Фото: С. Гарић

Режисер Емир Кустурица оцијенио је као ненадокнадиву штету погибију чувеног руског хора „Александров“, чији су чланови јуче страдали у авионској несрећи.

Кустурица и „Но смокинг оркестра“ /Но смокинг орцхестра/ блиско су сарађивали са руским хором. Пријатељство је зачето у Кремљу 2012. године, а хор је Кустурици узвратио посјету у октобру исте године концертом у Центру „Сава“, након чега су наступали тамо сваке године.

„Ништа није могло да се мјери са хором `Александров`! Њихово пјевање нас је ударало до дна душе. Свирали смо заједно и никада раније, али ни касније, нисам осјетио непоновљиву снагу људских гласова чији прапочетак је увијек био оно `Урааа`, које смо слушали на Црвеном тргу“, рекао је Кустурица за „Блиц“.

Кустурица је истакао да су сви „лебдјели на тим висинама, највише они који су схватили да је то узвик гостопримства руског народа и жеља да се кроз њихово појање упозна ширина руске душе, али и руске носталгије“.

„Александров“ је био хор који је производио узбуђење, каже Кустурица.

„Тешко да се сваки пут, када их слуша, човјеку не отме суза. Био је то војни хор са којим се ништа није могло мјерити, јер војна музика није производила дубоке људске емоције, него узвишена осјећања. Они су у нама будили читав спектар пробуђених емоција“, навео је Кустурица.

У Русији је проглашен Дан жалости поводом трагедије која се јуче догодила, када је приликом пада авиона руског Министарства одбране „ту-154“ у Црном мору близу Сочија погинуло 92 људи.

Међу погинулима су и умјетници Академског ансамбла пјесме и игре руске армије „Александров“, који је више пута наступао у Србији.

Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин рекао је да „Александров“ броји 186 људи, а у авионској катастрофи погинуло је њих 64, укључујући главне солисте, хор и балерине.

Чланак КУСТУРИЦА: Страдање руских умјетника ненадокнадива штета за наше душе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Броj жртава од поселдица урагана Mетjу констано расте и тренутно jе 339 људи страдало, извештаjи пристижу од служби за ванредне ситуациjе и немогуће jе сазнати тачан броj, преноси данас Роjтерс позиваjући се на сазнања извора из цивилне заштите.

Броj погинулих од последица урагана Mетjу расте из сата у сат, због приjављивања људи из мањих места и села коjа су данима била одсечена од света, а коjи тек сад приjављуjу тренутно стање, наводи британска агенциjа.

„Више десетина људи jе погинуло у приобалном граду Лес Aнглес“, наjпрецизниjи jе податак кога jе саопштио званичник овог града Луис Пол Рафаел.

Aгенциjа AфП наводи да се ураган Mетjу „обрушио“ на флориду са ударима ветра од 130 километара на сат и олуjним ударима због чега су ватрогасне службе Деjтон Бича прогласили полициjски час коjи ће бити на снази до суботе.

Служба апелуjе на грађане коjи нису евакуисани да до суботе не излазе из воjих домова, наводи агенциjе.

Aмерички национални центар за урагане саопштио jе да jе „Mетjу“ постао „изузетно опасан“ са ветровима jачине 220 километара на час, док jе данас пролазио кроз северозапад Бахама на путу ка обали флориде.

Иако jе jош прерано предвидети где би Mетjу могао нанети наjвише штете у СAД, национални центар за урагане упозорава да би он могао да захвати обалу Aтлантика од jуга флориде преко Џорџиjе до Jужне Kаролине.

Власти америчких држава флориде и Џорџиjе наредиле су раниjе данас евакуациjу наjмање два милиона људи због опасности од надолазећег урагана Mетjу коjи jе протутњао Kарибима.

После Mетjуа прети jош jедан ураган

Tропска олуjа Никол jе оjачала и трансформисала се у ураган, саопштио jе у четвртак Центар за информисање о ураганима (НХЦ), прецизираjући да ће погодити обале Бермуда.

Никол достиже брзину од 130 километара на сат и могао би се jош поjачати у наредна 24 сата, али у овом стадиjуму jош не захтева проглашавање узбуне, преноси AфП.

Никол се налази источно од разорног урагана Mетjу, коjи jе опустошио неколико земаља на Kарибима и упутио се према флориди, навео jе AфП.

Aмерички председник Барак Oбама прогласио jе ванредно стање због урагана Mетjу на флориди, Jужноj Kаролини и Џорџиjи, саопштила jе Бела кућа.

Oво омогућава да Mинистарство за националну безбедност и федерална агенциjа за управљање ванредним ситуациjама координираjу акциjе помоћи и спасавања услед последица урагана категориjе 4, преноси Роjтерс.

Власти америчких држава флориде и Џорџиjе наредиле су евакуациjу наjмање два милиона људи због опасности од надолазећег урагана Mетjу коjи jе усмртио 339 људи.

Чланак MЕТЈУ: Више од 330 мртвих, милиони људи евакуисано, проглашено ванредно стање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На данашњи дан прије 74 године усташе су на Билогори у Хрватској побиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. „Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин“, рекао предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.

Крајем септембра 1942. почела је непријатељска офанзива на Билогори, са 5.000 усташа, домобрана и Нијемаца.

Непријатељ је тада у логоре – јасеновачки и сисачки – отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број.

