Фото: vostok.rs

Oчекуjе се да ће руска рубља ову годину завршити као jедна од наjjачих валута у свету, будући да jе само бразилски реал забележио бољи курс према долару од руске валуте.

Растуће цене нафте и све веће интересовање страних улагача, упркос санкциjама, главни су разлози опоравка рубље, пише Раша тудеj.

Руска валута jе ове године оjачала према долару за 17 одсто, у чему jу jе само мало надмашио бразилски реал, коjи jе порастао за више од 17 процената према „зеленоj новчаници“.

Рубља jе имала тежак први месец у 2016. години, када jе нафта пала на 27 долара по барелу, при чему jе њена вредност према долару потонула на наjнижи ниво до сада од 82 рубље за долар.

Са стабилизациjом цене нафте, курс руске валуте се вратио на 60,40 рубаља за долар у децембру ове године. Данас се рубља трговала на нивоу од 60,80 за долар и 63,60 за евро, што jе у оба случаjа близу 18-месечног наjвишег нивоа.

„Региструjемо ове године активан улазак странаца на тржиште рубље и куповину обвезница деноминованих у рубљама, с обзиром на позитиван тренд jачања рубље и узимаjући у обзир добре приносе тих обвезница“, рекао jе руски министар финансиjа Aнтон Силуанов.

Oд почетка године, удео страних купаца руских савезних обвезница (тзв. OфЗ) порастао jе више од пет посто, на готово 27 процената.

Руско тржиште акциjа такође jе забележило добре резултате. Индекс Mосковске берзе за трговање у рубљама, MИЦEX, порастао jе 24 посто у овоj години, премашуjући многе рекордне нивое, док jе РTС индекс деноминован у доларима био jош успешниjи са скоком од 49 процената од jануара до децембра 2016.

Према мишљењу многих аналитичара, избор Доналда Tрампа за председника СAД такође отвара значаjне могућности за инвестирање у Русиjи, пошто се предвиђа побољшање веза између Mоскве и Вашингтона под Tрамповом администрациjом, наводи Раша тудеj.

Чланак УПРКОС САНКЦИЈАМА: Руска рубља наjснажниjа валута у 2016. години се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Руска валута рубља достигла је коначно осмомјесечни максимум, тако да је на највишој вриједности од новембра прошле године.

Тренутно је рубља ојачала на око 63 рубљи према долару, односно на 70 према евру.

Аналитичари кажу да нема неког посебног разлога за јачање рубље, али треба узети у озбир да тамошње компаније сада исплаћају дивиденде.

„Ово је привремени скок без икаквог основаног разлога и с озбиром на то да нема подршку у цијени нафте, ова вриједност ће убрзо спласнути“, рекао је Дени Коршилов аналитичар одјељења Сити.

Чланак ПРОПАСТ САНКЦИЈА: Рубља руши све рекорде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Председник Русије Владимир Путин убеђен је да је руски бизнис „издржао“ економску кризу у Русији.

Руски председник Владимир Путин на форуму „Подршка Русије“ под називом „Мали бизнис — национална идеја?“ изјавио је да је руски бизнис издржао економску кризу у Русији.

„Две последње године су биле прилично тешке за економију, објективне потешкоће дотакле су практично све њене секторе, али треба навести да је бизнис у целини издржао, укључујући и мали“, уверен је руски председник.

Штавише, председник је убеђен да пад рубље и курсна разлика треба да се искористе, јер се „отварају нове могућности за бизнис“.

Према његовим речима, мали и средњи бизнис треба да буду окосница развоја руске економије.

„Сада смо говорили са вашим колегама — чак се отварају неке додатне могућности, имајући у виду курсну разлику и неке могућности на тржиштима“, додао је председник.

Раније је саопштено да је курс долара током трговања прешао 80 рубаља, док се евро приближио 88 рубаља.

Чланак Путин: Пад рубље отвара нове могућности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Централна банка Русије емитовала је данас новчаницу од 100 рубаља (1,41 долар) са призорима Крима.

На новчаници су призори замка Ластавичје гнијездо у близини Јалте, једног од најпрепознатљивијих симбола Крима, споменик потопљеној руској флотили из Кримског рата у Севастопољу и детаљи слике познатог руског сликара Ивана Ајвазовског, преноси агенција Тас.

