Емир Кустурица

Један дан у животу Херте Милер

(Емир Кустурица) Фото: М. Цветковић

Послије наступа књижевнице Херте Милер у Југословенском драмском, јасно је како су организатори Сајма књига направили грешку. Требало је да се договоре са надлежним органима и списатељицу позову на војну параду, никако на мјесто гдје се скупљају љубитељи књижевности. Због тога што се види да она преферира војностратешки пут до националног освјештења, радијацију коју уранијумске бомбе остављају у простору и да не вјерује у ефикасност метафоре и књижевног израза.

Да смо били паметни и учинили тако, нема сумње, било би мјеста да се уприличи предавање Херте Милер у Југословенском драмском на тему – ”Утицај уранијума на освјештење заблудјеле Европске нације!” И, уз такав повод би до краја схватили њен свјетонзор (umwellt).  Претпостављам да би у околностима војне параде отворила срце и поистовјетила и Совјетски Савез са Руском Федерацијом, те покушала да нас убједи како је ослобађање Београда 1944. било релативно и како је дошло вријеме за подизање споменика нацистичким војницима! Не сумњам да би она до краја изразила своју хуманост констатацијом да су и они били људи. Окрени обрни, по ономе што је изговорила у позоришту, она је хтјела да каже “у стварности је све као и у фудбалу гдје на крају, у другом полувремену свакако побједе Њемци.”

Има много начина да се сретнемо са Хертом Милер. Можда је, ипак, било најбоље да Милерову позовемо, неколико дана раније у Крагујевац. Тамо би је протокол натјерао да положи цвијеће на губилиште крагујевачких ђака и професора и што је најважније, морала би да ћути. Послије онога што је изговорила у Југословенском драмском тако би било најбоље. Показало се, наиме, да када нобеловка говори рјечником војникиње, отме јој се оно што литература не трпи. У своје име и под фирмом Нобелове награде оправдава цивилне жртве. Додуше све то чини, како каже, не због себе, него у нашу корист. Алфред Нобел се пржи у гробу јер његов лауреат тврди да је употреба динамита и горих направа здрава ствар за људски род и освјештење нације!!!

Грешка је, дакле, што је Херта Милер позвана на Сајам књига. Она је наше гостпримство могла да осјети, рецимо, и као гост Сајма аутомобила. Иста зграда само неколико мјесеци раније. Оно јесте да код нас има више посјетилаца на Сајму књига него аутомобила, али нашао би се ту неки њен обожавалац који воли „мерцедес“. Ту би попила искрени аплауз и уз неколико селфија осјећала би се комотније. Замишљам Херту Милер крај „мерцедеса конвертибл“, поносна као они војници који су умарширали у Београд априла 1941. након бомбардовања Београда, које је било много слабије, тврде стручњаци, њене колеге, од оног којег је извео НАТО 1999. године.

У времену када смо одрастали Херта Милер и ја (она је само годину дана старија од мене), пресудну улогу на мишљење али и на свјетоназор нису играле идеолошке поуке које је она ископирала из времена совјетске окупације Румуније и изговорила у Југословенском драмском у позоришту. То су чиниле књиге и филмови. Може се претпоставити да смо у исто вријеме читали Солжењицина и патили за заточеницима попут Дениса Денисовича. Када смо гледали „Благо Сијера Мадре“ или касније Брус Лија, срце нам је куцало за прогоњеним или пониженим и по правилу смо стајали на страни слабијих. То су била времена када је ријеч била тврђава, а не курва, као данас. Херта Милер нас учи да је такво мишљење изанђало и чини се као да се још увијек рве са вампирима који до ње стижу у обличју Николаја и Хелене Чаушеску. Због те трауме она вјерује како су НАТО бомбе по Србији обезбједиле да се они никада неће вратити! Јер, да није тако и да има правде, Нобелова награда би умјесто Херти Милер 2009. године била уручена највећем живом аустријском писцу Петеру Хандкеу!

