Милан Ружић

Лајкујте му Срби, песму и шерујте!

29.01.2018.

Виртуелна Србијо,

Пуна си љубави

Према своме админу

Виртуелном Сави.

Дигитално школство слави славу

На Фејсбуку Виртуелног Саву.

Лајкујте му Срби,

песму и шерујте!

Овако би, претпостављам, гласила нова химна новом Светом Сави ако се до 2019. године испуне обећања да ће те године све школе у Србији бити опремљене интерактивним таблама, а деца ће, уместо хрпе књига, са собом у школу носити само таблет. Велики број људи је ово обећање дочекао раширених руку, јер су родитељи пресрећни што њихова деца неће морати да „тегле књиге“, „изваљују рамена“, „криве кичме“, и томе слично. Како то да ђачка торба криви кичму, а седење за рачунарима и таблетима не?

У виртуелним учионицама учиће се виртуелна историја чије ћемо лекције скидати са америчких сајтова и тако ћемо сазнавати колико је Мадонин наступ важнији за Србију од Сретењског устава, или колико смо криви за то што су нас бомбардовали. Са тих сервера биће обрисани Немањићи, кнез Лазар, Милош Обилић, Његош, Гаврило Принцип, војводе Путник, Мишић, Бојовић, писци Андрић, Селимовић, Црњански, и то не зато што неко жели да их ми заборавимо (јер ко је икада на томе радио?), већ ће се правдати да нема српских слова у том пакету који се користи на српским школским таблетима опремљеним америчким апликацијама. На српском језику лектира ће бити: „Међу Јавом и мед Хром“, „Први пут с оцем на гуглање“, „Девојка софтвер надмудрила“, „Чардак ни на вебу, ни на земљи“, „Мали принт“, „Дон Кликет“, „Сунце се девој.ком жени“, „Ајфон и прикљученија“, „Хардверагиница“, „Све ће то народ таговати“, „Златни Епл и девет пауница“, „Еро с онога нета“, „Аска и Фејсбук“, „Мејлова твојих да није“, „Јазавац пред Гуглом“, „Понижени и неумрежени“, „Тражим даунлоудовање“, итд.

Сеоске школе, где неретко можемо срести једног или два ђака, неће бити затваране, јер ће ти ђаци моћи наставу да прате од својих кућа путем интернета, иако још увек немају струју, воду, телефон и пут до своје куће.

Опремљени виртуелним знањем, виртуелни ђаци ће виртуелно учити, њихови родитељи ће се бавити виртуелним пословима, примаће виртуелну плату и биће родитељи виртуелној деци. Тако ће се виртуелно унапредити наталитет у Србији.

Наравно, како се не може све дигитализовати, неће постојати, нажалост, виртуелни министри, већ исти ови који ће и даље примати праву плату за виртуелне послове.

У виртуелној Србији своје место могу наћи само виртуелни Срби, јер за остале нема места под српским вебом. Иако до тада Хрватска и Црна Гора још увек неће прећи на овакав вид образовања, у њима ће ипак живети само виртуелни Срби. Биће неопипљиви, као и на Косову.

Нећемо имати цркве, манастире и иконе, него налоге, сајтове и емотиконе. Емоције ћемо изражавати смајлијима, а пријатеље ћемо имати само на профилима разних друштвених мрежа. На становима и кућама можемо зазидати врата и прозоре, јер нам нису потребни. Зашто би ико игде излазио и некога у кућу примао када су сви заједно по цео дан на мрежи?

Ипак, радите ви виртуелне послове, будите на виртуелним позицијама, одгајајте виртуелну децу, дигитализујте своја осећања, лажирану историју, чамите по сајтовима и виртуелним парковима, а овом народу који одавно не зна за плате осим оних виртуелних, дајте праву кору хлеба да има шта да глође и одржава овај прави живот у вашем виртуелном свету.

А када ваш систем падне, ми ћемо опет по старом, онако дивљачки и заостало, писати руком, читати књиге и надам се да ћемо успети да се искобељамо из ове виртуелне мреже у коју смо ухваћени, а у коју се нико осим нас Срба не би успео намамити и заробити.