На жутој новчаници налази се и водени жиг са ликом царице Катарине велике која је анектирала Крим 1783, мање од девет година пошто је постао самосталан као резултат Првог руско-турског рата (1768-1774).

Банка додаје да је емитовала 20 милиона новчаница. Традиционалну новчаницу од 100 рубаља красе призори московског Бољшој театра.

Централна банка претходно је пустила у промет новчић од 10 рубаља да би обиљежила враћање Крима у састав Русије.

Чланак РУСИЈА: На новчаници од 100 рубаља – Крим се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руска рубља постала је од јуче основно платежно средство у Луганској Народној Републици умјесто украјинске гривне, изјавио је министар финансија ЛНР Јевгениј Манујлов.

„Према наредби Савјета министара ЛНР, од данас је руска рубља основно платежно средство. Плате, пензије и социјална давања вршиће се у рубљама конверзијом из украјинске гривне у руску рубљу у односу 2:1“, прецизирао је Манујлов.

Он је додао да се украјинска гривна повлачила из оптицаја у ЛНР, преноси „Спутњик“.

„Спас је пружила рубља, која је замијенила новчану масу гривне“, изјавио је Манујлов и навео да је мултивалутни систем у функцији још од марта.

Манујлов је рекао да се та одлуке показале правилним, те да је мултивалутни систем помогао да се спаси република од економске блокаде Кијева.

Прелазак на коришћење рубље у својству основног платежног средства у Луганској Народној Републици везан је за економску блокаду коју је Кијев увео према овом региону, сматра портпарол руског предсједника Дмитриј Песков.

„Знамо за ову економску блокаду, економску изолацију и истискивање овог региона из економске зоне Украјине. Природно, регион не може да живи у економском вакууму. Тамо се користе оне валуте које су најприхватљивије у датом тренутку“, рекао је Песков.

Чланак ЛУГАНСК: Од јуче у оптицају руска рубља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Цене на њујоршкој и лондонској берзи не показују праву вредност злата као монетарне резерве и стандарда новчане стабилности, сматра амерички економиста Вилијам Енгдал.

Велике приватне и централне банке Запада вештачки држе цену, јер скупо злато представља претњу долару као главној светској резервној валути.

Кинеска и руска иницијатива на стварању сопственог тржишта злата омогућава им да се ослободе од англо-америчке завере да се манипулише ценама, пише Енгдал.

Кина је у мају уз учешће Шангајске златне берзе створила највећи инвестициони фонд на свету, са капиталом од 16 милијарди долара. Инвеститори фонда су постале две највеће кинеске компаније за прераду злата, које ће улагати средства у пројекте за експлоатацију племенитих метала дуж „евроазијског пута свиле“, укључујући и у Руску Федерацију.

У првих пет месеци ове године Русија је повећала производњу злата шест пута и по мишљењу многих, није далеко од „златне“ рубље, пише економиста. У то време Кина, која тежи да јуан постане светска резервна валута, такође jе заинтересована да га подржи овим металом.

Кина и Русија заузимају прво, односно треће место на списку светских произвођача злата. Јужноафричка Република, која са њима улази у БРИКС и која је 2006. године била лидер по производњи злата, сада се налази на седмом месту, док је Узбекистан, члан Шангајске организације за сарадњу, заузео осмо место. Према речима аналитичара, све ове земље заједно полако али сигурно формирају нови алтернативни систем заснован на одуваном долару и кроз 3-5 година постаће простор који се најбрже развија на планети. Ово наравно брине Вол стрит, трезор и Федералне резерве САД.

Чланак РУСИЈА НИЈЕ ДАЛЕКО ОД „ЗЛАТНЕ“ РУБЉЕ: Рубља и јуан ће поткопати долар се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Централна банка Кине је у граду Суејфенхе, на граници са Русијом, пустила у оптицај руску валуту рубљу, у оквиру пилот програма о увођењу двије валуте (рубље и јуана), јавља Раша тудеј.

Рубља је уведена умјесто америчког долара, а циљ ове иницијативе је промовисање трговинских односа између Кине и Русије и подстицање туризма, јер ће Русима који путују у овај дио Кине бити омогућено да директно плаћају у рубљама.

Кинески државни секретар за монетарну политику Ђин Меј изјавио је прије два дана да финансијски резултати Русије и Кине из првог овогодишњег полугодишта дјелују обећавајуће, при чему је вриједност трансакција деноминовних у јуанима достигла вриједност од 1,32 милијарде долара.

