Баждарење полиграфа

КАКО СЕ БЕОГРАДСКИ ЕУРО-КРЕМ
НАМАЗАО НА ЧАРЛСОВУ КРИШКУ ХЛЕБА

  • Од ТВ преноса  са ”краљевског пријема” у Скупштини Србије – бољи био пренос Титове сахране

То је, дакле, та српска елита, прозападна елита која ће земљу Србију увести у Европску унију, међу цивилизоване народе, то што се окупило синоћ под сводом Скупштине Србије, у част принца Чарлса и војвоткиње Камиле!

На догађају који је РТС-у, телевизији са најнационалнијом фреквенцијом, био пречи за директан пренос – него академија поводом годишњице албанског погрома над Србима, 17.марта 2004.године. Снимак те академије емитован је након директног преноса Чарлсовог ћаскања са званицама и његовог ”јединог говора током посете региону”.

То што се пре и после фанфара у Скупштини видело и чуло, то је тај наш бољи живот, који нам се обећава за по две по две године, па две по две деценије…?

Фото: Твитер, @ClarenceHouse

Фото: Твитер, @ClarenceHouse

Ко је пропустио да гледа – сигурно је прочитао нешто од онога о чему су наше новине данима писале: то је изузетна част, уважавање, статусни и васколики плус за ову земљу на путу ка ЕУ; прекретница; писало се о томе како наша елита мора обући смокинге, страховало се да ли их у Београду има толико за изнајмљивање, вајкало се како је то скупо, али нужно, ако заиста хоћемо у ту ЕУ…

А у Скупштини, ниједан смокинг, нема лептир-машни, наша елита у разнобојним оделима са још разнобојнијим краватама, али и голих вратова: два елитна припадника српског еуро-крема, у кадру иза Ивице Дачића, нашег министра иностраних послова – који даје изјаву за РТС, без кравата, са крагнама кошуља вашарски раздрљеним, пуних уста хладног и топлог мезета нагињу из чаша и причају…! Све одједном!

А Дачић,  и док  даје изјаву, стоји сам, као светионик.

Иначе, најбоље и најсвечаније били су обучени полицајци: британски да чувају принца од српског еуро-крема, српски да чувају еуро-крем од принца. И Маја Гојковић, којој хаљина много боље стоји од хиџаба, као  принчев боди-гард: не мрда од њега.

ТВ коментатор, усхићен као амбасадор империје у Београду, Денис Киф, препознаје музику ”Битлса”, која допире испод свода Скупштине. Да је ту био председник Тома Николић, наручио би ”Битлсе”  на Топалковом  српском, да види будући британски суверен да ми знамо и ”Битлсе”, као и Шекспира, на српском језику. Није коментатор ништа рекао док је испод истог свода труба затрубила ”Тамо далеко…” Не значи то да није препознао, али ”Битлсе” јесте.

Даме пред принцом стидљиво цупну задњицом, као после рецитације у школи.

Кажу да се и Зоран Бабић, шеф распуштеног посланичког клуба СНС у Скупштини, мало збунио упознајући се са принцом, па је и он мало ”цупнуо” уместо да се благо наклони… Могуће. Очигледно није био у форми, какву испољава под кровом Скупштине: неким чудом, није се, после принчевог говора, јавио за реплику.

Једног нашег еуро-крем елитника, док разговара са Чарлсом, камера ухватила са леђа: левом руком крије чашу пива изнад задњице, нејасно зашто, јер је принц без скривања држао чашу у руци.

Из студија чујемо до тада непознати женски глас: ”Да ли ме чујете сад?…”  ”Да ли ме…?”

И више је нисмо чули. У недостатку коментаторских опсервација, морамо да се присећамо: првог дана посете Београду, принц Чарлс остао саблазнут над податком који му је на Калемегдану саопштила историчарка Дубравка Стојановић: да је Београд бомбардован шест пута

”Не могу да верујем!” – цитирао је принц нашег Шојића. – ”Како шест пута?!”

Тако што, Ваше Височанство,  претходних пет пута није уништен Београд, а шести пут га је бомбардовала његова монархија. Империја. Она коју он представља и пред којом, као Денис Киф усхићен српски  еуро-крем оличен у женама цупне задњицом, а у мушкарци се благо наклоне. И обавезно благонаклоно гледају на то бомбардовање које је Србију ослободило комунизма и великосрпског хегемонизма.

