Зоран Шапоњић

Ја се у тој вашој цркви нећу молити!

Прође и тај „историјски“, „револуционарни“ јучерашњи дан. Онај који смо чекали све од Карађорђа и 1804. године, па до јуче! И, једва дочекали. Дан у коме смо, коначно, нашли свој пут! Отворише се поглавља, јавише синоћ из Брисела да више нисмо у чекаоници него смо се „укрцали у воз за Европску унију“! Кренули на, како рекоше, боже ме опрости, „неповратни пут“. На пут, дакле, са ког нема повратка!

Zoran SaponjicЏаба сам и ја, читавог јучерашњег дана, и синоћ, и ноћас, покушавао да будем усхићен, радостан, да се понашам онако како је народу сугерисано са 142 од 160 ТВ канала, на крају сам сам себе једва спречио да даљински избацим кроз прозор, у мрак. Под утицајем националног сервиса честитао сам колеги отварање поглавља, одговорио ми је псовком!

Заиста, куда смо ми то јуче кренули, на који смо се воз укрцали, куда идемо? Зна ли то ико да нам каже? И, кад ћемо тамо, где смо неповратно кренули, стићи. И, шта ће нас тамо, кад стигнемо, сачекати?

Одговор на једно питање добили смо већ јутрос. Брзина ће, јављају из Брисела, зависити само од нас! Колико схватам, они ће, као и до сада, постављати услове, ми ћемо клечати и климати главом. И само од тога колико ћемо бити добри, колико ћемо брзо прихватати ултиматуме, толико ћемо брзо газити право у Унију. Читао сам јутрос и преговарачку позицију Брисела за „косовско поглавље“ број 35, које је јуче славно отворено. Запазио сам да тамо, на бог те пита колико места, како је пренела наша штампа пише „у складу са законима самопроглашеног Косова“, и још да отварање нових поглавља може бити „замрзнуто“, а већ испреговарана поглавља затворена, ако „нормализација односа Србије и Косова заостане за напретком у другим областима“.

Дакле, воз у који смо се укрцали могу да зауставе кад год процене да „заостајемо у нормализацији односа са Косовом“, и, куд ћемо тада, кад на бесповратном путу, останемо на сред пруге, а са вагона откаче локомотиву, зна ли ико у Србији јутрос да објасни.

А, шта ћемо онда, шта ћемо кад нам замрзну поглавље? Куд ћемо онда кукавци сињи, кад друге алтернативе немамо? Хоћемо ли песницама у прса, што смо на пут уопште кретали, или ћемо застој отклонити тако што ћемо поново на колена!

Пре бих рекао да ће бити ово друго!

Џаба сам синоћ и по комшилуку тражио трагове народног усхићења које нам је увелико сервирано са свих националних и регионалних фреквенција. Уместо да од среће из ловачких пушака пуцају кроз прозор, комшије се о свом јаду забавили. Један је рачунао хоће ли са оно мало дрва која је једва купио издржати до пола фебруара или до почетка марта, и куд ће онда, други како да купи смрзнути ослић за славу, трећи је пребирао по новчанику да истера на сунце 15о динара, деци ујутру за ужину. Сви радосни само што снег још није пао, па деца могу у школу у патикама, јер је куповина чизама одложена до прве лапавице.

Зато су они, које сам синоћ гледао на националној фреквенцији били презадовољни. Кажу, биће и народ задовољан док схвати какве ћемо све бенефиције добити од ЕУ, већ од сутра, односно од данас… Треба народ да седне на авионе и возове да иде у Чешку, Слвачку, да то тамо види. Бугарску у том контексту синоћ нису помињали.

