Милан Ружић

Гласање од ког зависи судбина моје државе

Од свих светских гласања и прегласавања, регуларности и поништавања, једно од гласања која се тичу и Србије јесте избор председника Америке. Зашто? Зато што од тог гласања зависи судбина државе у којој живимо. Тачније, зависи да ли ћемо бити криви за све или ће нам се нешто и опростити. Ко год на америчким изборима победи, опет ће овде воду да мути. Како од два зла изабрати мање? Што би се рекло: „У Америци је питање – веровати скоту или идиоту?“

Milan RuzicНаши суседи сматрају да Америка мари за њих и да их штити, па нам заједно просипају слово о демократији, али само су се на ту реч, претплатили. И нећу сад овде тврдити да ће наше комшије да направе некакав проблем, већ ћу се упитати шта ћемо ми ако у Америци победи онај ко не треба и ко ће нас натерати да се завадимо? Дакле, светске заваде су хоби те далеке земље, а овдашњи им служе само за потпаљивање ватре. Нешто као луч. Али, не знам да ли знају да и луч изгори у истој тој ватри.

Та земља је толико зла нанела човечанству да просто не видим разлог да јој се верује. То је иста она земља која проповеда толеранцију, а и даље има расни проблем који је из дана у дан све израженији. Онда се помало позабаве претераном употребом силе, коју наводно користе друге земље, а они бацише две атомске бомбе. Кад већ на својој застави имају 50 звезда, онда нека воде рачуна о тих 50 држава, а не о мојој држави и њеним наводним злочинима и судбини. Када на вашој застави угледам и 51. звезду, ону нашу, не дај Боже, онда ћете моћи да одлучујете. Бомбардујете ми земљу, па после њој судите за геноцид. Волео бих да видим списак америчких жртава страдалих у рату 1999. године. Интересује ме да ли постоји бар једна? И није то био рат, већ кукавички чин. Кажете да је био демократски. Је ли то она врста демократије која каже – ми смо вас бомбардовали, а ви немате право да се браните ни да питате што сте бомбардовани, већ треба марљиво да гинете по реду по којем вам ми заповедимо и још да нас због бомбардовања волите и уважавате! Чим из ваших уста чујем реч „демократија“, одмах размишљам шта сте нам то ново планирали. Лако је џину са маљем силити се пред обичним човеком који се само рукама може бранити.

Америка је у таквом односу са Ђаволом да он код њих нити куца, нити се изува кад им улази у кућу. И све то што се у тој кампањи прича о бољем свету, пашће у воду чим тај неко постане свестан да је председник Америке. Не могу ништа друго да урадим, осим да пожелим да нам та проклетиња од земље не залази овамо.

Мислим да би било добро да ми гласамо да ли желимо да Америка заборави да Балкан постоји! Проблем је у томе што они прво желе Балкан да униште, тј. да учине да заиста не постоји, па да тако ударе конкретне „демократске“ темеље том гласању. Ако смо имало паметни, нећемо им то дозволити.

Упропастиће они и читав свет на исти тај начин. А када Америка упропасти свет, не знам шта ће тад имати од свега? Како им ишта друго осим стида и срамоте може значити то што ће на згаришту цивилизације остати само америчка застава? Изгледа да ће пораз човечанства бити победа Америке. Ако је тако и ако то све комшије заједно са нашим расрбима „демократама“, толико напредне и политички коректне, већ сад дозвољавају, онда – право у победу! Ништа друго не преостаје. Само знам да ми који видимо шта се догађа, нећемо бити кривци за пропаст свега што познајемо, а то нам значи много и иде нам на част. А ваша јеванђеља по Бушовима и Клинтоновима нека од вас направе нове вернике, спремне да служе својим боговима који шаљу своје милосрдне анђеле на оне који у једног Бога верују и који им се ничим, осим својим постојањем, никада нису замерили.

Милан Ружић

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    „Тешко оку које сузу не пусти и образу који не зна да поцрвени“, рече наш народ. Од када сазнах за ту изреку пратим судбине људи који не знају заплакати нити поцрвенети, и уверих се у истинитост ове мудре изреке. Америка је земља велика, али земља којом управља и коју води ђаво у лику човека. Може ли здрав разум да свати да једна земља има виталне националне интересе у свакој тачки кугле земаљске и која сем сопствених интереса не признаје ништа друго. Човек који може да ради у интересу такве земље не може се назвати људским бићем. Па се просто стидим што се у мом народу појави толико „скотова“.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.