Милан Ружић

Ламент над хрватском судбином

Зарад свих братстава и јединстава, рушили смо увек и једино себе, тј. Србију! Док су нам та братства и јединства била подваљивана, ако је судити по данашњем понашању тих држава које су нас лагале да су нам братске, само смо ми у њих веровали!

Тако сада имамо прилику да у лектири за четврти разред у хрватским школама читамо једно великоусташко сочиненије звано „Пуса од крампуса“. Овај ламент над хрватском судбином, за коју су, наравно, увек криви Срби, је толико ужасан да нормалан човек не може поверовати да је тако нешто икада написано. Међутим, Звонимир Балог, иначе најнаграђиванији хрватски писац за децу (као што видимо, пре ће бити да је писао за дјецу) и, како Хрвати тврде, „утемељитељ сувремене хрватске дјечје поезије“, толико је себи дао одушка када је састављао дечје песме да се код њега може срести и нешто од следећих стихова:

 

„Нису биле избирљиве провалничке каме,

Дјеци су парале утробе, копале су очи.

Без споловила остајали су тате,

Без сиса маме.“

 

Уколико је ово репрезентативно уметничко дело једног народа, онда са тим народом нешто заиста није у реду. Подизати децу на оваквим стиховима је погубно, не само по народ који се налази у суседству „њихове лијепе“ и који им је, наводно, крив за све невоље, већ првенствено по онај народ који ове бљувотине представља као врхунац песништва за децу и дозвољава да ученици четвртог разреда основних школа ово уче напамет!

Ако насупрот овој песми ставимо стихове песника за децу из те „агресорске“, „дивљачке“, „кољачке“, „нацистичке“, „хушкачке“, „вечито криве“, „освајачке“ Србије, све ће нам бити јасно. Тако наш песник пева:

 

„Цвеће је украс баште

Лептир је украс цвета,

А деца пуна маште

Деца су

Украс света…“

 

Овакве песме које пишу такви крвници као што смо ми Срби, могу представљати реалну претњу по хрватску нацију. Појавом овакве поезије за децу као што је Ршумовићева и њеним читањем или штампањем у Хрватској, ризикује се да се изгуби тај нацистички рефлекс и да деца одрастају у миру, уместо у припреми за неки наредни рат. Шта мисле министри и људи који су дозволили да се ова Балогова хорор песма нађе у читанкама за четврти разред? Да ли тако чувају своју историју или исписују неку будућу историју сукоба и поновних разрачунавања? А како је неко дозволио да му дете расте са таквом поезијом, онда је тај неко крив за све што се догађало овде!

Наравно, Хрвати нису стали на овој песми. Они имају и уџбеник који се зове „Домовински рат“ у којем нема ни трага о страдању Срба. Сувишно би било напоменути да је овај уџбеник обавезан у школама у Хрватској и међу хрватским ђацима у БиХ. То се подразумева. Све више размишљам о томе да можда они у овом уџбенику, где Србе називају „терористима“, нису хтели да напишу „туристи“!

Јадна је земља која мржњу гаји на начин на који то чини Хрватска. С обзиром на то да је научно доказано да се ни један једини човек не рађа са мржњом према некоме и нечему, онда су се они, да би предупредили ту „грешку природе“, постарали да песме, попут ове Балогове, ставе у лектире за млађе разреде основних школа како случајно не би неко дете одрастало волећи нешто и некога!

Највећи извозни потенцијал Хрватске је мржња и после ове песме, више немам никаквих недоумица око тога.

Жао ми је оног дела хрватског народа, а тај део није мали, који сматра да ова Балогова балега од песме није примерена за њихову децу! Жао ми је што толики Хрвати који знају да воле, морају да мрзе, иначе се не би уклопили у своју државу! Жао ми је што своје грешке вечито понављате и тако доказујете да мржња овде никада неће изумрети!

Нормалном живљу Хрватске, који мора да трпи овакве бљувотине и деци накнадно објашњава да није баш све онако како их уче у школама, желим да истрају у томе. Ови остали ће се поубијати доказујући како нико не мрзи више од њих.

Ако је и који Србин остао у Хрватској, жао ми га је, јер мора учити ову фалсификовану историју у којој га убеђују да је сам себе са свог бившег огњишта протерао, а затим и заклао.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Овај коментар пишем на Бадње дан, дан радости и љубави која уђе у наша срца и наше домове.
    Боже свемогући и свемилосни помози им да место мржње љубав осећају.
    Срећни и честити Бадњаци свима који их у свој дом уносе.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.