Перо Симић

Мржња

12.11.2015.

Кад читате поједине текстове пјесника, новинара колумнисте сарајевских Дана Фарука Шехића, сажетије речено ратног  поручника злогласног  5. корпуса Армије БиХ, не можете се отети утиску да у БиХ ништа тако добро не успјева као мржња. Ако су у Сарајеву овакви књижевници и пјесници, зашта се издаје ратни поручник Фарук Шехић, онда ни Босни нема спаса као што нема ни Шехићу кога је, ако је судити по тексту „Мој комшија, ђикан“(објављено 6. новембра у „Данима“), одавно појела мржња.

У педвечерје Инвестиционе конференције у Сребреници гдје су се окупили сви најважнији политички фактори  Србије, БиХ и Републике Српске, којом се обиљежава, како је речено, ново поглавље у животу Сребренице, поменути поручник Шехић притиснут мрзилачком страшћу, текстом у Данима, Републику Српску назива геноцидном творевином, а Србе  исконским злочинцима који, како каже, не признају геноцид у Сребреници. И с додатним наслагама мржње наставља да шкраба како нема ништа што у Републици Српској  од рата на овамо, од спорта до културе, завређује  посебну пажњу, осим геноцида….итд..итд. Просипајући мржњу према Србима и свему што је српско свим својим расположивим средствима, двадесет година након рата, поручник Шехић (који овај чин није могао добити за пјесме и колумне већ пуцајући на Србе) губи везу и са мозгом и са реалношћу и у колумну убацује и Емира Кустурицу, који је управо, од таквих као што је поручник Шехић и ини Шехићи, био приморан да оде из Сарајева. Зна  добро поручник Шехић да је у Изетбеговићевом дијелу БиХ најкраћи пут до жељеног статуса најлакше обезбједити било каквим нападом на рачун великог Емира Кустурице.Тако се поручник непогрешиво уклапа у друштвени амбијент у коме преовлађује екстремистичко понашање које се са његовом колумном увелико дијагностикује и као патолошка појава. Јер ту аргументи и чињенице уопште нису важни. У овом случају културни центар Андрићград  је према Шехићу изграђен,, на мјестима гдје је вршено масовно убијање муслимана, те да је то ,,споменик забораву и ћутању о злочинима у Вишеграду,,. Објашњавати сада Шехићу да Република Српска није геноцидна творевина већ да је настала вољом српског народа још прије почетка последњег рата, као и то да на мјесту гдје је никао велелјепи Андрићград, кога посјећује и на стотине Шехићевих земљака, није било никаквих злочина…итд….итд….,беспредметно је.

Рад на себи најјаче је оружје против глупости које нам сваки дан медији сервирају-изјавио је негдје  поручник Шехић. Ако је судити по његовој поменутој колумни из Дана , види се да  није радио на себи зато и ваља глупости.