Фото: Танјуг

Више од 13.000 захтева за рехабилитациjу поднето jе током протекле децениjе, а од 1. jануара прошле године до 31. jула укупно jе исплаћено више од 737.000 евра особама за коjе су виши судови утврдили да су у комунистичко доба била прекршена њихова права.

Kако наводи БИРН, 25 виших судова у Србиjи добило jе укупно 13.079 захтева за рехабилитациjу од коjих jе између априла 2006. и децембра 2015. године позитивно решено 7.116 случаjева.

Након што виши суд донесе одлуку о рехабилитациjи, породица рехабилитоване особе може тражити враћање имовине и поднети захтев за компензациjу.

Из Mинистарства правде Србиjе су за БИРН изjавили да jе од 1. jануара 2014. до 31. jула 2015. године укупно исплаћено 737.804 евра особама чиjа су права, према одлукама виших судова, прекршена у комунистичко време.

Српски судови рехабилитовали су бивше владине функционере, градоначелнике, обичне грађане, али и чланове бивше jугословенске краљевске породице Kарађорђевић.

У последњих неколико година, Србиjа jе рехабилитовала Kнеза Павла, Kраљицу Mариjу, Kраља Петра ИИ и њихове наjближе рођаке.

Након рехабилитациjе последњег jугословенског краља Петра ИИ у септембру, потомци бивше краљевске породице немаjу више законских препрека да траже враћање одузете имовине, коjа према извештаjима медиjа вреди више десетина милиона евра, а коjа укључуjе виле, куће, земљишта, намештаj и уметничка дела.

Србиjа jе ове године рехабилитовала четничког вођу Драгољуба Дражу Mихаиловића, коjи jе погубљен 1946. због велеиздаjе и сарадње с нацистима.

Суд сада разматра захтев за рехабилитациjу Mилана Недића, премиjера профашистичке марионетске владе коjа jе владала Србиjом од 1941. до 1944. Tоком тог периода, Недићева администрациjа jе сарађивала с нацистичким режимом и помогла злочине тог режима.

Процес рехабилитациjе Недића, коjи jе почео у децембру у Београду, изазвао jе негодовање jавности, а критичари овог процеса кажу да то сугерише да jе Србиjа спремна да опрости фашистичким сарадницима и ратним злочинцима.

Mилован Писари, историчар из Београда коjи се бави Холокаустом и Другим светским ратом у Jугославиjи, каже да Србиjа овим потезом шаље врло лошу поруку.

„За све нас, за људе коjи живе у овоj земљи ово би био jасан знак да jе могућа рехабилитациjа самог фашизма. Tо би било горе и за саму државу Србиjу, поготово на међународном нивоу“, рекао jе Писари за БИРН.

Писари подсећа да jе Eфраим Зуроф из Центра Симон Визентал, организациjе посвећене лову на нацистичке злочинце и суочавању с антисемитизмом, недавно изjавио да би рехабилитациjа Недића била „увреда за жртве нациста“.

Предложена рехабилитациjа Недића ниjе проблематично питање само с гледишта репресиjе над Jевреjима, тврди Jован Баjфорд, предавач на Oтвореном универзитету са седиштем у Лондону и експерт за Холокауст.

„Oн jе био на челу администрациjе коjа jе била против партизана и чиjа jе полициjа имала логор где су вршена мучења и погубљења“, каже Баjфорд.

Mеђутим, има и оних коjи тврде да Недић треба да буде рехабилитован, а jедан од њих jе Боjан Димитриjевић, историчар из Београда, коjи jе сведочио на неколико суђења за рехабилитациjу.

Димитриjевић каже да Недић ниjе био издаjник нити ратни злочинац, како су га означили комунисти.

„Mислим да се он свесно жртвовао за нешто што jе сматрао да jе наставак његове политике – како би Србиjу, колико jе то могуће, држао што даље од рата“, рекао jе Димитриjевић БИРН-у.

Oд 25 судова, наjвећи броj захтева за рехабилитациjу одобрили су судови у Београду, а потом у Новом Саду.

У поређењу са другим регионима Србиjе, судови у Воjводини су добили наjвећи броj захтева због контроверзне ситуациjе у покраjини током и након Другог светског рата.

Наиме, током рата Воjводина jе била подељена између Хрватске и Србиjе. Западни део покраjине био jе под ингеренциjом Независне државе Хрватске, а источни под ингеренциjом владе Mилана Недића.