Усташе су у то вријеме у селима поубијале готово све оне које су затекли. Побили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице.

У Грубишном Пољу убили су 69, у Малом Грђевцу 62, у Сибенику 87, у Великој Ператовици 67, у Тополовици 66, у Гакову 48, у Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи.

Срби Билогоре, како је нагласио Басташић, чији је број више него преполовљен ликвидацијом 487 мушкараца у Јадовну, исељавањем 2.500 особа у Србију, те одвођењем у усташке логоре 3.000 људи и убиством 500 Срба у јесен 1942. године, нису се поколебали и крајем 1942. године готово сви су учествовали у антифашистичком устанку.

Према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, међу жртвама рата од 1941. до 1945. године са општине Грубишно Поље, 86,7 одсто или 2.694 су српске жртве. Међу њима је и 318 дјеце од које више од 60 одсто предшколског узраста.

„Ово није ни приближно коначан број, већ до сада достигнути ниво поименичне идентификације“, рекао је Басташић.

Током протеклог рата, девастирани су ионако скромни споменици на стратиштима на Трандлеровој дјетелини и у Кишовом јарку. Централни споменик испред општине је уклоњен, а мала Спомен-плоча која је стајала на жељезничкој станици разбијена је и до данас није обновљена успркос сталним захтјевима потомака жртава.

Нестао је из градског парка и камен темељац споменика јадовничким жртвама, који је тамо требао бити подигнут.

„Уништавање спомен-обиљежја недужним жртвама усташког терора, равно је чину њиховог поновног убиства“, рекао је Басташић.

Чланак СТРАХОВИТ И ЗДРАВОМ УМУ ТЕШКО ПОЈМЉИВ ЗЛОЧИН: Сјећање на страдање Срба на Билогори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Цркви Пресвете Богородице и на гробљу у Гораждевцу код Пећи данас ће бити служен помен Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу, који су убијени прије 13 година, када су на њих, док су се са још педесетак српске дјеце купали на ријеци Бистрици, из аутоматског оружја пуцале непознате особе.

Убиство у Гораждевцу, за које до данас нико није процесуиран, спада у један од четири највећа злочина над Србима од доласка међународне мисије на Косово и Метохију.

Чланак ГОРАЖДЕВАЦ: Помен српској дјеци убијеној прије 13 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Од када су у јануару, у Јавној установи Спомен-подручје „Доња Градина“ покренули иницијативу за прикупљање фотографија становништва Козаре и Поткозарја, страдалог у Другом свјетском рату у концентрационом логору Јасеновац, на ту адресу пристигло је стотине фотографија.

Потомци бивших логораша у Доњу Градину послали су и стотине дописница и бројних предмета, који свједоче о звјерским злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима под окриљем злогласне Незавине Државе Хрватске.

Бањалучанин Никола Гојковић, родом из Подградаца, под Козаром, никада није упознао оца. Прије његовог рођења, оца су му убиле усташе у злогласном логору Јасеновац, а побијена му је и скоро цијела породица. Каже, наша дужност је сачувати сјећања на жртве јасеновачке голготе.

„Остајемо ми који, као ја, као потомак, да се чује, да се обиђе ово свето мјесто и да се преноси даље са покољења на покољење сјећања на невино страдале људе Поткозарја и Козаре“, каже Никола.

У Спомен-подручју „Доња Градина“ прикупили су стотине фотографија јасеновачких жртава, предмета и документа који свједоче о звјерским злочинима у Јасеновцу, под окриљем НДХ. Циљ је – јасеновачким жртвама вратити лице и сачувати истину од заборава.

Тања Тулековић, директорка Спомен-подручје „Доња Градина“ каже да је пристигло доста ознака које су Јевреји морали да носе на лијевој страни прса.

„То су оне металне плочице са словом Ж, Жидов, односно Јевреј“, каже директорица Спомен-подручја и додаје: „Имамо ту једну наџак сјекиру, која је пронађена на ријеци Сави. Наџак сјекира је била и оруђе и оружје за вријеме НДХ, али оно што ми сматрамо да је са њом вршено убијање“.

У Спомен-подручју прикупљају и свједочења ријетко преживјелих логораша. Свако ко жели да учествује у прикупању музејске грађе, довољно је да позове ову установу.

„Знам да су људи емотивно везани за неке фотографије и не желе да нам поклоне. Ми их у том случају скенирамо, тако да углавном можемо остварити сарадњу“, истиче директорица Спомен-подручја.

Заједничка музејска збирка народа Козаре и Поткозарја и Спомен подручја „Доња Градина“ први пут биће представљена јавности наредне године. Предвиђено је да буде и дио фундуса будућег Меморијалног музеја.

Чланак ДА ИХ НЕ ЗАБОРАВИМО: Пристижу фотографије становништва Козаре и Поткозарја страдалог у Јасеновцу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Три ескплозије догодиле су се у близини Џабле у сиријској провинцији Латакија, а неколико цивила је страдало, изјавио је радник аутобуске станице.

„Три експлозије чуле су се једна за другом поред аутобуске станице у граду Џабли. Има и погинулих и рањених. Највјероватније су се разнели бомбаши-самоубице“, рекао је он агенцији РИА Новости телефоном.

Чланак СИРИЈА: Три експлозије у близини руске базе у Латакији, има жртава се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vracar.org.rs

У Парку приаjтељства на Новом Београду планирана jе изградња централног спомен обележjа страдалим Србима од 1990, а у Oдбор за подизање тог споменика укључено jе Mинистарство за рад, запошjавање борачка и социjална питање.

