрих људи који се не могу ни заплашити ни подмитити, у ту групу новинара спада и овај честити човек аутор текста.

  11. Rada каже:

    Свака част за написан текст.Сурова истина.Ал Бок све гледа.Надам се у Божју правду.Спора је ал доћиће им главе сигурна сам.

  12. biljana каже:

    Surova istina ,ali jos mi teze pada da bljesak nitko i ne spominje i patnje nasih zapadnih Slavonaca.

  13. Amira каже:

    Duga kolona i neizvijesnost da li ces uopce Stici Do zamisljenog cilja, cilja zivota.
    Sa tromijesecnom bebom i Sa jedem plasticnom vrecom ,cijeli imetak!,Bio je dugacak put Do Uzica.Danas zivim ü Minhenu ,gradu i drzavi ü kom kao covijek im am zivot i postovanje da sam covijek.

  14. žIVORAD каже:

    Tako je to kad novinar piše mastilom a ne grafitnom olovkom i gumicom. Zorane živ Ti nama bio 100 godina. Ni po koju cenu iz ruku ne ispuštaj mastilo. Nastavi. Za nezaborav!

  15. ratko каже:

    Vecina nas zna pravu istinu o Oluji samo mali broj moze nesto javno da kaze . Vjerujem da novinari ispisuju stranice ali nemaju DOZVOLU to da i objave. Hvala vam jer sa malo rjeci opisaste svu patnju i bol nas nesretnika koji lutamo svjetom pitajuci se ZASTO.

  16. Nebojsa Ozimic каже:

    Vaši tekstovi su naprosto briljantni.Bog Vas poživeo i dugo pisali

  17. Zeljka K. каже:

    Zapalimo svjece! Neka njihova svjetlost bude jaca od zvuka sramotne im parade. Zatvorimo oci na trenutak ovdje u Kanadi, tamo u Australiji, Americi, Novom Zelandu,Srbiji I snagom nase ljubavi ozivimo nasa ognjista I nase nastradale, barem na toliko dugo koliko ce u nasoj svijesti zasjati srpski ponos I narugati se fasistickoj paradi!!!!

  18. Nikolina каже:

    Hvala što ste bili uz nas ,ali hvala vam i što ste ostali uz nas!

  19. Алекса каже:

    Дирљиво и савршено. И ја сам у Канади, син мајке рођене у Книну. Немам шта додати твојим речима… Велико ти хвала.

  20. branka kasap каже:

    Gospod Isus Hristos je rekao ; NE BOJ SE MALO STADO.JA SAM UVEK SA VAMA“I mi smo sa njim.Ovde na zemlji ili gore kao mucenici. .Blagodarim na tekstu.Iskrenost,Istinitost i Odanost RETKO ALI IH IMA

  21. Биљана каже:

    За срамотан чин протеривања читавог народа не могу се никад и ничим опрати, ни они који су ликовали над колонама људи у тракторима, ни они други, перфиднији, који су их бомбардовали…. Срам их било за вјеке вјекова.

  22. Кордунаш каже:

    Хвала Вам на овом тексту, лепо сте повукли линију између нас и њих, добро разумете стање у данашњем свету, вероватно да ће тамо парадирати унуци оних које су дочекивали цвећем 1941 и који су бојкотовали параду у Москви, они за које је Други светски рат почео са искрцавањем у Нормандији. Интернет данас нуди алтернативу строго контролисаним медијима који су у служби прозападњачке пропаганде, добро је да има људи попут вас који пишете истину и оно што народ мисли на овом и сличним порталима. Надам се да ћемо 5.8. једним великим скупом свих Крајишника послати јасну поруку свету и нашим прогонитељима, нашим непријатељима који су у једном веку два пута чинили иста зверства док је наивни народ веровао у Југославију. Био сам дечак од осам година у тој колони, као јуче да је било сећам се мог уплаканог народа, борби код Двора на Уни где су са једне стране нападале усташе, а са друге муслимани у жељи да убијају и масакрирају, а колону је бранио свако ко је имао оружје, много народа тада пострада, али на крају главница се извукла, народ Крајине уз добровољце из Србије, остатке војске РСК и војску Републике Српске која је притекла са тенковима се одбранио у последњем сукобу са непријатељима… Када мало боље размислим са ове временске дистанце делује ми да су ту планирали да заврше са нама, плански су покушали да пресеку колону у том Двору пре моста на Уни и да народ остане у окружењу хрватских и муслиманских хорди.
    „Не родила ни њиво, ни шљиво и све им се осушило живо, што садили ништа не родило еј душмани проклето вам било!“

  23. Branka каже:

    Hvala vam gospodine Saponjicu na ovom tekstu. Evo mi stoji knedla u grlu I suza u ocima. Nema dana da SE Ne sjetim toga. Tu sam bila, to Sam prosla, sada daleko, daleko stigla u tudjinu, bas kako rekoste gore u tekstu. Sto Je najgore, za taj genocid nitko nije odgovarao, taj SE cak I proslavlja. Da, I moj otac ostade u kuci svojoj, I tu zauvijek I ostade… Ubica slobodno seta po lijepoj njihovoj…. I nista me vise Ne cudi, samo me ljuti ova nepravda svjetska koja Je toliko debela I tvrda da bi se nozem trebala sjeci. Da, uhvati me nostalgija za tim krajem tamo, ali Ne ovakvim kakav Je danas. Za onim proslim, drugim zivotom, za prelijepim djetinjstvom za kakvo moja djeca Ne mogu nikad znati kakvo Je bilo. A ovo pusto, pusto sve neka im I bude takvo, valjda I’m Je to sad takvo ljepse…. Cude me samo moji prijatelji koji mogu otici tamo I nesto proslavljati I Kolo igrati??? Za mene Je to mjesto tuge I bola, ponizenja, nepravda, osjecam mrznju tamo…. Ja cu samo s vremena na vrijeme obici onih par svetih grobova vise „nase “ stare kuce…. A ONI nek proslavljaju, demoni sa demonima…..

    • Marija каже:

      Branka, sve mi je jasno o cemu pricate,dozivela sam sve to i u svojoj kuci, samo sto ja nisam bila jedna od onih u koloni, vec sam cekala dedu i babu i svu ostalu rodbinu tada. Prosao je rat, oni su se vratili, jer su pateci u Srbiji za svojim korenima, dedovinom, vinogradima, poceli da oboljevaju. I nakon 10 godina od Oluje, moj prvi odlazak tamo, ulazite u grad, a sahovnice svuda oko vas i neki cudni ljudi opijeni od slavlja citavog dana. Evo tako ce se potrefiti da cu ovog leta u Knin stici na dan i ove „proslave“.
      Pisem vam ovo, misleci da ste ljuti na iste one koji tamo odlaze. Ti vasi prijatelji koji idu su poput mene, i nemojte im lose suditi. Dole kad prodjete kroz grad oni kazu, „Neka starih, bitno je samo da se pelene ne sire“. Ne slave dole ljudi nista, okupe se samo za seoske slave, starima dodju deca koje od kud, upoznate neke rodjake koje niste ni znali da imate jer su se izrodili po belom Svetu bezeci od rata. E tih dana u vreme Jula i Avgusta od Kistanja, preko Knina, Kosova Polja do Drnisa sve je puno ljudi koji su tu nekad ziveli. Zazive sela ta dva meseca i onda do sledeceg leta cute i cekaju.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.