Кинески град Суејфенхе је велики центар за трговину са Русијом и једна је од тачака сусрета кинеске и руске жељезнице.

Чланак ЈАЧАЈУ ВЕЗЕ КИНЕ И РУСИЈЕ: Кина пустила у оптицај руску рубљу умјесто америчког долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Западни медији најављују „процват“ руске економије упркос санкцијама, а Си-Ен-ЕН преноси да инвеститори који су се вратили у Русију сада задовољно трљају руке. Руска рубља је за три мјесеца у односу на долар порасла за 25 постотака.

Русија активно подстиче домаћу производњу и увозну робу замјењује руском, чиме постаје привлачна за инвестиције за сљедећих неколико десетљећа.

Стручњаци указују да је рубља осигурана златом и да ће преживјети све економске потресе лакше него долар.

Амерички милијардер Дејвид Бондерман истиче да Русија све више привлачи бизнисмене са „дебелим новчаницима“, који планирају да се дугорочно задрже у овој земљи.

„Вашингтон тајмс“ оцјењује да ће руска економија побиједити америчку, јер ће Руси наставити да повећавају златне резерве, док Вашингтон о томе не размишља.

Према мишљењу овог листа, САД ће се једног дана пробудити и схватити да је Русија једна од ријетких земаља која је осигурана жутим металом – златом.

Према подацима Централне банке Русије, златне резерве су прошле године порасле за 16,5 одсто, а само током марта ове године увећане су за 2,58 одсто.

Још један значајан фактор јесте јавни дуг, који је у Русији знатно мањи него у САД.

Чланак РУБЉА ОСИГУРАНА ЗЛАТОМ: Слиједи „процват“ руске економије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Обамина теорија да је руска економија „поцепана на комаде“ ових дана се – разбила у парампарчад! Агенција Блумберг објавила је да је „за прва три месеца 2015. године руска валута, по свим показатељима, прешла из категорије најгорих у најбоље у свету“.

Неинформисани читалац могао би да помисли да су западне санкције укинуте и да је Русији „дозвољено“ да подигне главу и избегне економску катастрофу, и то након што је амерички председник Обама „руску економију покидао на комаде“.

Шта се заправо догодило?

Увођење санкција било је заиста срачунато на то да уништи руску економију како би се изазвало незадовољство грађана који би, по веровању инспиратора ове економске мере, реаговали тако да „одувају“ са власти Владимира Путина, главног кривца за све западне невоље.

Мере које су предузете, пажљиво су биране — да не оштете превише економију западних земаља, која се последњих деценија толико испреплетала са руском, да то и није било баш лако извести.

Како не би и себе казнио драстичном мером забране увоза руских енергената, Запад се одлучио за већ једном испробану меру — драстично обарање цена нафте и гаса, уверен да ће тако нанети озбиљан ударац руском буџету, који се углавном и пунио доларима од извоза енергената. Тако се једним ударцем убијају две муве — Запад добија јевтину нафту и гас, пуни своје резерве, а Русија пропада.

Логично би било да и Русија у тој ситуацији смањи извоз и сачека нека боља времена, али она, зачудо, чини управо супротно — појачава производњу и извоз. Рубља драстично пада, а руски буџет, који се планира у рубљама — енормно се пуни.

Како то изгледа, покушаћемо да објаснимо на примеру 100 хиљада долара.

У тренутку када су уведене санкције, долар је вредео око 34 рубље, што износи 3.400.000 долара. Кад је пала цена нафте, америчка валута је у једном тренутку вредела готово 70 долара, што ће рећи, да је на сваких 100 хиљада „буџетских“ долара, у државну касу стизало седам милиона рубаља! Компаније извозници нафте и гаса нису никад живеле боље — зарађују у доларима, а обавезе плаћају у рубљама. За њих, заправо, барел нафте вреди двоструко више.

Али, Русија није само велики извозник енергената, него и велики увозник хране и високих технологија, што се, наравно, плаћа доларима. Рампу на извоз високих технологија, одмах су ставили сами произвођачи.

Чинило се да Путину не преостаје ништа друго, осим да цену увезене хране превали на народ, што ће рећи, да дозволи да се цене дуплирају, пратећи раст долара, и да се тако реализује прокламовани циљ санкција. Уместо тога, он мимо свих очекивања, забрањује увоз хране са Запада, надмудривши још једном главног инспиратра кажњавања Русије.