Предложено jе да таj споменик буде подигнут на садашњоj локациjи спомен-обележjа Вечна ватра и биће посвећено свим жртвама коjе су страдале за слободу Србиjе и српског народа.

„На таj начин би постоjао jедан централни споменик коjи би достоjно обележио укупна страдања свих бораца за слободу и невино страдалих жртава током свих ратова у српскоj историjи“, стоjи у одговору Mинистарства за рад на питање народног посланика Aлександра Чотрића (СПO).

Чотрић jе, како jе саопштено из СПO-а, питао да ли Влада Србиjе планира изградњу мемориjалног центра посвећеног српским жртвама у Првом и Другом светском рату.

Mинистарство у одговору, коjи jе потписао државни секретар Драган Поповић, истиче и да „подизање нових мемориjала ниjе у надлежности овог Mинистарства, али jе оно интензивно укључено у разне проjекте коjи се односе управо на ову област, учешће у раду Kомисиjе за утврђивање програмских садржаjа и давања предлог модела управљања Mемориjалним комплексом на Старом београдском саjмишту“.

Инициjативу Светог синода Српске православне цркве о Старом саjмишту, као спомен-комплексу посвећеном свеукупном страдању српског и осталих народа са ових простора разматра поменута Kомисиjа, наводи се у одговору тог ресора.

Чланак БЕОГРАД: У плану изградња спомен-обележjа свим страдалим Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена данас у галерији Банског Двора у Бањалуци.

Према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци су најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

На отварању изложбе говориће предсједник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, које је иницијатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог пројекта.

Присутнима ће се обратити и аутори изложбе Драгослав Илић и Предраг Лозо, саопштено је из Удружења „Јадовно“.

Изложба је до сада била постављена у Новом Саду, Београду и у Пребиловцима као стална поставка.

Организатори изложбе, која ће бити отворена у 19.00 часова, су СНД „Пребиловци“, Удружење „Јадовно 1941“ и Бански Двор Бањалука.

Чланак НАЈСТРАДАЛНИЈЕ СЕЛО У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Данас отварање изложбе о страдању Срба у Пребиловцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице сутра ће, поводом 23 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима.

Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле током рата, биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Фото: З. Шапоњић

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана, од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

Фото: З. Шапоњић

„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене“, присјећа се Миленија, којој је од батина била сломљена вилица и избијени сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат чији посмртни остаци још нису пронађени, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Напад на Скелане требало је да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

Прије служења парастоса у Скеланима, цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 23 године нико није одговарао, а нису обухваћени ни оптужницом против Орића у Суду БиХ.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА ОРИЋЕВ ЗЛОЧИН: Сутра парастос за 69 Срба убијених у Скеланима 16. јануара 1993. године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Након парастоса, присутни ће прислужити свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације из Сарајева данас ће у овом граду обиљежити 23 године од страдања Срба у Кравици, код Братунца, а сутра ће активисти овог удружења присуствовати комеморацији у Кравици, гдје ће полагањем вијенца одати почаст настрадалим жртвама.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало /од којих пет није пронађено ни након 23 године/.

Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и двије жене.

Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.

Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Умјесто тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и друго.

Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдје нису остављали. Тако је било и у Кравици.

Чланак БРАТУНАЦ: Oбиљежавање 23 године од страдања Срба у Кравици се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима и Српско национално друштво „Пребиловци“ позивају све оне који имају информације о именима страдалих на подручју Доње Херцеговине да помогну да овај списак буде приведен крају.

Поштовани потомци, сродници, пријатељи и познаници, уколико имате сазнања о страдањима наших сународника на подручју Доње Херцеговине молимо вас да контактирате телефон број +381 65 46 44 557.

Од неизмјерног је значаја да забиљежимо сва имена, а увјерени смо да су она сачувана у душама и сјећању нашег народа.

Чланак ПРЕБИЛОВЦИ: Помоћи да списак страдалих буде комплетиран се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У времену страха читавих народа, под налетом фашиста 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача страдала је цела једна генерација ужичких спартанаца, Посаваца и Орашана: комшије – војници, ткачи, пекари, кројачи – артиљерци, обућари – пешадинци, страдали су до последњег бранећи Ужичку републику. Пошту су им у спомен комплексу над Ужицем одали суграђани, потомци партизана из Србије и некадашњих југословенских република, унуци антифашиста из Италије, Француске…

Заставе неколико европских држава вијориле су се на Кадињачи. Ударна бригада Гарибалди, пише на једној од њих. Да ли је аутентична? Бандера оригинале? То су на Кадињачи Ужичани питали Дијега Верзењамија, старца из Трста.

– Мој отац је био борац ове бригаде. Заставу је добио од свог команданта Рикарда Ђакуза, а ја сам је наследио. И њу, и дух антифашизма – каже Варзењами. – Тај дух учинио је да обични људи, њих мање од 300, на овом месту сред Србије стану испред тенкова и 3.000 немачких фашиста, бранећи оно мало преостале европске храбрости на почетку рата.

Из словеначког Пирана, Соња Франчић стигла је у Ужице да се поклони сенима, како каже, „у Југославији и Европи, најхрабријих“.