 

Емир Кустурица

20 коментара

  1. Радомир М. Мисаљевић каже:

    Милерова је војник, а не војникиња. Закон још није ступио на снагу.

  2. sasa каже:

    Nobelova nagrada je mozda nekada i bila nagrada, mada sumnjam i to. Ne bi je Tesla odbio da je bila nagrada.
    Na kraju krajeva, Nikoli Tesli moze odati priznanje samo neko ko je barem blizu njemu, ili iznad njega… a takvog nema, niti ga je bilo.
    Ne moze patuljak davati nagradu dzinu za visinu. Nije kompetentan.
    Ne moze neko ko skace na noge u bazen sa dva metra davati nagrade nekom ko skace „laste“ u ‘ladnu Neretvu u Mostaru!
    Moze, ali ne biva.
    Recnikom danasnjim, Tesla je darodavcima Nobelove nagrade rekao: „A ko ste to vi, da meni dajete nagradu!?“… ili samo skraceno, „ma ko si!“
    Nobelova nagrada je jedna od mnogih politickih alatki, kojima se pokvareni sistem neoliberalne sekte sluzi vec vise od stotinjak godina.
    Sta reci kada znamo da su Nobela dobili Marti Arthisari.. ili Barak Obama?!
    Da bi obmana i prevara bila verodostojna, nagrade se naravno dodeljuju i pravim umetnicima… i naucnicima, kao sto je npr. Ivo Andric. Tako Nobel stice kredibilitet, kojim se posle manipulise.
    Slicno je i sa Oskarom.
    Mnogi umetnici su zasluzili Oskara, ali za mnoge ne bi glasala ni njihova rodbina. Dobili su Oskara po politickoj direktivi.

  3. Давид каже:

    Професоре свака част . Свака му је ка Његошева .

  4. Ema каже:

    Hvala ti Kusto, konacno neko pametan da odgovori. Srbija je puna tzv korisnih idiota, jos su poceli da ih dovode i sa strane da nam ispiraju mozak, da nas zbunjuju, spinuju i onda mogu da rade sta hoce sa sludjenim narodom.

  5. Smiljana Stankovic каже:

    Bravo. Bravo. Bravo. U ime svih zrtava i invalida NATO bombardovanja. U ime psihicki obolelih zbog istog. I u ime gomile neplodnih brakova i ljudi obolelih od karcinoma. Moj duboki naklon Gospodinu Kusturici sto je javno komentarisao ovo sramno obracanje nemacke knjizevnice jer je njegova rec uvek imala tezinu i prezentovala duboka osecanja naseg naroda.

  6. Aleksandar каже:

    Divno je imati umne i obrazovane ljude koji smeju da stanu ispred svog naroda kad im to zatreba. Hvala Nemanja!

  7. Миле каже:

    Куста, свака ти к’а Његошева!
    Можда су после војне параде требали да је поведу у Кинотеку на пројекцију „Валтер брани Сарајево“ да гледа како Бата тамани Немце… тамо би је Бата натерао да ћути….

  8. Борис Лукић каже:

    Шта рећи, него, никад краја безобразлуку есесовске копилади, каква је управо Херта Милер

  9. Draško каже:

    Hvala ti Kusto što si u ime mnogih artikulisao zasluženi demarš ovako drskoj sledbenici fašističkih ideja overenih Nobelovom nagradom. Kultura počiva na žrtvama njenih palih i preživelih kreatora, dakle ona se mora i stvarati i neprekidno braniti. Ti definitivno umeš i jedno i drugo i treba tako da nastaviš . Nobel bi posle ovakvih patoloških stavova „laureata“ za sva vremena povukao ovu nagradu kada bi bio u prilici. Nadam se da ćeš mu ti u nekom svom filmovanom svetu dati priliku da to uradi. Nije smisao našeg bivstvovanja biti obrazovan ili nekakav laureat već biti Čovek, jer kakvu korist imaju ljudi od obrazovanog nečoveka.