Покраjина jе у то време имала мешовито становништво, са великим броjем етничких Немаца и Mађара.

После Другог светског рата, jугословенска комунистичка влада jе у знак одмазде протерала већину Немаца и одузела њихову имовину.

Jугословенска влада jе такође конфисковала земљу од богатих земљопоседника.

Oни и етнички Немци коjима jе имовина била одузета, поднели су наjвише захтева за рехабилитациjу у Воjводини.

Србиjа jе усвоjила закон о рехабилитациjи 2006. године и тиме омогућила да особе или породице тих особа, коjи тврде да им jе комунистички режим угрожио животе или слободу, поднесу захтев за рехабилитациjу.

Oваj закон jе, како наводи БИРН, jедан од неколико усвоjених након свргавања Слободана Mилошевића 2000. године, а с циљем постизања правде за особе коjе су током комунистичког периода након Другог светског рата биле прогањане или им jе одузета имовина.

Чланак БЕОГРАД: Пред судовима у Србиjи хиљаде захтева за рехабилитациjу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Прво рочиште у процесу за рехабилитацију Милана Недића, српског премијера за време окупације током Другог светског рата, заказано је за 7. децембар пред Вишим судом у Београду, најавио је Недићев праунук Александар Недић, подносилац захтева у име потомака.

Александар Недић, који је генерални секретар Српског либералног савета (СЛС), најавио је у разговору за „Политику“ да ће у процесу учествовати бројни сведоци, међу којима има и јавних личности.
„То су људи које је Милан Недић својим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортацијом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михајловића“, каже Александар Недић.

Он је истакао да ће се током процеса „показати да Неићева Влада није имала везе са прогоном и уништавањем Јевреја у Србији и Београду“.

„То ће скинути љагу са Милана Недића, али и са Србије и Београда. Наш правни тим припремио је 1.389 докумената који поткрепљују ове тврдње“, нагласио је Александар Недић.

Недић још истиче да је његов прадеда спасао од истребљивања преко 350.000 Срба из НДХ и да захваљујући њему нико из Србије није био мобилисан на Источни фронт.
Александар Недић додаје и да његов прадеда није био оснивач Бањичког логора, већ је, како је рекао, то била Комесарска управа под Миланом Аћимовићем, као и да тадашња влада нема везе са оснивањем логора Сајмиште.

Милан Недић био је начелник Генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. и министар војске и морнарице.

Чланак БЕОГРАД: Процес за рехабилитацију Милана Недића почиње 7. децембра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Последњи југословенски монарх, краљ Петар Други Карађорђевић правоснажно је рехабилитован, сазнају „Новости“ у Вишем суду у Београду. Како је потврђено за наш лист, решење о рехабилитацији донето је још 10. јула, али се чекао законски рок од месец дана да ли ће бити жалбе на ову одлуку.

Пошто жалби није било, краљ се може и званично сматрати неосуђиваним. Он је уједно и последњи Карађорђевић коме су враћена грађанска права, част и углед.

Заступник престолонаследника Александра, Ђорђе Ђуришић очекује да ових дана добие и званично правоснажно решење о рехабилитацији:

– Тужилаштво је одмах рекло да се неће жалити, па смо знали да ће краљ и формално бити рехабилитован ове јесени, али нисмо знали тачан датум. Почетком септембра ћемо један примерак решења о рехабилитацији доставити Агенцији за реституцију. Тако ће поступак одлучивања о нашем захтеву за повраћај имовине наследницима Карађорђевића моћи да се настави.

Захтев за рехабилитацију краља Петра и његовог сина Александра заступници породице поднели су 2. фебруара ове године. Рехабилитација је била судска, а не законска. То значи да суд није морао да одлучује да ли су испуњени законски услови за рехабилитацију, већ само да донесе решење, будући да су законом из 2001. Карађорђевићи већ рехабилитовани. Те године је укинут Указ Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947, којим је породици Карађорђевић одузето држављанство и имовина. Указ је потписао др Иван Рибар, лични пријатељ Јосипа Броза Тита.

Престолонаследник Александар рехабилитован је први, одлуком судије Предрага Васића, 8. јула. Само два дана касније, судија Снежана Савић Сабљић донела је и решење о рехабилитацији његовог оца. Ова одлука до данас није обелодањена јер су заступници породице чекали да постане правоснажна.

