АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Научна конференција „Српске пјесникиње“

ИСКРА на Фејсбуку

Одјељење за књижевност Андрићевог института и Задужбина Десанка Максимовић из Београда, а поводом 120 година од рођења прослављене српске пјесникиње Десанке Максимовић, организовали су научну конференцију „Српске пјесникиње“.

Несумњиво, од средњег вијека, монахиње Јефимије и царице Милице, незаобилазне Десанке Максимовић и њених савременика, па до пјесникиња модерног доба и поезија писана руком жене баштини вриједно национално благо.

Српска култура и поштовање пјесништва не омогућава да заборавимо или раздвајамо пјеснике и пјесникиње. Жеља организатора је да се проговори о великим српским поетесама и покаже колико су задужиле српску културу…

– Ради тога смо сви свили руке, како је говорила Десанка Максимовић, да учинимо ову добробит српској књижевности и српској науци о књижевности, каже Александра Вранеш, руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института.

Значајан је и јубилеј 120 година од рођења, а 25 година откако нас је напустила, али и даље жива, Десанка Максимовић.

Оставила нам је 78 књига, више од 50 збирки поезије, превођене на свјетске и стране језике …

– Добитник Нобелове награде преводилац је Десанке Максимовић. На руски језик је преводио нико други него Јосиф Ботски, истиче Александар Петров,п рофесор Универзитета у Питсбургу.

Светлана Шеатовић са Института за књижевност и умјетност Београд, рекла је да је Десанка Максимовић феномен наше књижевности и културе и српских пјесникиња.

– Говорила је оставићу вам само речи које извиру из даљина, додаје Шеатовићева.

Јефимијина Похвала кнезу Лазару и њени Стихови младенцу, посвећени преминулом сину сежу чак до 1402, а научна истраживања у наредних пет вијекова препознала су несумњиво књижевно благо писано руком пјесникиња …

– Очекивали смо 30-ак књижевница од 1402 – 1915, времена када жене почињу да пишу. За пет вијекова имамо 170 имена, наглашава Биљана Дојчиновић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Теорија и историја женске књижевности до 1915. сабира се кроз зборник „Књиженство“.

Сажета историја женског књижевног стваралаштва сеже скоро до 1920, када је и Десанка Максимовић објавила своје прве стихове, а од тада, па до данас многе жене оставиле су и остављају дубоке трагове у националној поезији.

Срна, РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.