Милан Ружић

Колико нас још смрти дели од живота?

Шта треба да се догоди овом народу да види да је застранио? Колико нам недостаје ратова до мира? Колико нас издаја дели од верности својој земљи? Колико крви ће исцртати границе којима ће сви бити задовољни? Колико попуштања морамо себи да дозволимо како бисмо обрадовали оне који нас одувек мрзе и туку? Колико суза морају наша деца да исплачу како би имала нормално детињство? Колико пријатеља на Фејсбуку морамо да имамо како бисмо се сетили оних правих? Колико још ријалитија морамо да одгледамо како бисмо изградили појам о сопственој реалности?

Колико још поцепаних патика, издртих кошуља и пробијених капа морамо да износимо како бисмо имали за нове? Колико још пасуља из националних кухиња морамо да поједемо како бисмо имали да себи купимо нешто друго за јело? Колико још сламарица морамо да напунимо, а да нам хлеб не буде скуп? Колико још увреда треба да истрпимо како бисмо постали поносни? Колико још батина морамо да добијемо како бисмо били по мери света?

Колико још светиња мора да нестане како бисмо се опсетили да су нас оне и рађале? Колико још обојених пролећа мора да се преживи до оног обичног које живе сви на овој планети? Колико још прича о себи као о негативцима морамо да одслушамо како бисмо схватили да нису тачне? Колико још лажи морамо да прогутамо да би нам рекли барем једну истину? Колико још братоубица и издајника морамо да одгајимо како бисмо почели да бринемо и о одрастању патриота?

Колико још прохтева којекаквих сексуалних мањина морамо да испунимо како би већина могла да продише? Колико још генерација мора да пати како би неке нове могле да живе? Колико нас погрешних идеологија и идеолога дели од правих? Колико нас још увреда на рачун патриотизма дели од похвале? Колико нас још књига дели од културе? Колико нас још старлета дели од домаћица? Колико нас још криминалаца дели од поштења? Колико нас још мучења чека док нам неко не помогне? Колико нас још заборава дели од камена? Колико нас још младих људи који одлазе дели од њиховог задржавања? Колико нас још смрти дели од живота? Колико нас молитви дели од услишења? Колико нас хуљења дели од љубави према Господу? Колико нас још олуја дели од сунчаних дана? Колико нас анархије дели од уређења?

Колико нас још признавања доводи до одрицања од Косова и Метохије? Колико још пораза морамо преживети до победе? Колико још окова морамо истрпети до слободе? Колико нам још Срба треба да бисмо се називали Србијом? Колико још подела до уједињења? Колико још других морамо да слушамо док не чујемо себе? Колико још климања главом до речи „не“?

Колико још питања до одговора?

Милан Ружић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.