ВИДОВДАН ЗА НЕЗАБОРАВ У АНДРИЋГРАДУ: Спoменик Тесли, изложба слика Петра Лубарде, представа „Бела кафа“, концерт „Рибље чорбе“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

Несумњиво је да је Видовдан у историјском погледу највећи празник српског народа. Спомен на Косовску битку, неугаслу прошлу славу, вјековну борбу за слободу и наду у будућност дио су тековина идеје Видовдана.

Видовдан је дан нашег поноса, а Андрићград као мјесто са којег се шаље глас и гдје се чува идентитет  српског народа, мјесто гдје се представља национална историја и будућност свечано приступа обиљежавању овог празника.

На овај велики празник Андрићград обиљежаваља четврту годину од почетка градње и том приликом биће приређен низ културних дешавања.

СПОМЕНИК ТЕСЛИ

У оквиру видовданске манифестације у Андрићграду, свечано ће бити откривен споменик Николи Тесли, нашем највећем научнику и проналазачу,   дјело Николе – Коке  Јанковића, академика, професора на београдском Универзитету, члана САНУ. Јанковић је аутор Теслине статуе  која је откривена у Њујорку на Лонг Ајленду поводом 70 година од његове смрти у новембру 2013. године.

Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

Откривање споменика ће бити одржано на платоу испред пословне зграде ЗП „ХЕ на Дрини“.

Једини Србин по коме је названа једна међународна једница мјере, рођен је у Смиљану 10. јула 1856. године.  У Америку одлази 1884. године  гдје ће радити на својим највећим открићима. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Преминуо је 7. јануара, у  87. години, у хотелу у Њујорку, сиромашан и заборављен. Имао је више од 700 заштићених патената и иновација. Његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке. Најзначајнија награда у домену електричне енергије зове се „Награда Николе Тесле“, а додјељује је Савјет Електроинжењера – IEEE.

Своја осјећања према домовини Тесла је изнио у свом говору у Београду 1892. године: „У мени може бити нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дјело једнога Србина.“

Као и многи српски великани и Никола Тесла је нашао своје мјесто у Андрићграду да заједно са Андрићем, Његошем, Принципом буде свједок мјесту духовног и културног прочишћења.

ИЗЛОЖБА СЛИКА ПЕТРА ЛУБАРДЕ

Видовданској прослави ће се, као и сваке године, придружити Андрићев институт, заједно са галеријом „Петар Лубарда“. Том приликом, у сарадњи са Кућом легатa из Београда и Фондацијом Петра Лубарде из Херцег Новог, у просторијама галерије биће приређено свечано отварање изложбе слика и цртежа овог сликарског генија са почетком у 19.00 часова.

Фото: Андрићград

Фото: Андрићград

Петар Лубарда је једна од најзначајнијих фигура, препородитељ српског сликарства чији су коријени дубоко у народној епској традицији. Као ни један наш умјетник, Лубарда је успио да унесе драматику, епику, срж и снагу балканских предела на своја платна и тако заузме јединствено мјесто на српској и црногорској умјетничкој сцени. Једном је рекао: „Желио сам једино да сликам онако како осјећам. Мој највећи учитељ је била Црна Гора.“

Као резултет сарадње са фондацијом Петра Лубарде са Цетиња, у склопу поставке биће приређена и изложба ученичких радова инспирисаних ликом и дјелом Петра Лубарде, творца нове културе сликарства.

ПРЕДСТАВА „БЕЛА КАФА“

У склопу видовданске прославе, биће одиграна представа „Бела кафа“ у извођењу Народног позоришта у Београду, у режији Милана Нешковића. Почетак представе заказан је у 21.00 часова на Византијском тргу.

Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

Ово изванредно дјело нашег великог сценског умјетника, Александра Поповића, писано је деведесетих година. Александар Поповић (1929-1996) је један од најзачајнијих српских драмских писаца. Био је дијете богатог трговца, одличан ђак, страствени писац. Крајем четрдесетих година је ухапшен и проводи пет година на Голом Отоку. Након повратка радио је као физички радник, асфалтер, молер… Био је један од оних који је „имао, па немао“, који је успио дио свог личног искуства да преточи у фантастични позоришни комад.

Радња представе смјештена је у период између 1941. и 1955. године и говори о распаду породице богатог индустријалца. У пет чинова је, кроз појединачне ликове, приказана слика друштва у овом бурном периоду. Кроз динамичну радњу провлаче се и преплићу љубав и мржња, уважавање и презир, хумор и горчина, међусобно уништавање, али и помоћ.

Редитељу Милану Нешковићу, је ово четрнаеста представа по реду, а друга у Народном позоришту. Он каже да је „породица нуклеус друштва, а позориште идеално место да се у креативном процесу проникне у дубину колективног страдања.“ Улоге тумаче: Бранко Видаковић, Олга Одановић, Павле Јеринић, Вања Ејдус, Ненад Стојменовић и Нада Шаргин.

Свечана премијера је одржана 04. маја 2015. године у Народном позоришту у Београду, а након два мјесеца , публика у Андрићграду ће имати прилику да ужива у овом величанственом комаду.

КОНЦЕРТ „РИБЉЕ ЧОРБЕ“

Сви  посјетиоци који буду присуствовали рођенданској прослави Андрићграда, имаће прилику да у вечерњим сатима уживају у акордима познате  београдске рок групе „Рибља чорба“.

Orthodox Celts u Andricgradu (1)

Фото: Бојан Лаковић

Велики пријатељи Андрићграда су са задовољством прихватили позив да својим наступом употпуне видовданску свечаност и љубитељима добре  и квалитетне музике  приреде спектакл.

Бора Ђорђевић је  током једне посјете Андрићграду изјавио да поред хроничне епидемије паранемије која живот претвара у борбу за опстанак, постоји град који његује музику као умјетност.

Концерт ће бити одржан на Тргу Петра II Петровића Његоша, са почетком у 23.15  часова, а улаз је бесплатан за све посјетиоце.

 

Добродoшли!

iskra.co, Горица Ћећез

Тагови: , , , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.