– Овде су страдали творци највећих људских вредности за које протекли и овај век знају. То су били борци Радничког батаљона, весници једне могућности – слободне Европе. Њихов чин, најзначајније је наслеђе које морамо баштинити ако нам је данас до добра стало, више него до зла – истиче Лука Чипеин из Словеније. – Тих 67 дана слободне Ужичке републике, били су путоказ поробљеном свету на почетку рата.

Фото: Новости

Страдалим борцима парастос су служили свештеници цркве ужичке. Сенима страдалих младића, пред колонама посетилаца спомен-комплекса Кадињача, поклонили су се челници града на Ђетињи.

– Данас знамо да су ужички партизани, овдашњи спартанци, одредили будући пут Србије. Наша држава нема други пут осим антифашистичког, на том путу ништа нас није могло и не може нас поколебати – рекао је Милан Поповић, помоћник министра за борачка питања.

УЖИЧКА МЛАДОСТ

БОРБА ужичке младости, безмало голоруке, против 3.000 немачких војника, трајала је кратко. Страдали младићи заслужили су вечност. Ужичка република, једина слободна територија на Старом континенту, пала је. Партизански рањеници, њих 120, ухваћени су 30. новембра на Златибору, ту су побијени. Врховни штаб са Јосипом Брозом и 1.500 бораца, повлачећи се преко Увца, спас је нашао у рашкој области.

Чланак СЕЋАЊЕ НА БИТКУ: Кадињача- храброст уплашене Европе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Данас се навршавају се 22 године од страдања Срба у акцији хрватске војске „Медачки џеп“ у којој је, по принципу „спржене земље“, убијено 88 Срба и спаљена три села.

Тим поводом парастос за погинуле Србе биће служен у 11.00 часова у Цркви Светог Марка у Београду, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“.

У Медачком џепу хрватска војска извршила је агресију на српска подвелебитска села Почитељ, Дивосело и Читлук код Госпића.

Убијено је 88 лица српске националности, од којих 36 цивила. Међу убијенима је и 17 жена, те 26 лица старијих од 60 година, док се за 14 још трага.

У акцији није било рањеника, што упућује на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених, а да су упркос томе најодговорнији избјегли одговорност.

Та област се за вријеме агресије налазила под заштитом УН. Трагедија у Медачком џепу одвијала пред очима Унпрофора, који није био само пасивни посматрач.

Командант Унпрофора Жан Кот, који је послије акције и интервенције снага УН обишао села, написао је да у њима није нашао знакове живота и да је ријеч о систематском уништавању.

„Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња. У неколико села кроз која смо данас прошли разарање је потпуно, систематско и намјерно“, написао је генерал Кот послије агресије хрватске војске на Медачки џеп.

Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у априлу 1991. године у Дивоселу живјело је 344, у Почитељу 307, а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности.

Од септембра 2014. године у Читлуку и Почитељу живе по три становника, док је Дивосело пусто.

Пуштање осуђеног генерала Мирка Норца на условни отпуст, ослобађање Велибора Шолаје, одбрана са слободе Јосипа Крмпотића и Јосипа Мршића, непроцесуирање адмирала Давора Домазета и многих других учесника у овој акцији, показују да Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном недавне прошлости.

Чланак СПАЉЕНА ТРИ СЕЛА, УБИЈЕНО 88 ЉУДИ: Годишњица злочина над Србима у Медачком џепу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Централна државна манифестација обиљежавања 5. августа – Дана сјећања на страдање и прогон Срба почеће 4. августа 2015. године на мосту код Сремске Раче симболичним сусретом премијера Србије Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Додик и Вучић срешће се на мосту у 20.00 часова и затим у ријеку Саву спустити вијенце у знак сјећања на све страдале Србе, саопштено је данас из Канцеларије Владе Србије за сарадњу с медијима.

Након тога, у 20.10 часова на платоу поред моста парастос за све страдале Србе служиће Његова светост патријарх српски Иринеј.

Манифестација ће бити настављена умјетничким програмом под називом „Наша је туга…велика“ и обраћањем Вучића, Додика и „дјевојке из колоне“ избјеглице Ђурђице Поповић.

Централној државној манифестацији посвећеној обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе присуствоваће чланови влада Србије и Републике Српске, чланови Народне скупштине Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Србије и Републике Српске, представници Војске Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора и грађани.

Чланак ВИЈЕНЦИ У САВУ ЗА СВЕ СТРАДАЛЕ СРБЕ: Додик и Вучић на централној манифестацији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Ратни предсједник Извршног одбора Скупштине општине Сребреница Ибран Мустафић оцијенио је да је потпуно нелогично отказивање комеморације страдалим Бошњацима у Сребреници уколико Орић не буде пуштен на слободу до 30. јуна.

„Какве везе има хапшење Орића и комеморација? То нема никакве везе! И какве везе имају жртве и Насер Орић? Он може бити само један од сукриваца за толики број жртава. Њега сада представљају као жртву. Мене он апсолутно не занима. Ово што чине они према овим шачицама костију је неприхватљиво“, истиче Мустафић, додавши да се као човјек који је преживио Сребреницу стиди над свим што се догађа.

Он је рекао за „Спутњик“ да су Меморијали центар у Поточарима и комеморација жртвама дословно приватизовани од једне групе људе која се понаша као да су те жртве њихова приватна својина.