Захтев за рехабилитацију поднет је, иначе, на захтев Агенције за реституцију, која је прошлог октобра тражила правоснажна решења о судској рехабилитацији за краља и престолонаследника. То је законски услов за повраћај имовине за све грађане, па и за краљевску породицу.

Петар II Карађорђевић рођен је у Београду, 6. септембра 1923. Умро је у Денверу, 3. новембра 1970. На југословенском трону формално је био од 1934. до 1945.

Био је најстарији од три сина краља Александра Првог и краљице Марије. Имао је тек 11 година када је, после смрти оца, постао краљ, и тек 21 када је изгубио власт. Пошто је још био дете у време убиства краља Александра, 1934. године, власт је пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио сам краљ Александар. На челу је био кнез намесник Павле Карађорђевић, а чланови су били Иво Перовић и Раденко Станковић.

После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић-Мачек, који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар Други, у то време седамнаестогодишњак, проглашен је пунолетним. Грађане је у једном тренутку изненадио глас који чита проглас: „Одлучио сам да узмем у своје руке краљевску власт. Намесници који су разумели оправданост моје одлуке, сами су поднели оставке… Моја верна војска и морнарица већ извршавају моја наређења. Позивам Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око круне…“

Међутим, у земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла одведен у избеглиштво након напада сила Осовине на Југославију. Прво је емигрирао у Грчку, па у Јерусалим, затим у Египат, и на крају у Енглеску, где је завршио школовање на Кембриџу.

Током рата је најпре подржавао покрет Драгољуба Драже Михаиловића, а када су се савезници преоријентисали на партизански покрет, и краљ је под притиском позвао присталице да ступе у НОВЈ. Према споразуму Тита и др Ивана Шубашића, склопљеног у јуну 1944. године, краљ је у марту 1945. пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.

Намесништво је за 11. новембар 1945. расписало изборе за Уставотворну скупштину, а ова је 29. новембра 1945. прогласила републику и укинула монархију. Тако је краљ и званично збачен са престола.

Шездесетих година Александар Други се преселио у САД, где је и преминуо. У Америци је наводно имао фирму која је пропала, а медији су спекулисали да је живео од наследства своје мајке Марије и помоћи емиграције. У болницу „Сен Клер“, у Њујорку, примљен је 18. фебруара 1970. Боловао је осам месеци и тамо му је пресађена јетра. Умро је од запаљења плућа и других компликација после трансплантације.

Сахрањен је под именом Петар Петровић у манастиру Светог Саве, у Либертивилу, градићу од 20.000 становника, близу језера Мичиген. На истом гробљу сахрањен је и владика Николај Велимировић. Иза себе је оставио наследника, сина Александра, рођеног из брака са супругом Александром, и блиску пријатељицу Милицу Анђелковић, познатију као Мици Лоу.

Посмртни остаци последњег краља пренети су у земљу 17. јануара 2013. и сахрањени са посмртним остацима других Карађорђевића, у Цркви Светог Ђорђа, на Опленцу.

РАСПРАВА О ИМОВИНИ У ОКТОБРУ

Карађорђевићи су поднели захтев за повраћај имовине крајем јануара 2014. Они су тражили имовину која је после смрти краља Александра, оставинским решењем од 27. октобра 1938, подељена на три једнака дела између синова Петра, Томислава и Андреја. У захтеву се налазе: комплекс Белог и Краљевског двора, куће у београдским улицама Патријарха Димитрија 52, Краља Александра 24, Крунској 7 и Сарајевској 37, кућа у Абердаревој 1 (наследство краљице Марије), ливаде код Сокобање и намештај, уметнине, скулптуре, сребрнина…

– Расправа о захтеву за повраћај имовине династији Карађорђевић биће одржана почетком октобра, а одлуку очекујемо у децембру, евентуално у јануару – каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. – Бели двор, по закону, као заштићено културно добро, неће бити враћен, а што се тиче остале имовине, видећемо током расправе.

Чланак СУД ВРАТИО ЧАСТ И УГЛЕД ПОСЛЕДЊЕМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ МОНАРХУ: Рехабилитован краљ Петар Други се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Виши суд у Београду јуче је поново наложио нижој судској инстанци да може да отпочне процес рехабилитације Милана Ђ. Недића, генерала Југословенске краљевске војске. Ово је други пут да Виши суд у Београду налаже да се отпочне са рехабилитацијом, јер је први пут нижи суд одбио захтев као неоснован, каже за „Политику” генерални секретар Српског либералног савета Александар Недић, који је генералов праунук.