Русија неће куповати скупе доларе да би плаћала пољске јабуке и шпанске брескве или шунку. Уштеђене рубље уложиће у подстицај дотад веома запостављене домаће пољопривреде, а оно што се није могло произвести, увешће из земаља које Русији нису увеле санкције у којима је, узгред, све то далеко јевтиније него у Европи.

Социјално незадовољство је потпуно избегнуто, плате и пензије расту темпом планираним пре санкција. Руске продавнице су и даље пуне, а о дефициту било којих производа нема ни говора. Нема, додуше, ни шпанске шунке, ни француских сирева, ни пармезана… зато их замењују домаћи производи све бољег и бољег квалитета.

Ако су „контрасанкције“ и биле, како се тада веровало „освета“ Европи што је подлегла америчким притисцима, показале су се као веома корисне за руску пољопривреду. Многи би рекли — да није било санкција, требало би их измислити!

Чланак ПРОПАО ПЛАН ЗАПАДА: Како је Путин надмудрио Обаму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Од почетка фебруара до почетка априла 2015. године руска рубља је скочила 22,3 одсто и тако постала најпрофитабилнија валута на свету, изјавио је главни аналитичар инвестиционе компаније УФС Алексеј Козлов.

Према његовим речима, руска валута је бележила бржи раст од цене нафте за коју је традиционално везана. У истом раздобљу је северноморска нафта типа „брент“ поскупела за свега 9,8 одсто, односно са 53 долара на 58,2 долара.

Како је објаснио Козлов за портал Russia beyond the hedlines (РБТХ), рубља расте у великој мери захваљујуци интересу инвеститора за високу профитабилност коју остварују тржишта у развоју. Раније, у децембру 2014. године, руска валута је изгубила вредност за око 50 одсто у односу на америцки долар и евро.

Некадашњи заменик директора Централне банке, а садашњи заменик Катедре за тржиште вредносних папира и финансијски инжењеринг Руске академије за народну привреду и државну администрацију, институције која највише утиче на финансијску политику руске владе, Константин Коришченко објаснио је за РБТХ да руска рубаља протеклих седмица расте захваљујући читавом низу позитивних фактора.

Међу најважније он убраја то што је Централна банка одобрила банкама девизне кредите у вредности од укупно 30 милијарди долара и смањила референтну каматну стопу са 17 на 14 одсто, а попустила је и напетост на истоку Украјине.

„Све то је утицало на високу шпекулативну привлачност инвестиција у рубљу и активе изражене у рубљама“, каже Коришченко.

По мишљењу аналитицара инвестицијског холдинга Финаморе Антона Сорока, руска валута у најскорије време може да забележи још већи раст уколико скочи цена нафте и ако се на спољнополитичкој сцени појаве очигледни услови за укидање санкција Русији.

У позитивне факторе он убраја споразуме с појединим земљама Европске уније, на пример с грчким премијером Алексисом Ципрасом, с којим се 8. априла састао председник Русије Владимир Путин.

„Ситуација у Украјини у овом тренутку, у целини гледано, делује као стабилна, те би се рекло да нема разлога за пооштравање реторике од стране ЕУ и САД-а“, сматра Сороко.

По мишљењу Козлова, за јачање рубље је у великој мери заслужна Централна банка, која је кредитно-монетарном политиком успела да знатно ублажи волатилност валуте. Он истиче да и поред поскупљења рубље интерес инвеститора за руску економију засад није у порасту.

Стручњаци за сада нису сигурни хоће ли нагли раст рубље имати дугорочну тенденцију.

„Тврдње да се курс рубље ‘откачио’ од цене нафте нису потпуно коректне. Пре се може говорити о другачијем нивоу цена нафте у рубљама за 2015. годину“, каже Коришченко.

По његовим речима, није јасна ни ситуација с међународним ценама нафте. Споразум с Ираном усмерава те цене на једну, а сукоб у Јемену на другу страну.

Стручњаци, међутим, истичу да у руској економији и даље постоје крупни проблеми.

„Банке немају довољно капитала, привредни раст је близак нули, тенденција повећања државног сектора у економији и даље је присутна – све то забрињава и не улива оптимизам у погледу будуће вредности националне валуте“, сматра Коришченко.