Мустафић истиче да је политика од жртава све преузела. „Свело се на једну групу профитера и официјелне политике под покровитељством СДА. Ћамила Дураковића не треба више третирати као начелика општине Сребренице већ као приватног адвоката Насера Орића“, рекао је Мустафић.

Насер Орића налази се у екстрадиционом притвору након хапшења у Берну 10. јуна по потјерници Србије због сумње да је извршио ратне злочине над српским становништвом у Сребреници 1992. године.

Организациони одбор за обиљежавање 20 година од страдања Бошњака у Сребреници закључио је данас да уколико некадашњи командант такозване Армије БиХ у Сребреници Насер Орић не буде пуштен на слободу до 30. јуна, све планиране активности за 11. јул биће одгођене.

Организациони одбор затражио је „од власти БиХ да одмах ступе у контакт и састану се са органима Швајцарске те да проблем хапшења Насера Орића буде позитивно ријешен“.

Чланак ИБРАН МУСТАФИЋ: Какве везе имају жртве и Орић, он може бити само један од сукриваца за толики број жртава у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

У Грделичкој клисури, поред Железничког моста преко Јужне Мораве, комеморативним скупом и полагањем венаца данас је обележено 16 година од НАТО ракетирања путничког воза.

Путничи воз број 393 гађан је из авиона 12. априла 1999. године, док је прелазио преко моста и претпоставља се да је у нападу погинуло најмање 15 цивила.

Комеморативни скуп је почео доласком путничког воза који се тачно у 12 сати и 20 минута зауставио на 100 метара пре моста.

Док је воз стајао, венце и цвеће на спомен обележје положили су представници ЈП Железница Србије, лесковачке локалне самоуправе, Војске Србије, удружења ветерана ратова, родбина и пријатељи настрадалих.

Подсећајући да је прошло 16 година од НАТО бомбардовања тадашње СР Југославије, градоначелник Лесковца Горан Цветановић је рекао да је за тих 78 дана, према проценама, погинуло око 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

„Ови подаци нас опомињу да не смемо да заборавимо 24. март 1999. године када је 19 земаља Алијансе почело бомбардовање Србије без одобрења СБ УН што је тада био преседан. И данас, после 16 година осуђујемо тај напад који је вођен без имало поштовања међународог права, уништавајући животе многих људи на директан и индиректан начин”, рекао је он.

Према његовим речима, 12. април 1999. године је још један датум који не може да се заборави, када су два пројектила авиона НАТО снага погодили међународни путнички воз док је прелазио преко Жележничког моста у Грделичкој клисури.

„Укупан број страдалих у возу никада није прецизно утврђен, а патња ће остати заувек јер не моземо да повратимо жртве”, нагласио је Цветановић и додао да се обележавањем тог датума одржава сећање на њих и опомиње да се таква страдања не смеју дешавати нигде у свету.

Србија окреће ново поглавље у својој историји, али ће се својих невино страдалих грађана увек достојанствено сећати, поручио је градоначелник Лесковца.

Директор Жележица Србије Мирослав Стојчић рекао је да се тако нешто може исказати само речима – да се не заборави и не понови.

„Сваки људски живот је највреднији и наш задатак према свим тим људима који су страдали не само у том, него и осталим ратовима да покажемо да те жртве нису узалудне иако су невине И да их никада нећемо заборавити”, рекао је Стојичић.

Након полагања венаца путнички воз је уз једноминутни звук сирене прешао преко Железничког моста у Грделичкој клисури.

Чланак НАТО ЈЕ УБИО 15 НЕВИНИХ: Годишњица бомбардовања Железничког моста у Грделици се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Удружење породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године упутило је шефу Еулекса Габријелу Меучију списак са именима 318 Албанаца осумњичених за злочине над Србима и другим неалбанцима, као и именима киднапованих цивила.

Списак киднапера је на основу изјава свједока саставило Удружења породица страдалих током и непосредно након ратних дешавања на Косову, пишу франкфуртске „Вести“.

Они се надају да би тај документ могао да послужи Еулексу као полазиште за упоређивање са недавно објављеним именима припадника ОВК и да би могао бити добар траг за расвјетљавање злочина.

На том списку се налазе многа јавности мање позната имена, али и Рамуш Харадинај, Фатмир Љимај, Јакуп Краснићи и Насер Кељменди.

„Вести“ подсјећају да је недавно комисија владе самопроглашеног Косова за признавање и верификацију статуса националних хероја, инвалидитета, ветерана ОВК и ратних заробљеника, објавила прелиминарне спискове ветерана за читаво Косово и Метохију.

„Наравно да не мислимо да су сви они чинили ратне злочине над припадницима мањинских заједница, али овај списак би могао да послужи као полазиште за упоређивање имена припадника ОВК са именима 318 извршилаца злочина које су навели очевици и сведоци тих злочина“, наводе у Удружењу.

Они сматрају да би то био добар траг за евентуално расвјетљавање неких од злочина и разоткривање судбине несталих Срба и неалбанаца.

Из Удружења истичу да, када је процесуиран „занемарљиво мали број случајева злочина над Србима и неалбанцима“, готово увијек се дешавало да су, без обзира на очевице и свједоке, осумњичени тврдили да у то вријеме нису били на Косову, односно да нису били припадници ОВК.

„Учинак наших упорних настојања да се сазна судбина несталих, а злочинци праведно казне, на жалост није ни близу резултата на које бисмо били поносни. Статистика је неумољива. На листи несталих и даље се налазе имена више од 520 отетих Срба“, наводе у Удружењу.