Како каже, породица Недић свесна је да су мале шансе да Милан Недић буде рехабилитован. Према његовим речима, у Архиву Југославије налази се више од 1.800 докумената који говоре о улози генерала Недића као председника владе за време окупације Србије 1941–1944. и другим дешавањима која би бацила јасније светло на та времена.

– Отварањем архива видело би се да је преко 400.000 Срба било протерано из такозване НДХ, Албаније и Македоније. Видело би се да у Бањичком логору нису били заточени само припадници комунистичког, већ и припадници покрета Драже Михаиловића. Сазнало би се да петоро обешених на Теразијама 1941. године нису били припадници комунистичког, већ покрета Драже Михаиловића. Дознало би се и о веома блиској сарадњи припадника Вермахта и припадника КПЈ, до 22. јуна 1941. године. Такође и о томе да влада Милана Недића није учествовала у ликвидацији београдских и српских Јевреја, већ је то радила искључиво окупациона власт Немачке. Видело би се да логор Сајмиште није имао никакве везе са Недићем, већ са НДХ – тврди генералов праунук и истиче да би Србија, да Недић није прихватио улогу председника владе, била подељена између НДХ, Мађарске, Бугарске и Немачке, што би довело до много већег прогона Срба.

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница.

– На превару је киднапован из Аустрије и доведен у Београд. Саслушаван је и наводно, једног дана, човек од 70 и нешто година и 130 килограма, отргао се чувару и скочио са терасе која никад није постојала. Затим је 1949. влада ФНРЈ донела уредбу којом проглашава ратним злочинцима све оне који нису били процесуирани. Међу њима је био Недић, али за дивно чудо, на тој листи није био ни Анте Павелић, ни Андрија Артуковић. Наш циљ је да се ова уредба поништи, јер сматрамо да нико не може бити осуђен ако не постоји пресуда надлежног суда – објашњава Недић.

Имовина браће Недић

Рехабилитација је неопходан корак, како би могло да се приступи решавању другог захтева, о реституцији Недићеве имовине. Тестамент Милана Недића направљен је 4. априла 1941. године, уочи напада Немачке на Југославију.

– Милан Недић и двојица његове браће, Бошко и Милутин, били су изузетно богати. Поседовали су, између осталог, и плац на Славији, на коме је данас зграда Народне банке Србије, као и половину данашњег Земунског парка. Правни проблем ствара чињеница да су и Бошко и Милутин још раније рехабилитовани, али се имовина води заједнички на њих тројицу, па се не може приступити реституцији док се не заврши рехабилитација Милана Недића – каже Александар Недић.

Судови нису овлашћени да пишу историју 

Историчар Миле Бјелајац објашњава за наш лист да судски процес против Милана Недића није вођен, па је тешко говорити о рехабилитацији.

– Не знам о каквој рехабилитацији би могла бити реч. После Недићевог изручивања од стране Американаца, над њим је спровођена истрага током које се он, по службеној верзији, наводно отргао чуварима, скочио и извршио самоубиство. Недић је у току истраге само давао исказе, али није дошло до судског поступка. Све квалификације о њему или су настајале током рата или после њега и реч је о политичким квалификацијама – каже наш саговорник.

Историографија је до сада дала много изнијансиранију слику времена и деловања Милана Недића, истиче Бјелајац.

– Та слика се донекле разликује од политичких оцена које су настајале у току рата и поратном времену. Ниједан суд није овлашћен да пише историју, али судови имају своју логику и они су увек слика свог времена. Улога суда може бити једино везана уз преиспитивање неке правне одлуке, али овде такве одлуке није било – закључује Миле Бјелајац.

Чланак ПОТОМЦИ ТРАЖЕ ДА СЕ ПОНИШТИ УРЕДБА ВЛАДЕ ФНРЈ: Поновљен захтев за рехабилитацију Милана Недића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

То је исто као када бисмо ми рехабилитирали Анту Павелића.

Тако говоре они тамо где се на крају утакмица почасни круг трчи уз поклич „за дом спремни“. Тако говоре они који хрле у Чавоглаве да ђускају уз Томпсонове усташке хитове. Тако говоре они што иду у Блајбург на ходочашће.

Велики дан је јуче био за Србију.