Ако цена нафте не скочи, каже он, и ако се не сачува одлив капитала из Русије, онда ће перспективе курса рубље у 2016. години бити далеко мање „ружичасте“ него у 2015. године.

У целини узевши, ситуација изгледа много боље него пре неколико месеци, али да би се позитивна тенденција очувала влада мора да стимулише тржишне механизме, а не да чека када ће скочити цена нафте, сматра бивши заменик управника Централне банке.

БЛУМБЕРГ: РУБЉА НАЈПРОФИТАБИЛНИЈА ВАЛУТА

Руска рубља је у априлу оцењена као најпрофитабилнија валута имајући у виду да је протеклог месеца ојачала за 12,8 одсто у односу на долар, сматрају аналитичари Блумберга.

У вези са тим, западни медији су једногласно почели да хвале руску економију. Чак су и експерти Њузвика писали о томе како је руска економија за први квартал ове године стала на ноге упркос негативним очекивањима. Портал Блумберг је оценио да је Русија чак у последњем кварталау прошле године показала невероватан економски раст.

Главна економисткиња Ројал банке из Шкотске задужена за Русију Татјана Орлова оценила је да се успех рубље у овом кварталу може пресликати и на наредни. Она сматра да би рубља до краја јуна могла да ојача за додатних 5,1 одсто.

Прошле године руска национална валута је због стрмовитог пада била сврставана у једну од најлошијих валута, док је ситуација данас дијаметрално супротна.

Подсећања ради, нешто раније су аналитичари „CNN Money“ у својим анализама прогнозирали да је сада најбоље време за улагање у Русију. Иако постоји вероватноћа да ће западне земље пооштрити санкције Русији, ситуације на берзи, са националном валутом и са облигацијама се побољшава.

Чланак НИШТА ОД САНКЦИЈА: Рубља тренутно најпрофитабилнија валута на свету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Руска рубља је наставила свој импресиван раст отпочет пре два месеца, а вредност једног долара пала је испод симболичних 50 рубаља, у односу на 80 рубаља колико је вредео на врхунцу кризе средином децембра.

Руска валута, подржана смиривањем сукоба у Украјини и опоравком цене нафте, повратила је скоро 40 одсто своје вредности од почетка марта у односу на долар.

Долар је јутрос мењан за 49,59 рубаља, а ноћас је прешао границу од 50 рубаља први пут од краја новембра. Долар је мењан за 80 рубаља на врхунцу кризе средином децембра.

Евро је пао на 52,85 рубље, чиме се спустио на свој најнижи ниво у односу на рубљу од краја новембра.

Руска монета се, према томе, вратила на ниво пре наглог пада средином децембра када је земља упала у монетарну кризу, због чега ће ове године Русија забележити јаку рецесију.

Руска рубља нагло је пала крајем 2014. године услед појефтињења нафте и гаса и санкција Запада Русији због украјинске кризе.

Опоравак руске валуте, међутим, даје наду руским властима које процењују да ће пад бруто домаћег производа ове године бити мањи од прогнозираних три одсто.

Лондонска канцеларија фирме „Капитал економикс“ је у ноти почетком недеље објаснила да је на опоравак вредности руске рубље утицала стабилизација цена нафте и смиривање у Украјини после постизања споразума у Минску.

Чланак МОСКВА: Рубља наставила импресиван раст се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Русија се опоравља од девизног шока који се догодио прошлог децембра. Раст цена нафте и приспеле обавезе плаћања донели пад страних валута.

Последњих десетак дана са руске берзе су стизале оптимистичне вести, јер је рубља била све јача у односу на долар и евро. Црне прогнозе да ће се овог пролећа за долар давати више од 100 рубаља није се обистинила. Јачање домаће валуте обрадовало је привреднике, али се многи питају хоће ли се рубља на дуже време стабилизовати или би опет могла да се скотрља и да долар вреди више од 60 рубаља, а евро изнад 65. Јуче се долар на московској берзи куповао за 58 рубаља.

На курс рубље највише утиче цена нафте. Она је девет дана заредом била скупља, што је за Русе боље, јер више од половине буџета пуне од продаје енергената. „Црно злато“ тешко да ће појефтинити док траје рат у Јемену.

Још током децембарске помаме за куповином валуте српски банкар Александар Грујић, који годинама ради у руским банкама, прогнозирао је да ће убрзо у мењачницама завладати „глад за рубљама“:

– Кад је паника, многи журе да рубље претворе у девизе не гледајући на курс. Али, кад дође време плаћања обавеза, многе компаније и појединци почну да продају валуту по нижој цени него што су је купили – каже Грујић.