Они подсјећају да су казне за „оно мало процесуираних злочина почињених над Србима биле симболичне или пресуде ослобађајуће“.

„Верујемо да ако сада има добре воље, можда су докази и извршиоци злочина и они који су злочине наредили или починили надохват руке“, истичу у Удружењу.

Чланак ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА: Еулексу упућен списак осумњичених за злочине над Србима са именима Харадинаја, Љимаја, Кељмендија… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости / А.Станковић

Министарство одбране саопштило је синоћ да је у случају настрадалих чланова посаде хеликоптера Ми-17 оформљена посебна радна група која има задатак да помогне у решавању проблема чланова породица настрадалих припадника РВ и ПВО.

Радна група је формирана по налогу министра одбране, а на њеном челу је државни секретар Зоран Ђорђевић.

Циљ рада радне групе је да непосредним контактом са члановима породица настрадалих припадника РВ и ПВО упознају са њиховим појединачним потешкоћама и проблемима и да им се, колико је могуће, помогне у њиховом решавању, наводи се у саопштењу.

Министарство је, такође, указало да осигурање припадника Војске Србије од последица несрећних случајева приликом вршења службене дужности није прописано Законом о војсци у виду класичног осигурања код осигуравајућих кућа, већ прописима којима је влада уредила исплату одговарајућих накнада и помоћи у случајевима смрти или инвалидитета.

Због повећаног ризика обављања војничке професије, на овај начин је свеобухватније и сигурније решено збрињавања породице настрадалог лица, него што би то био случај код уговора са осигуравајућим кућама, наводи министарство осврћући се на јучерашње саопштење Војног синдиката Србије у вези са осигурањем припадника МО и ВС и бриге о породицама настрадалих.

Осигурање преко осигуравајућих кућа предвиђено је за припаднике Министарства одбране и Војске Србије који се упућују у мултинационалне операције, указује се у саоспстењу.

Такође се додаје да се у Министарству одбране и Војсци Србије примењује низ прописа којима се регулише пружање помоћ члановима породице погинулих припадника војске.

То је пре свега право на једнократну новчану помоћ, а основ за њено одређивање одређује се према просечној заради без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији у месецу који претходи времену погибије или смрти војног лица.

У зависности од броја чланова породице, обрачунски основ множи се са одређеним коефицијентом, и то од 24,6 за једног члана породице до 38,8 за шест и више чланова породице, наводи се у саоспстењу.

Затим ту је право на накнаду за оспособљавање брачног друга војног лица, која се дозначује уколико брачни другови погинулих војних лица немају стручну спрему.

Та врста накнаде износила би на месечном нивоу 100 одсто од обрачунског основа (сада 38.285,00 динара), а исплаћује се и накнада за књиге на почетку школске године.

Следи право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти професионалног војног лица, односно цивилног лица у Војсци, па тако члановима уже породице припада накнада трошкова погребних услуга у висини двоструког износа који је неопорезив према пропису о порезу на доходак грађана, а од 1. фебруара 2015. године неопорезив износ је 63.214,00 динара, па ова врста помоћи износи 126.428,00 динара.

Право на посмртну помоћ члановима породице, и то супружнику, а осталим члановима – ако их је војни осигураник до своје смрти издржавао, исплаћује се у двоструком износу плате, односно пензије која је војном осигуранику припадала за последњи месец пре смрти.

Министарство указује да постоји и право на накнаду за школовање деце војног лица и да у зависности од узраста деце, та врста помоћи износи од 40 ОДСТО ДО 100 ОДСТО од обрачунског основа (одређује се према просечној заради без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији у месецу који претходи времену погибије или смрти војног лица), а у зависности од школе (факултета) које дете похађа, као и од тога да ли се школа (факултет) похађа у месту становања.

Постоји и право на породичну пензију, па уколико право на породичну пензију остварују супруга и деца, она би износила 70 одсто од пензије која би осигуранику припадала у часу смрти.

Уколико то право остварује један члан (супруга или једно дете уколико су испуњени услови у складу са прописима о пензијском и инваллидском осигурању), а за сваког наредног члана тај износ се увећава за 10 одсто (деца до 15 година, односно до 20 ако се школују у средњој школи или студенти до 26 година ако су на редовном школовању).

Такође, Правилником о решавању стамбених потреба у МО и ВС регулисано је да право на решење стамбеног питања након смрти или погибије носиоца права, задржавају чланови породичног домаћинства (брачни друг и деца).

Законом о Војсци Србије прописано је да предност приликом запошљавања при избору за пријем у службу у својству цивилног лица, првенство под једнаким условима има супружник, односно члан породице погинулог професионалног припадника ВС, погинулог или умрлог од последица повреда задобијених у вршењу службе у ВС, наводи се у саопштењу.

Војни хеликоптер који је превозио болесну бебу из Новог Пазара у Београд, пао је 13. марта у Сурчину. Тада је настрадало свих седам путника, четири припадника ВС , два доктора и беба, а поводом тог догађаја Више тужилаштво у Београду спроводи истражни радње.

Чланак БЕОГРАД: Министарство одбране помаже породицама настрадалих у удесу МИ 17 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Случај шест недужних страдалника из Мурина од пројектила НАТО алијансе, испаљених 30. априла 1999. године и односа државе према њима, пример је бешчашћа на тлу где су настајали „примери чојства и јунаштва“, кучког војводе Марка Миљанова.