Присећамо се и да су британски новинари својим колегама, нашим новинарима, првог дана неколико пута нагласили и поновили реченицу: ”Како се овде лако дише”. Ваљда им је неко одговорио да то није због климе, него због тога што још увек нисмо у ЕУ. А, ако Британци инсистирају како је то до природе, онда им је требало одговорити да свакако није до садашњег демократског друштвеног поретка.

У том присећању, принц Чарлс такође је почео да се присећа наше заједничке прошлости, у ”једином јавном обраћању током турнеје”. Сетио се, принц, 1915.године, када су британски болничари били у Србији, сетио се и 1916. када је владика Николај Велимировић био у Енглеској, сетио се и наших музичара који су постигли успех у Великој Британији, Ђоковића који ником не дозвољава да преузме Вимблдон…

Изнад и пре свега, сетио се ”региона”, а мислио на државу коју је са пуно успех растурала и Велика Британија, Југославију, која је, ето, данас регион који он посећује. Да ли је чуо од Хрвата колико се противе да их било ко сврстава у било какав, а најмање овај географско-политички регион?

Растурали су нас бомбама и ратовима, да би нас сада будући британски монарх мирио и регионализовао по пријемима?

Сетио се принц Чарлс великог бола свих породица које су изгубиле некога у овим регионалним ратовима и закључио да је после много година бола и безнађа једини излаз – само помирење, дотакао се и мировног споразума из 1998.године, Мајке Терезе и њеног дела вредног Нобелове награде за мир, а само једне капи у океану без које би тај океан, ипак,  био мањи… Сетио се и Иве Андрића и његове мисли о мостовима и мостарског моста који иако обновљен неће бити мост, ако људи преко њега не прелазе…

Није се сетио да каже да до његовог ”острва”, преко Ламанша, Велика Британија никада није направила мост, него тунел, онај који се сада затвара пред избеглицама да случајно не би у његово краљевство…

А, и шта ти људи, уопште, траже у његовом краљевству, када оно великодушно долази у њихове земље?

Пропустио је, једино, да се сети да је и његово краљевство бомбардовало Србију. И Београд, то је био тај ”шести пут”.

”Не могу да верујем!”. – поново ми се јавио Шојић. ”Зар његова есенција да се не сети?”

Пропустио је да се сети да је његов бивши премијер, Тони Блер, био главни заговорник и Клинтонов савезник у нашем ”цивилизовању” бомбама.

Несвојствено доброј традицији енглеског хумора: могао је принц,  потом, да поентира да смо тог истог Блера узели за саветника наше владе…

”Британија је са вама док градите заједничку будућност.” – рекао је, на крају.

Али, ми смо већ имали заједничку будућност, Ваше Величанство?!

Већ нам је било боље него што ће нам икада бити!

Изузев ако мислите на нашу заједничку будућност кроз истополне бракове, које сте изволели себи дати  за право да у вашим конзулатима и амбасадама широм света склапате?

Је ли то тај нови ”регионализам”?

Ону даму која је на пола преноса питала ”Да ли ме?”  више нисмо чули, тако да не знамо ”Да ли је…”

Само смо, још, видели Мају Гојковић како се смеје уз британску химну као уз ”ваш шлагер сезоне”, а уз српску је озбиљна, као што је принц Чарлс био озбиљан уз обе химне.

Овај се српски еуро-крем сам намазао на Чарлсово тругласто парче хлеба, уз чај у пет…

А владајућа политичка елита? Зашто ње није било на пријему? Ако је Маја била ”по службеној дужности”, значи ли то да је из ”врхушке” једино присутни Дачић већ прежаљен као ”политичка елита”?

Ко год је помислио да је државни врх био на Свечаној академији поводом годишњице косовског погрома над Србима, преварио се: тамо су били само саветници државног врха, како су представљени, али Александар Вулин, технички министар рада. Је л’ то значи да ни он више није ”врх”?

И, ко није гледао пренос или снимак Титове сахране, нека погледа.

Било је боље.

Радоје Андрић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Енглези за стид не знају, знају само интерес, па ме не чуди понашање принца Чарлса, чудим се овој нашој „Елити“, на коју се сорту изметну, али Срби сигурно нису.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.