СЕНЗАЦИОНАЛАН УСПЕХ: Немци покренули фузиони реактор – бесконачан извор енергије!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

У постројењу за нуклеарну фузију “Венделштајн 7-X” у Грајфсвалду (Немачка) физичари су прошле недеље произвели прву плазму. Око десет милиграма хелијума доведено је у магнетно поље вакуумске коморе постројења тешког 725 тона и загрејано до температуре од милион степени.

“Ово је диван дан”, изјавила је научни директор Сибиле Гинтер после првог експеримента, обављеног у четвртак. У постројењу Института за физику плазме Макс Планк (ИПП) у покрајини Мекленбург-Предња Померанија, треба да буде испитано стапање нуклеарних језгара у сврху производње претежно чисте енергије.

Фото: Новости

Фото: Новости

Стручњаци за нуклеарну фузију намеравају да у будућности користе исте процесе какви се одвијају и на Сунцу, где се атоми водоника стапају у теже атоме хелијума. Приликом тог процеса ослобађа се изузетно мала маса, која се претвара у енергију у складу са формулом E=mc2. Да би ту реакцију искористили за снабдевање енергијом на Земљи, неопходна је производња плазме, тј веома врелог гаса.

У постројењу “Венделштајн 7-X” физичари испитују да ли се такав гас загрејан за 100 милиона степени може пола сата држати затворен. Више десетина суперпроводљивих калемова производе кавез од магнетних поља из кога врела атомска језгра и електрони тешко могу да побегну. Веома разређени хелијум се загрева микроталасима на температуре од пет до десет милиона степени, како би се гас јонизовао и прешао у стање плазме.

Фото: Новости

Фото: Новости

Експериментални реактор, међутим, за сада, неће фузионисати атомска језгра како би производио струју, јер би за то била потребна много већа машина.

Физичарима из Грајфсвалда је циљ да утврде да ли фузиони реактори могу да се конструишу по другачијем принципу од оног који је коришћен у Међународном фузионом реактору Итер, на југу Француске. “Венделштајн 8-X”, је поред постројења у Јапану, највећи фузиони експеримент типа “Стеларатор”.

“Производња хелијумске плазме је наша генерална проба”, каже директор Института у Грајфсвалду Томас Клингер. Са деутеријумом, тешком варијантом водоника, институт ће почети да ради најраније 2017. Када се користи овај изотоп, ствара се мала количина радиоактивног зрачења.

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.