Манојло – Мано Коматина био је једна од жртава бомбардовања мирне варошице. Његовој породици правоснажно је досуђена и исплаћена одштета, али је држава тражила ревизију, па је пресуда пала на Врховном суду. Тај суд је све поништио и затражио да жртве НАТО бомбардовања, Коматине из Мурине, врате новац који су добили на рачун душевних болова. Целих 69.000 евра. Приде, 4.851 евро, на име судских трошкова. Јер, држава је победила у спору Коматине, које није заштитила од агресора. А, како каже Устав и разни закони – морала је. Макар да их упозори. А није. Чак ни сиреном за опасност.

– Слично су прошле и остале породице које су захтевале одштету од државе. Добиле су спор пред Основним судом у Подгорици, али Виши суд, сходно одлуци Врховног суда, поништавао је те одлуке – каже њихов заступник, адвокат Велија Мурић из Рожаја.

Према нашем сазнању, гранатирање стратешких мета је унапред најављивано, и уз то су, са аспекта одбране грађана и имовине, мете биле стратешки предвидљиве. Тако, на пример, приликом сваког најављивања прелета Подгорице, Берана или пак Плава, који је најближи Мурину, грађани су на прописани начин узбуњивани звучним сигналима – сиренама, како би се склонили или пак предузели друге мере заштите. У случају Мурина, не само да није било сирена, него није било ниједног другог начина обавештавања грађана о надолазећој опасности.

– Следећи уставну обавезу државе Црне Горе, да штити животе и имовину својих грађана оштећене породице траже да им држава надокнади штету – образложио је Мурић, чији су клијенти, као и грађани Мурина, огорчени жалбом државе на првостепене пресуде, посебно на одлуку да Коматине врате држави новац.
Мурић каже да чека одлуку Уставног суда, након чега ће се обратити суду у Стразбуру.

СТРАДАЛИ

У првом од неколико бомбардовања моста у Мурину, погинули су Мирослав Кнежевић (14), Оливера Максимовић (13) и њена сестра Јулија Брудар (10), обе из Приштине, Вукић Вулетић (46), Милка Кочановић (69) и Манојло Коматина (72). Рањени су Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Славко Мирковић из Грачанице, Данило Јокић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Васко Чејовић из Берана.

Чланак СЛУЧАЈ КОЈИ ЈЕ ШОКИРАО ЦРНУ ГОРУ: Убиле их и НАТО бомбе и суд! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код централног спомен крста погинулим борцима са сарајевског ратишта, који су пренесени и сахрањени у братуначком гробљу, данас је завршен дводневни програм обиљежавања 19 година од исељавања сарајевских Срба са својих огњишта.

Парастосу је присуствовао већи број чланова породица сахрањених бораца са сарајевског ратишта и њихових сабораца који живе у Братунцу и Сребреници, а цвијеће су положиле делегације Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.

Видомир Бандука из братуначког Удружења „Сарајевски Срби“ захвалио је свима који су данас присуствовали парастосу настрадалим сарајевским Србима, чији су посмртни остаци пренесени и сахрањени у Братунцу, те нагласио да се никада не смију заборавити њихове жртве и животи дати за Републику Српску.

Бандука је подсјетио на голготу сарајевских Срба приликом њихове сеобе са својих вјековних огњишта у неизвјесност када су превозили посмртне остатке својих сродника и сабораца, те понешто покретне имовине, тражећи било какве куће и зидине да се у њих смјесте.

„Сарајевски Срби нису имали дилему. Нису жељели прихватити муслиманску власт. Слобода им је била дража од свега и све су оставили да би живјели слободни у Републици Српској за коју су се борили и коју воле, без обзира на услове и стандард живота“, рекао је Бандука.

Удружење „Сарајевски Срби“ организовало је обиљежавање 19 година од исељавања Срба из општина тадашњег Српског Сарајева – Илијаш, Вогошћа, Рајловац, Илиџа, Хаџићи и Ново Сарајево и њиховог досељавања у Братунац и Сребреницу, након што су њихова мјеста живљења Дејтонским споразумом припала Федерацији БиХ.

Након одбијања 36 непријатељских офанзива, не желећи да живе под туђом влашћу, око 150.000 сарајевских Срба напустило је своје одбрањене домове и имања и кренуло у неизвјесност и слободу у Републици Српској по најтежим временским условима по потписивању Дејтонског споразума.

Тај егзодус започео је у децембру 1995. године, а завршен почетком марта 1996. године.

У оквиру програма под називом „Памтимо, не заборавимо“ синоћ је у братуначком Културном центру приказан документарни филм „Босански синдром“, аутора Драгана Елчића.

Чланак БРАТУНАЦ: Помен српским борцима, њихова се жртва не смије заборавити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Сукоби на југоистоку Украјине се настављају и у протекла 24 сата однели су најмање 11 живота, два дана уочи састанка лидера Украјине, Русије, Немачке и Француске, чији је циљ налажење решења украјинске кризе.

Украјинска војска је данас оптужила проруске снаге да су од јуче ујутро извеле стотинак одвојених напада, у којима је погинуло девет војника, а рањено њих 26.

Окршаји су, према речима портпарола војске, били посебно жестоки у подручју града Дебалцева, главног железничког и путног рачвања североисточно од Доњецка, пренео је Ројтерс.

