Баждарење полиграфа

БЛЕФИРАЊЕ СА БЛЕРОМ ИЛИ БЛАМАЖА

27.02.2015.

• Како се енглески педерски испрдак, алијас Тони Блер, из Клуба посланика на Дедињу извукао кроз врата за нужду?

• Ко је од министара српске владе, а ко није и зашто није био на ”тајном доручку” са Тони Блером!? Пардон: на ”тајној кафи уз разговор који се не плаћа…”

Кренимо редом, дакле наопако – како то у Србији најприродније функционише:

Дакле, Тонија Блера ангажовала је српска влада 1999. године да је посаветује мало, али како најбоље зна и уме; онда је Тони Блер под притиском НАТО алијансе, а кажу као послушна Клинтонова пудлица, једнострано раскинуо уговор са српском владом и почео да бомбардује Југославију, а понајвише Србију, што својим, британским, што авионима остатка алијансе; након дводеценијске истраге, са осталим злочинцима осуђен је у одсуству на 20 година затвора; након црвене интерполове потернице – прекјуче је изручен Србији на издржавање казне…

Не иде ово овако…

Обрнуто је у Србији: Тони Блер је прво бомбардовао војне и цивилне циљеве у Србији, дакле – истоварао бомбе готово насумце, заиста му је суђено и пресуђено у одсуству на 20 година затвора, а онда га је ДОС аболирао, па се сусретао и са Зораном Ђинђићем и са Борисом Тадићем, да би га Александар Вучић ангажовао за саветника Владе Србије.

’Ајд, сад!

Нису њега Вучић и дружина ангажовали да их саветује, него да га намаме и скембају у затвор! Прво га представили у згради Владе, сликали се, као, под заставама Србије и Велике Британије да не посумња, а онда га перфидно одвели у Клуб посланика на Дедињу ”на бесплатан разговор и кафу”, одакле је требало да му се изгуби сваки траг… Већ било спремљено саопштење са оном насмејаном сликом Вучића и Блера и текст: ми смо га, видите, лепо дочекали, попили кафицу и испратили, шта је после било, не знамо… А да превејани Блер не би посумњао, у пратњи су му били Зорана Михаиловић, Иван Тасовац, Никола Селаковић, Душан Вујовић, Златибор Лончар, Кори Удовички, Жељко Сертић, Александар Вулин и Синиша Мали, иако није министар. Све први позив! Побројане је камера, после неких сат времена, снимила како, један по један излазе из Клуба, ко на састанак, ко тетки да да лек… И – таман када је Блер остао сам са конобарима који су били преобучени специјалци, он им утекне кроз кухињска врата испред којих су га чекали црни џипови са британским заставама! Побеже!

Извуче се кроз ”врата за нужду” – енглески педерски испрдак, алијас Тони Блер! Да, тако га је назвао Војислав Шешељ у наслову своје књиге којој је (сада овај кримић добија на заплету!) рецензент био – Александар Вучић: ”Потпуно је свеједно (то што Блера назива педерским испрдком, прим.аут.), он (Шешељ) њима показује како му ништа не значе, а како много чине против слободе човечанства, против свих народа на кугли земаљској. Покажите ми неког ко је толико храбар да то учини? Покажите на кугли земаљској ако га има!?”

На страну и то, али ко је извршио тако килав избор министар задужених да наватају Блера? Шта је било са осталима? Други, трећи позив?… Где су били? Како је то могло проћи без Веље Илића, када је добро позната његова намеравана жртва ”да натакари Олбрајтову” и освети се за све бомбе? Шта је тек Блеру могао да уради, у светлу Шешељеве дефиниције! Не, он се тог дана осетио (зап)остављеним од премијера који га није водио ни у Македонију ни у Словенију, па је накнаду за душевну бол пронашао дајући интервју ”Политици” где је на последње питање новинара – ”Чули смо да је Алистер Кембел, спин доктор Тонија Блера, одржао предавање министрима. Јесте ли чули нешто корисно од њега?” – Веља одговорио: – Мени никакво предавање није држао.