Заиста, силазе ли они експерти, свезнајући коментатори, професори и научници, икако у народ… Пре пар година, сетих се синоћ, дошла у Прибој, са неким министром, његова саветница. Док смо чекали министра, причао сам саветници о хиљадама људи који у Прибоју сваког дана са шерпицом иду у народну кухињу по кутлачу пасуља и четврт хлеба да би преживели, и који долазе у Црвени крст и траже конзерву паштете… Рекла ми је само – ма то није могуће! И није могуће, јер, то се из Београда, из топлих, ушушканих кабинета, иза дебелих плата нити види, нити ће се скоро видети. Бенефиције које смо добили од ЕУ на досадашњем делу „европског пута“, изгледа, виде само они, свезнајући експерти, љубитељи ЕУ. Или смо ми други, слепи код очију, па не видимо ово благостање око нас, пуне новчанике, пуне фрижидере, пуну запосленост…

Кажу експерти синоћ, па шта ако се Унија док ми тамо стигнемо и распадне, у међувремену, уредиће нам земљу, научиће нас памети, уредиће нам животе, научиће нас како да се понашамо, како да будемо прави Европејци…

Слушам их синоћ, гледам ону моју чељад у кући и питам се – хоће ли и кад ће, стићи из Европске уније да ме подуче како да васпитам децу, да им они објасне како ће постати вредни и поштени људи, како ће ме поштовати, и како ћу ја поштовати мог оца и мајку, и како ћу славити мог Светог Стевана и Божић. И, хоће ли ме они научити кад да постим и како да се причестим, кад ћу ићи у цркву? Да ми он уреде кућу, да ми укажу шта је то све потребно да учиним како бих био Европејац, зрео за то њихово друштво. Да ме науче шта је то честитост по европским стандардима, пошто ова наша честитост којој су нас учили очеви и ђедови, очигледно није исто што и њихова, по стандардима.

Да ми они кажу да морам живети од свог рада, да није лепо лагати и красти, јер, ја то без њих нисам знао. Да ме они науче како да волим своју породицу, своју децу, жену, ову моју Србију, јер, ја то без њих не знам и не умем. Да ме они научи како да волим оно моје Босање, ону планину на којој сам одрастао, како да је чувам, браним, и како да је оставим деци. И, да ме науче да Косово није моја отаџбина, да није део мене и мог идентитета.

Е, па, одмах да вам кажем, мени те ваше упуте неће требати. Ја се у тој вашој цркви нећу молити! Има нешто дубоко у мени што ми то не да.

Зоран Шапоњић

12 коментара

  1. rodoljub zaharijevic каже:

    a sta reci kada je sve receno,moze se samo pokvariti,i da nemam godina koliko imam opet ne bih bio siguran da cu se u toj crkvi moliti,daleko im lepa kuca,a ovi nasi samo sto gace nisu skinuli da vidimo da li su made in serbia ili su uvozne,rece prvi medju jednakima da je na njemu sve srpsko pa sto se ne skide da vidimo jeli je i da nas uveri da jeste,daleko im lepa kuca.

  2. Бошко Ломовић каже:

    Колега Шапоњић написа као да ми је мисли читао, као да је читао мисли велике већине у овој земљи. Јер, ево, читав дан, од кафане до кафане, а нико да каже једну лијепу за отворено поглавље 35 и сва наредна која ће отворити. Данас Америчка агенција за кредитни рејтинг („Политика“, 15. дец.) упозорава да су велике шансе да се ЕУ разједини. Изгледа да ћемо на ту бриселску журку стићи у рано јутро кад све буде поједено и попијено, а друштво се расуло — мили моји куд који! Већ јутрошња тумачења садржаја поглавља 35 говоре да ће нам то поглавље главе доћи. Но, ја се надам да ће оно бити, на крају, такво да ћемо све узалуд кречити, ако не парафирамо своје признање независне државе Косово. А ако га парафирамо, ето нас у ЕУ која се већ раздробила, али без шансе да о Косову као „најскупљој српској ријечи“ (Матија Бећковић) икада више маштамо. Скупља пита од тепсије!