С друге стране, министарство одбране самопроглашене Народне републике Доњецк (НРД) навело је да су украјинске снаге 66 пута у протекла 24 сата гранатирале територију НРД и да су у нападима у Доњецку, Макејевки и Горловки убијена укупно два цивила, а рањено њих 22.

Портпарол министартства Едуард Басурин рекао је да су гранате уништиле многе зграде и инфраструктурне објекте у стамбеним четвртима, јавио је Итар-Тас с.

Телевизија Раша тудеј известила је да је у Доњецку синоћ ођекнула снажна експлозија у близини хемијске фабрике, али да засад нема извештаја о евентуалним жртвама.

Очевици кажу да је експлозија осветлила небо, да су на оближњим зградама попуцала стакла и да се земља затресла, а потрес су, према наводима руске агенције, осетили чак и мештани околних градова.

Локалне власти нису могле да наведу да ли има жртава, али су поручиле да је пожар који је избио после експлозије угашен и да нема опасности од изливања отровних материја.

Представник локалних власти Константин Долгов саопштио је да је мета напада била фабрика ДКЗХИ, која производи експлозив и муницију.

Та фабрика је била мета артиљеријских напада и у септембру и новембру.
Украјински парламентарац Борис Филатов навео је на својој страници на Фејсбуку да је украјинска војска поставила ракетни систем „смерч“ (БМ-30 торнадо) за артиљеријски напад на Доњецк.

Према Филатову, војници који су испалили пројектиле „нису знали шта гађају пошто су нишанили на основу координата“.
Ситуација на југоистоку Украјине драматично се погоршава од 18. јануара, када је украјинска војска покренула офанзиву против проруских снага.

Према подацима УН, у сукобима у Украјини од априла прошле године убијено је више од 5.300 особа, док је скоро милион људи расељено.

У Вашингтон је, у међувремену, допутовала немачка канцеларка Ангела Меркел како би разговарала са америчким председником Бараком Обамом о предстојећим разговорима „нормандијског формата“ у Минску, чији је циљ оживљавање мировног плана за Украјину.

Како су се сукоби на истоку Украјине интерзивирали, Вашингтон је навео да ће стати уз Европу, пошто су се недавно појавиле значајне поделе, наводи ББЦ.

Меркелова је искључила слање оружја Украјину и заложила се за дипломатско решење, али на Обаму је појачан притисак појединих званичника и утицајних републиканаца попут сенатора Џона Мекејна, који подржавају неки облик војне подршке Кијеву.

Чланак НАСТАВЉЕНИ СУКОБИ У УКРАЈИНИ: За 24 сата 11 мртвих се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срђан Милосављевић

Градилиште на полуострву Јамал на северу Сибира ноћас је захватио пожар, у којем је, према најновијим информацијама, погинуло шест српских радника. У тренутку избијања ватре, на градилишту је било око 200 радника из Србије, који су у Русију отишли преко фирме „Велестрој“.

Како је речено агенцији Бета, подаци о погинулима су прелиминарни и добијени су из руских извора, а више детаља знаће се касније.

– Нађени су остаци четири тела, а за телима двојице радника се трага. На лицу места је полиција и све друге службе Руске Федерације. Нажалост, свих шест настрадалих је из Србије. На градилишту се налази и човек који је изгубио сина и брата – каже за „Блиц“ извор са лица места.

У пожару је изгорео део смештајног блока у оквиру градилишта, који је обухватао око 80 соба. Реч је о монтажним баракама у којима су спавали радници из Србије, Русије, Киргистана и Белорусије.

Узрок и даље није утврђен, али према информацијама које је „Блиц“ добио, највероватније се запалила просторија у којој су запослени сушили одећу.

Фото: Срђан Милосављевић

– Безбедносне процедуре у колективном смештају се не поштују. У просторији од 12 квадрата понекад борави по четири или чак шест радника. Опасност је још већа због чињенице да запослени, који читав дан проведу на температурама од 30 степени испод нуле, у баракама не гасе грејалице чак ни када крену на спавање – каже за „Блиц“ радник „Велестроја“ који је прошле године боравио на једном од градилишта у Јамалској области.

Десетине соба су потпуно изгореле, па су радници остали без личних ствари, докумената и телефона. Породице српских држављана и даље покушавају да ступе у контакт са њима, а комуникација Београда и Јамала додатно је отежана јер је у овој области сигнал веома слаб.

– Чуо сам да су људи искакали из кревета полуголи и бежали напоље. У општем метежу, заборављали су у собама мобилне телефоне. Покушавам да ступим у контакт са колегама, али нема одговора – каже један радник из Србије.

Фирма „Велестрој“ већ годинама шаље завариваче, браваре и раднике сличних профила на рад у Русију. Обим посла је током последњих месеци знатно мањи, услед санкција наметнутих због кризе на истоку Украјине.

– Некада смо зарађивали по шест долара на сат, а сада је зарада смањена за 30 одсто. Има и оних који одлазе у Сибир за четири долара по сату, што је једва нешто више од 400 динара. За 12-часовни рад на изузетно ниским температурама, без иједног слободног дана и готово без контакта са породицом, то је веома мало – каже радник „Велестроја“.

Чланак ПОЖАР У СИБИРУ: Погинуло шест радника из Србије се појављује прво на ИСКРА.