Ранко Пивљанин

Бајде(н) веј

Има чудне симболике, али и континуитета, у оној слици из Скадарлије на којој  Жозеф Бајден плеше са српском глумицом Љиљаном Јакшић уз тактове песме Звонка Богдана. Потпредседник најмоћније земље света, наравно није знао, да у наручју држи глумицу коју је прославила улога из „Курсаџија“, до зла бога баналног телевизијског формата са најприземнијим хумором. Тамо је Љиљана играла Салвету, карикирајући Ромкињу.

ranko-pivljanin
Али је потпредседник одлично знао која је његова улога у ширем балканском ситкому, где су курсаџије уздигнуте на ниво курсиста, одшколованих таман толико да знају устати кад учитељ уђе у учионицу и да подигну два прста пре него што нешто питају. А углавном и не питају, него предано слушају.
Само што је овај пут, за разлику од 2009. године, кад нас је први пут посећивао, одлучено да буде благ у првом разреду, а мало строжији у другом.
Отуд она фантастично одглумљена срдачност  у Београду, којој су терцирали наши глумци, почев од соли и хлеба на аеродрому, преко малог дувања соли са наших рана путем изјаве саучешћа за жртве бомбардовања, до пазарења опанака у Скадарлији. Које му је лично купио наш премијер, без пропитивања оног чиче како ће платити ПДВ (чудо!). Оно јесте Бајден прошао поред српске заставе без наклона, али се после дохватио салвете, што му, с његове тачке гледишта, дође на исто.
Отуд и она, још уверљивије, одглумљена оштрина у Приштини где је натрљао нос пуленима које је његова држава частила државом на српској територији, што су овдашњи политиканти пожурили да прикажу као некакво навртање воде на нашу воденицу, савршено знајући да се од брашна у њјој самлевеног  хлеба нећемо најести.
Испод београдске епизоде шарма, крије се јасна порука: што даље од Русије и максимално уважавање „косовске реалности“. У перспективи, признање државе Косово.
Испод приштинског претећег израза, пак, захтев да се, у име државности морају бар разграничити са Црном Гором и изаћи у сусрет формирању Заједнице српских општина.
Све остало је било фингирано, осим, можда, оног стискавца са Салветом. Мало ли је!

Ранко Пивљанин

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Огромна већина Срба у Русији види мајку и заштитницу, не зато што тако хоће, већ зато што је кроз историју вазда било. Сетимо се само резолуције о Сребреници коју нам наши „пријатељи“ предложише, па се тада и наши политичари сетише мајке Русије, па пријема Косова у УНЕСКО, па и тада би „Спашавај мајко Русијо“. А кад опасност прође наше продане душе од политичара виде будућност своје земље и народа не са мајком Русијом него у друштву доказаних вековних душмана Србије.
    Нека вам је на част, ако га и мало имате вајни србски државници.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.