Не свићу више српске зоре, само падају српске ноћи

Не свићу више српске зоре, већ само падају српске ноћи. Где смо одлутали? Шта нам се догодило? Што се себи замерисмо? Шта нам је браћо и сестре ако Бога знамо? Чиме нас Ђаво овако задужи и упрегну?

Milan RuzicИма ли нас игде Срби или ћутимо по својим рупама и вододеринама? Где сте косовке девојке? Куд сте млади Обилићи? О чему гусле да гуслају и коме песме и приче да преносимо? Будите се браћо и сестре! Знам да је касно, али морате се пробудити. Боље је живети, па макар и кошмар него га само сањати. Буди се српска интелигенцијо заспала до чела у блату! Има нам Србија проблема, па не може сама. Хајде да решимо један, можда нам се ослади, па кренемо да решавамо све.

Коју земљу да називамо својом ако ову уништимо? Причам теби Србине што си заспао. Говорим и теби који читаш. Говорим и себи понекад кад сам се вољан саслушати. Главу горе народе, још се имамо за нешто залагати. Докле да вас сви моле? Не треба нам нико да иде на фронт. Није до тога дошло. Потребни су нам они који знају пробудити друге. Господаримо собом, а служимо Богу, па ће нас и наградити. Не гледај у слова! Скачи! Покрени се! Дај нешто својој земљи. Не отимај јој! Ако још увек читаш ове редове, онда већ касниш. Почеће све без тебе. Дижи се човече упоран у лењости и буди упоран у ономе што нам сад треба. Отеше нам мозгове и отимају децу. Устајте браћо и сестре да не свићу више туђе зоре, а да наше буде само глуво доба! Докажимо да заслужујемо свануће. Изађите данас ван својих ћошкова и домова и дигните главе високо поносни на то што сте. Пробајте бар једном. Учинићете добро себи, својима, Србији, уснулим прецима, побацаним и зајамљеним костима јунака наших. Покушајмо барем данас тако да се понашамо и сутра ће већ бити лепше и наше да нам служи. Мора се од нечега почети, па почнимо од себе и свести о томе ко смо и шта смо.

Хајдемо браћо и сестре у своју слободу и у своје сутра. Неће нам их нико други подарити до ми сами себи. Будимо оно што смо, па ће нас сви као равне себи прихватити. Само напред са вером у Бога и у себе! Ако буде тако, стајања нам нема. А ако ти седиш и још увек читаш ова слова на папир набацана, онда већ касниш, а уколико касни бар један, нека нам Бог свима помогне.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Пиши брате, уз Божију помоћ, можда те неко и чује.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.