  10. Јзк Јазак каже:

    ИСПРАВКА
    Молим вас, унесите малу исправку у текст. Umwelt – околина. Weltanschauung – светоназор, поглед на свет.
    Срдачан поздрав!

  11. Божидар Шкобић - Чика Бошко каже:

    Хвала од срца Професоре!

    Сваку Вашу ријеч са поштовањем читам и памтим! И што је битније – препознајем!
    Jер, као неко проклетство нас казном прати наша претјерана љубазност и „улизивање“ према онима који нам никада нису били пријатељи!
    Освећује нам се и наша склоност да на вријеме не препознамо „бранитељицу“ савезника њеног узора „Drang nach Osten“.
    Искрено вјерујем да организатор Сајма више неће поновити овакву грешку али неко од њих мора и да се огласи „Жаљењем и кајањем – Извињењем“ свима нама који волимо наш Сајам и његова достигнућа! Поносни што га имамо!

    Све сте рекли Професоре! Свака Вам је на мјесту!
    Посебно сте ме одушевили Вашим ријечима на рачун Нобеловог признања и очигледном промашају: када је признање додјељено конфузној Херти умјесто великом књижевнику Петеру Хандкеу!
    Хвала Вам Професоре!

  12. Mirjana Spasojevic Tinkovic каже:

    Postovani brate Kusturice. Desilo se da prolazis ovog leta Skender-begovom ulicom i moj sin te prvi video iz baste gde smo bili mesec dana – zagrlila sam te i poljubila i u brzini nisam se setila da mi das tvoj E-mail. Ti mi lecis povredjenu dusu ziveci 55 god. u SAD. Odsela sam tu uz moju gimnaziju koju sam zavrsila 1955god. Secanja su bila o mom detinjstvu – roditeljima o bratu koji su svi umrli – secanja o bombama u IIsv.ratu i ranjenika i mrtvih i hleba napravljenog od malo brasna i puno peska kupovanog na bonove od 1941 do zavrsetka rata. Inace sam studirala literaturu i filozofiju u Beogradu. Imam pripovetku registrovanu u – pisem fonetsi – u Lajbreri of kongres o ratu kojeg se secam kao dete. Danas sam pevala slovensku himnu sa tugom – „Hej Sloveni joste zivi rec nasih dedova – dok za narod srce bije njihovih sinova – Zivi zivi duh Slovenski zivjece vjekovma – Zalud preti ponor pakla zalud vatra groma – Nek se sada i nad nama burom sve raznese – Stena puca dub se lama zemlja nek se trese – Mi stojimo postojano kao klisurine – Proklet bio izdajica svoje domovine“. Cuvaj se dragi brate Nemanja. Mirjana- Arizona

  13. Иван Иванишевић каже:

    Професоре, молим Вас, не сликајте се више са малим Алеком, он је довео и доводи обакве као што је штрумбафирер Херта Милер.

  14. Nemanja каже:

    Književnica H. M. je bila nevjerovatno iskrena: možda bi mnogo ljepše bilo da Bošnjaci i Hrvati, poput spomenute, govore detaljnije o svojima koji su krajem ’44. i početkom’45. god. 20. st. naprasno postali veliki antifašisti, i to ne zato da bi ih se sada osudilo, nego tek da se znaju određene historijske istine.
    To što su mnogi Jevreji i Bošnjaci bili visoki funkcioneri NDH ne umanjuje činjenicu da je antifašističko-partizanski pokret bio najjači u RH, jer je to i normalno zbog najveće polarizacije na tom području.
    Ograditi se javno od nacističke prošlosti svoga oca je imanencija onih izuzetno stabilnih.
    Upotrebljava li Kusturica, još uvijek, Appleov računar?!

  15. Dafina каже:

    Sreca je imati vas!SVAKA vam cast!Hvala!