Можда је премијер министре поделио по групама, због квалитетнијег рада. Ено, Вулин је већ нешто научио, па је само дан после Блеровог предавања научено и демонстрирао, јавно коментаришући ђаковичку оптужницу против 17 Срба и црвене интерполове потернице: – Србија неће дозволити да се злочинци прогласе жртвама!

Осим Блера, ваљда.

То што је тек научио Вулин, никада није заборавио Небојша Крстић, па је брже-боље, колико сутрадан,  јавно похвалио Александра Вучића што је ангажовао Блера јер, забога, ”и Ђинђић и Тадић су били са њим”. Вучић би комотно могао да му одговори – ”Крле, живота ти, иди мало саветуј и подржи Николића, председник државе је твој формат…”

Шалу на једну страну, а Вулина на другу, вређа се када га назову шалом, ништа од претходног не мора се проверавати на полиграфу, али радо би на ту луду справу прикључио Владимира Лепјохина, новинара Агенције РИА Новости, који је у тексту под насловом ”Тони Блер у Србији спрема неку крупну геополитичку игру против воље САД”, написао и ово:

”По мишљењу руског економисте Михаила Хазина, иза леђа Блерове компаније стоје најкрупније транснационалне банке које се обично сврставају у групу ”ротшилдових”, а те банке воде закулисну борбу са америчким елитама за сфере утицаја и реализују низ глобалних пројеката алтернативних, на пример, пројектима америчких компанија са добијањем нафте из шкриљаца.

Управо у интересу таквог светског играча, Тони Блер је током неколико година саветовао, на пример, руководство независног Казахстана.

Услуге компаније Тонија Блера зато су усмерене пре свега на обезбеђивање контаката влада земаља у развоју (и земаља које то могу да плате – таквих као што су Казахстан, Катар, Уједињени Арапски Емирати и других) – са потенцијалним (није обавезно да буду амерички, чак су пре неамерички) инвеститорима који су – ако се држимо верзије Михаила Хазина – са групом водећих транснационалних банака (кинеских и арапских, поред осталих) које су у стању да донесу одлуке не обазирући се на позиције Стејт департмнта.

Није искључено да ће управо конзорцијум не евроамеричких него евро-кинеских компанија и банака – након избацивања из Европе руског пројекта Јужни ток – постати основни инвеститор градње гасовода од Турске до Србије и Мађарске преко Грчке и Макадоније.

Све у свему, ако је компанија Тонија Блера показала интерес за Србију – то значи да се поводом те земље спрема нека крупна геополитичка игра, алтернативна овој коју сада воде САД. Самим тим, ако је влада Александра Вучића, са своје стране, показала интерес за услуге компаније Тонија Блера – то значи да се руководство Србије укључило у прилично суптилну и професионалну игру за учвршћивање својих суверених позиција у светској економији, као што је то у своје време урадио председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

Хоће ли Вучићевој влади поћи за руком та суптилна игра – показаће време. Независно од тога, већ сада се може рећи да је руководство Србије за главу професионалније од влада целог низа европских земаља (Бугарске, БиХ, Румуније, Грчке, Балтичких држава, Украјине и сл.) које су запале у зависност од евробирократије и америчких компанија које су поменуте земље већ довеле или их воде ка губитку националног суверенитета и економском пропадању. Надајмо се да се то неће догодити и Србији.” – пише Лепјохин.

Етo ти сад!

Тони Блер  ће помоћи Србији да не изгуби национални суверенитет, да добије гасовод  и сачуваће је од економског пропадања!

Ако Вучић ”гађа” овако висок циљ, зашто му је, онда, требала онако траљава епизода у Клубу посланика?

А Лепјохин, због тврдње да ће Блер сачувати наш национални и економски суверенитет,  а и због тога што ми је упропастио концепт овог текста – њега одмах прикључити на полиграф.

Добро, и Вулина, да се не увреди што њему верујемо.