Експерти кажу да су узалуд упозоравали да они којима одмах нису потребне девизе не журе у мењачнице, јер ће се касније стабилизовати курс. Грађани и компаније су средином децембра куповали долар за 80 рубаља, а евро за сто. У Централној банци РФ тврде да је на крају 2014. оборен рекорд куповине стране валуте када су у мењачницама грађани купили чак 7,5 милијарди долара. Ако се томе додају и они који су у банкама са својих рубаљских рачуна конвертовали новац у страну валуту укупно је у децембру купљено разних девиза у вредности од 21 милијарду долара.

Ове године ситуација се изменила, па се у јануару долар куповао за 65 рубаља, а евро за 75 рубље. Интерес за куповину валута у Русији је драстично пао и износио је у јануару две милијарде долара. Први пут у последњих неколико година Руси су у јануару продали више девиза у домаћим мењачницама него што су их куповали. Првог месеца ове године грађани су продали у руским мењачницама 2,1 милијарду долара.

Најбоље су прошли они који се пре кризе нису полакомили за високим каматама на рубаљску штедњу, већ су за вишак новца куповали валуту. Њима се у последњих годину дана иметак удвостручио, јер је рубља пала у односу на долар од јануара 2014. до јанура 2015. сто одсто. Иако су камате на рубаљску штедњу удвостручене, мало их жури да орочи рубље.

У руском министарству економског развоја прогнозирају да би наредних месеци рубља могла да јача још више и истичу да децембарски курс није био реалан, већ плод панике.

САНКЦИЈЕ И КУРС

У Министарству економског развоја РФ тврде да, ако Запад скине санкције, рубља ће рапидно ојачати, за долар ће се давати 40 до 45 рубаља. Та прогноза важи и ако цена нафте почне да расте.

Чланак ЦРНЕ ПРОГНОЗЕ НИСУ СЕ ОБИСТИНИЛЕ: Глад за рубљама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Рубља је порасла за 13 одсто од почетка године и више на њу не утиче пад цена нафте или плаћање спољног дуга, изјавио је руски министар финансија Антон Силуанов.

Рубља више није везана за цену нафте чији је пад довео до драстичне девалвације руске валуте крајем 2014. године, рекао је Сулианов.

„Упркос паду цена нафте последњих неколико дана, курс рубље практично мирује. Шта то значи? То значи да је валута нашла своје ново место у условима нове цене нафте и новог платног биланса“, рекао је министар у интервјуу за руску телевизију.

Силуанов је рекао да курс рубље није пао у фебруару током исплате спољног дуга руских компанија. Он је додао да је сигуран да неће бити никаквих значајнијих промена курса.

„Чак и ако цене нафте буду другачије него што су данас, курс рубље неће реаговати на исти начин као што је на крају прошле или почетком ове године“, рекао је Силуанов.

Силуанов је додао да је вредност рубље у односу на долар и евро порасла за 13 одсто од почетка године.

Чланак ДОБРА ВЕСТ ЗА РУСЕ: Рубља порасла за 13 одсто од почетка године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток

Руски председник Владимир Путин изјавио је данас да је своју плату и зараде неколико водећих владиних званичника умањио за десет одсто, пошто је економија државе уздрмана колапсом рубље.

Пема декрету који је данас потписао руски председник, плата Путина, затим руског премијера Дмитрија Медведева, генералног тужиоца Руске Федерације Јурија Чајке и председника моћног Истражног комитета Александра Бастрикина, биће умањене за десет одсто од 1. марта до 31. децембра ове године, преноси агенција Франс прес.

Овакав потез долази за нешто мање од годину дана од када је Кремљ најавио да утростручује Путинову плату. Председник Русије је, како преноси француска агенција, зарађивао мање од његових министара у 2013. години.

Привреда Русије је тешко погођена западним санкцијама које су Москви уведене због наводне умешаности у сукобе на истоку Украјине, а које су у комбинацији са падом цена нафте, узроковале драматичан пад рубље у децембру прошле године, преполовивши њену вредност према долару.

Чланак ДЕКРЕТ: Путин смањио плату себи и водећим званичницима за 10 одсто се појављује прво на ИСКРА.