  16. pera каже:

    ona je zalutala u stvarni svet i zivi u svom ruralnom o kome i pise ali nazalost ovakva pisanija dobijaju i nagrade.

  17. Георги Тодоров Герасимов каже:

    Като българин ви казвам – ХВАЛА!

    Истински Човек и достоен Мъж.

    Простете ми братя сърби, че когато беше войната срещу вас не намерих достатъчно сили за да се преборя срещу тези, които допуснаха да бъдат бомбардирани болници и училища.
    Простете ми, че когато се хули православното християнство аз не надигам глас в защита.
    Простете ми, че търпя възраждането на фашизма, в неговата най-уродлива форма в Европа.

    Що се отнася до лицето Херта Милър, тя не е нищо повече освен поредното озлобено създание, което е готово да отрича и обругава всичко, само за да се докаже пред някой, който би и платил с тридесет жалки сребърника.
    Такива има много. Всички те наричат себе си творци. Всички те мислят, че са интелигенция, но реално не са нищо повече освен образовани невежи. Те получават Бобелова награда не за това, че имат някакъв реален принос, а за това че са написали поредния пасквил, който е угоден на нечии политически интереси.

    Винаги Европа е палила пожара на войната и омразата на Балканите. Винаги Европа ни е настройвала един срещу друг и ни е карала да проливаме кръвта си. Винаги Европа е потъпквала нашите православни ценности и ни е поучавала. Аз не помня сръбски, гръцки или български войник някога да е окупирал Германия. Ако сме воювали против фашистите, то е било за да защитим домовете и семействата си. Ние сме се родили и израсли тук и ако ни е писано нека тук, на наша земя, да погребат костите ни.
    Що се отнася до тези, които искат да ни поучават кое е право и кое не е, по добре е първо да се вгледат в себе си.
    Но ако някой е решил да кани хора като Херта Милер, то не би било зле преди това сериозно да се замисли какво прави. Това е като да пуснеш отровна змия в двора си и после да се чудиш защо е ухапала децата ти.

    Браво на Емир Кустурица. Браво.

    Но нека се знае, че не е сам и че не само в Сърбия, но и тук в България го подкрепяме. И ако при вас бяха бомби, то при нас е по-зле, защото тук са медии, лъжи , грабеж и разруха. Вие успяхте да защитите Държавата, защото бяхте ударени отвън, но нас ни удариха отвътре и всичко бе съсипано.

    Но ние няма да се откажем, защото друг дом освен Балканите нямаме. Нека си помагаме с каквото можем. Нека запазим духа и традициите си. Нека се гордеем с това, което нашите бащи и майки са сторили, за да можем ние днес да живеем. Нека оставим нещо достойно на децата си.

    А Европа …

    Аз лично не искам такава Европа. Не искам да бъда част от Европа, изтъкана от лицемерие, алчност, завист и злоба. В тази Европа няма „демокрация“. Тази Европа разпали две безсмислени войни, които загуби и нищо не научи. Тази Европа винаги е живяла на нечии друг гръб. Тази Европа ни мрази.

    Време е да се научим да обичаме и помагаме на приятелите си и на тези, които са ни съседи, защото твърде дълго се опитвахме да обичаме и да вярваме на всички.

    Нека Господ да ви благослови. Нека ви даде мир и благоденствие и да ви избави от такива, като Херта Милер.

    Нека се научим отново да живеем заедно и да бъдем приятели, а тези, които искат да се мразим да прогоним завинаги.

  18. publika каже:

    Nadam se da je ova replika doprla do gospoje. Sta vise, zarko bih zeleo videti debatu na relaciji Miler – Kusturica.

  19. Dragoljub каже:

    Svaka cast Profesore
    mada uvek kada cujem ovakvu propagandu ,sada od g-dje Miler,najezim se,ali opet se setim one „Biju nasi ali biju i Nemci“ sada recima .

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.