  3. jelena каже:

    Nije bez razloga jedna od najsiromasnijih, najzaostalijih, najkorumpiranijih i zemalja sa najviše nepismenih u Evropi. Od Evrope ste od 2000. do 2013. dobili bespovratno 3,5 milijarde eura, ili 1600 puta više od onoga što ste dobili od Rusije i Kine zajedno.

    • Bojan каже:

      E „moja“ Jelena, dobili su 3,5 milijarde nepovratnih evrica,ali su zato uzeli ono sto nema cjenu,nase Kosovo i Metohiju,zapitaj se koliko ljudi ,SRPSKIH porodica je dole ispastalo,a ti trci u Evropu i nemoj se ni vracati,jer takvi i ne trebaju ovom narodu. Pozdrav iz Republike Srpske.

  4. Миодраг каже:

    Браво Зоране!

    Саме речи кажу: отворити поглавље… значи, отворено по глави!

    Као оно, ономад, кад су нас по главама засипали бомбама… 300 000 пута више, бесконачно пута више него што су нас бомбама засипали Руси и Кинези… Европа ти сруши кућу, па то онада подигне шатор и још тражи од тебе да јој клечиш на ногама… а ми на коленима “хитамо“ у Европу…
    Воле и они “ове што лако клекну“…

  5. Зоран Матијевић каже:

    Сем стида ништа друго не осећам, толики стид да не смем пред огледало да станем.
    Зоки све си рекао, остаје нам да се Богу молимо.
    Само бих госпођицу или госпођу Јелену питао.
    Да ли је направила обрачун, колику су нам штету ти „Западни пријатељи“ направили, а колико из земље изнели и опљачкали? Ту ти рачуницу Јелена ако си кадра направи.

  6. zoran užice каже:

    Bravo,odličan tekst.Meni a i većini ,bar ja mislim, postalo je svejedno.Toliko su nam isprali mozgove da nam više ni do čega nije stalo.Neka našoj deci Bog da snage i pameti da izađu iz ovog beznađa,za nas je kasno…..

  7. nena santic- predsednica udruzenja penzionerastari grad каже:

    Ne zivimo mi u nasoj domovini,vec u njihovoj drzavi…odavno…
    Zelim tu svetlu buducnost svima,a secam se,jer godine mi to dozvoljavaju,da sam u jednoj lepoj domovini zivela, odrastala sa perspektivom,imala buducnost i dozivela je…Bojim se za starost koja sama po sebi nije sa puno radosti,ali je ovakva…evropska…mnogo bremenita i teska.
    Ne trebaju mi poglavlja…nicija…Treba mi moj ponosni narod koji je odavno zaboravio to da bude…trebaju mi nasmejani ljudi koji su odavno zaboravili da se smeju…trebaju mi fabrike,preduzeca,obdanista i skole pune dece koja se sve manje radjaju,preduzeca kojih nema a fabrike zjape ocerupane i unistene…Trebaju mi penzioneri koje su gradili onu moju domovinu koju vise niko ne postuje…
    Ti zajmovi ili te donacije koje pominju…hvala…ne treba…hocu zaradjenu koru hleba…

  8. Зорица каже:

    Ово су моје мисли и моја осећања. И већине грађана Србије. Хвала, Зоране, што сте их ставили на папир.

  9. Миша Јовановић каже:

    Европска Унија неће постојати до 2020. Наш народ је наиван. Проблем је што су медији у Србији у власништву непријатеља и издајничке владе. Народ је опијен лажима. Ако се на време не освести пропашће потпуно.

  10. ДРАГАН каже:

    КАДА БИ ИМАО ОЧИ И УШИ ДА ЧУЈЕ НАРОД БИ НА ОВУ ТВОЈУОДМА УЗВРАТИО.КАКО МОЈИ ЖИВЕШЕ ЖИВЕЋУ И ЈА.СВАКА ТИ ЈЕ ПРАВА ОД БОГА ТИ СРЕЋА И ЗДРАВЉЕ!!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.