Не зато што су четници „победили“, а партизани „изгубили“ у судници. После скоро седам деценија пукла је у парампарчад лажна црвена вага која је у Титовој Југославији изједначила Равногогорски и усташки покрет.

Отуда и жалопојке и цинична поређења из Загреба на вест да су злосрећном ђенералу без гроба, враћени част и грађанска права. Да, оном истом кога су Брозови комесари ставили на исти кантар са поглавником који је Хитлера дочекао са уздигнутом руком, отворио капије Јасеновца, подигао маљ над главама десетина хиљада Срба…

Док је Дражин хрватски „пандан“ палио гасне коморе и јаме пунио српским цивилима, вођа Југословенске војске у отаџбини примао је ордење од Де Гола, ослобађао америчке пилоте у Прањанима… Глава му је била уцењена на 200.000 динара. Његов замишљени лик, иза препознатљивих наочара, освануо је 1942. године на насловној страни британског „Тајма“, уз наслов „Орао Југославије“. Шест деценија пошто је стрељан у Лисичијем јарку, поред Белог двора, на Ади Циганлији… његова ћерка Гордана у Београду је примила орден америчког председника Харија Трумана.

Можда ђенералове кости никада неће бити извучене из оног негашеног креча. Али, једном заувек морају да се загасе наше загнојене поделе и проклето братоубилаштво. Да се погледамо у очи, изљубимо братски, кажемо наглас себи, свету, и забринутим сусједима:

– Имали смо две антифашистичке војске. Једну са петокраком, а другу са кокардом!

Чланак МИЛАН БАБОВИЋ: Дража се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је да би желио да епилог рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића буде уједно и помирење српског народа и да вјерује да ће тако бити.

„/Верујем/ да више неће бити тих идеолошких подела српског народа на партизане и четнике“, рекао је патријарх Иринеј.

Истичући да Српска православна црква /СПЦ/ подржава само истину, патријарх Иринеј је за „Недјељник“ изјавио да је нормално да се Црква залаже да процес рехабилитације Михаиловића иде својом током.

„Нека истина коначно проговори. И надам се да ће проговорити…Истина је најлековитија за све нас. И за народ и за цркву. И за нашу прошлост и за нашу садашњост и за нашу будућност. Истина је спора, али достижна“, навео је патријарх Иринеј.

Он је рекао да је вријеме да се историја препусти историчарима, а да српски народ престане да се дијели само на основу тога ко је некад којим путем пошао, пренијели су београдски медији.

Чланак ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Епилог рехабилитације Драже Михаиловића да буде помирење Срба се појављује прво на ИСКРА.

Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан.

На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитацији не постоји право жалбе, тако да је она коначна.

Објављивање пресуде прати велики број медија, као и публике.

Суд је утврдио да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Предлогу за рехабилитацију придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Одлуком суда потврђене су тврдње предлагача рехабилитације да Михаиловићу током процеса није било омогућено право на одбрану, да није видео свог адвоката до почетка суђења, да није имао ни право на непристрасан суд, док му је оптужница уручена седам дана пред суђење.

На пресуду, није имао ни право да уложи жалбу, већ је два дана од изрицања стрељан у тајности.

Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

Михаиловић иначе нема гробно место.

У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.

Чланак ПОСЛЕ 69 ГОДИНА: Рехабилитован Дража Михаиловић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Виши суд у Београду изрећи ће данас одлуку о захтеву за рехабилитацију команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Предлогом за рехабилитацију тражи се поништавање пресуде од 17. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем и одузета му грађанска права.

Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Уколико суд усвоји захтев за поништење пресуде и рехабилитује Михаиловића, та одлука ће бити коначна.

Пошто је овај поступак једностраначки, право жалбе постоји само у случају да захтев за рехабилитацију буде одбијен.

Током овог вишегодишњег поступка, који је изузетно скретао пажњу јавности и био медијски пропраћен, суд је саслушао десетине сведока, махом историчара, преслушао аудио снимке са суђења и прикупио другу документацију.

Ово је иначе једнострани поступак и нема друге – супротстављене стране, али га је последње године, са образложењем „јавног интереса“ пратило и Више јавно тужилаштво у Београду.

Предлогу за рехабилитацију који је поднео Војислав Михаиловић придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде Михаиловић је стрељан у Београду.
Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

Михаиловић иначе нема гробно место.

Чланак БЕОГРАД: Данас одлука суда о рехабилитацији Драже Михаиловића се појављује прво на ИСКРА.