Фото: intermagazin.rs

Претходне недеље амерички председник Барак Обама одустао је од ограничавања војне помоћи страним снагама у Сирији.

Чланак НИЛ КЛАРК: „САД урадиле са Сиријом оно што су са Босном и Косовом“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Пољска, „омиљена земља Нове Европе“, претвара се у државу која уноси немир у европске редове. Много тога указује на то да су „нежни односи“ Варшаве и Брисела при крају, пише британски аналитичар Нил Кларк.

„Пољска је била земља која у очима европских елита није могла да ради нешто погрешно. Њене економске реформе у стварању ’слободног тржишта‘ биле су уздизане у небеса. Њено непријатељство према Русији и Белорусији поздрављано је аплаузима. Пољска је била прича о великом успеху на који сви треба да се угледају“, пише Кларк.

Ипак, наставља аутор, ове седмице Европска комисија је званично изразила мишљење да постоји „систематичан ризик када је реч о владавини закона у Пољској“, што чак даје основе за увођење санкција.

Према Кларковим речима, захлађење односа може се видети и у другим областима, а западна штампа, која је раније „певала оде Пољској“, сада пише да Европа треба да буде „веома узнемирена“ правцем у којем се крец́е та земља.

„Треба, наводно, да нас плаши то што популистичка, националистичка и конзервативна партија ’Закон и правда‘, која је победила на изборима прошлог октобра, покушава да успостави контролу над важном државном институцијом — Уставним судом“, наглашава он.

Реч је о реформи Уставног суда која је почела у Пољској у октобру прошле године када су проширена овлашц́ења Парламента и председника земље у именовању или удаљавању судија са посла.

Ипак, наставља аналитичар, партија „Закон и правда“, која је победила на изборима у октобру 2015. године, само испуњава свој предизборни програм, односно, планови партије су били одавно познати.

Лидери Европске уније, „који желе да поверујемо да су забринути за ’демократске слободе‘, не слушају аргументе Пољске“.

Кларк сматра да је став Брисела према Варшави недоследан. Европска унија није примењивала санкције против Чешке која је 2006. године забранила рад омладинске организације локалне Комунистичке партије. Европске земље нису биле забринуте ни када је мађарска полиција исте године угушила антивладине демонстрације.

„Европска унија показала је нулту забринутост поводом ’владавине закона‘ подржавши антиуставно свргавање демократски изабраних власти Украјине у фебруару 2014. године“, закључује аутор.

Кларк сматра да је демократија заиста угрожена, али у целој Европи, не само у Пољској.

„И сама Европска унија са својом високом приврженошц́у конституционализму и ’владавини закона‘ представља неодвојиви део тог проблема“, наводи аутор.

Чланак ХЛАДАН ТУШ ЗА БРИСЕЛ: Пољаци желе да напусте ЕУ, после претњи санкцијама!? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Зашто су још на слободи људи одговорни за много веће злочине од оних за које је Радован Караџић проглашен кривим и зашто они никада неће кривично бити гоњени – пита у прилогу за „Раша тудеј“ новинар, писац и блогер Нил Кларк, сарадник водећих западних листова.

Прије годину дана, у извјештају „Пребројавање тијела“, које су прикупили међународни љекари, наводи се да је најмање 1,3 милиона људи погинуло у рату против тероризма који предводе САД у Ираку, Авганистану и Пакистану.

Овој ужасној бројци морају се додати и бројеви погинулих током и након бомбардовања НАТО-а у Либији /више од 50.000/, уз страдања због недостатка основних средстава за живот и глади.

Ту су и они који су страдали у ирачком рату и они које су у Сирији убили терористи које је наоружавао и финансирао Запад и његови регионални савезници.

У стварности, западни неоконзервативци и њихови савезници одговорни су за већи број мртвих, уништавања и људске патње чак и у поређењу с црним данима Трећег рајха и Адолфа Хитлера. Али, њих нема у Хагу – истиче Кларк и прецизира:

Ако заиста нико није изнад закона, онда ћемо у судници видјети Џорџа Буша, Дика Чејнија, Пола Волфовица, Тонија Блера и Хилари Клинтон, а не само Радована Караџића.

Оно што је још горе, сматра Кларк, јесте то што западни ратни лоби покушава да искористи оптужбе против Караџића као оправдање за сопствену крваву интервенционистичку политику.

Рат у БиХ није примјер, како то тврде неоконзервативци, онога „што се деси када Запад не интервенише“. Супротно, рат у БиХ изазвало је баш претјерано мијешање Запада.

Сви би требало да пажњу усмјеримо на „злог Караџића“, али да не идемо предубоко у питање како су сецесионистички ратови у Југославији почели и ко је запалио фитиљ.

За САД и њихове савезнике Југославија је деведесетих година прошлог вијека била „потрошна“ земља. Запад је подржао оне који су тежили распаду Југославије, попут хрватског лидера Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића у БиХ – наводи Кларк.

Он оцјењује да су они били много екстремнији у својој политици од „званично одређеног лошег момка“ Слободана Милошевића, који је желио да Југославија остане цјеловита.

Током 1992. године у Лисабону је постигнут споразум о мирној подјели БиХ и Караџић је био један од потписника. Међутим, споразум је саботиран интервенцијом америчког амбасадора Ворена Цимермана, који је од Изетбеговића тражио да повуче свој пристанак.

Тиме се не умањују оптужбе против Караџића за његове касније поступке, али без Цимерманове интервенције највјероватније да би рат у БиХ могао бити избјегнут – напомиње Кларк и указује:

Ако сте члан западне алијансе, слободно можете починити геноцид, ратне злочине и злочине против човјечности, али ако то све учините и налазите се на супротној страни – онда ћете одговарати.

Зар заиста неко може да вјерује да би се Караџић суочавао са 40-годишњом казном затвора да је служио интересима САД на Балкану?

Индонезијски диктатор генерал Сухарто извео је не један већ два масакра током своје каријере и број убијених прелазио је милион али он је умро као слободан човјек у 86. години. За разлику од Караџића, Сухарто је био фаворит Стејт департмента.

Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији веома је добро радио на пресудама против Срба, али је одбио да подигне оптужнице против лидера и званичника НАТО-а за ратне злочине почињене током нелегалног бомбардовања СР Југославије 1999. године.

На питање зашто суд не разматра злочине НАТО-а, тадашњи главни тужилац Трибунала у Хагу Карла дел Понте је одговорила да је то онда била – „савршена правда“.

Међународни кривични суд је пристрасан колико и Трибунал у Хагу. Пред тим судом до сада је оптужено 36 особа и сви су тамнопути Африканци. Бијели ратни злочинци /сем ако нису Срби/, не морају да брину.

Дио проблема за оптужницу против западних лидера је и то што Међунардни кривични суд није увео амандман на свој Римски статут како би под његову надлежност дошао и „рат против агресије“.

Оно што сада имамо јесте систем међународне правде према којој они који почине ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид бивају прогоњени само ако су „званични непријатељи“ САД, али људе који започињу ратове штити имунитет – указује Кларк за „Раша тудеј“.

Тако је Караџић, који је према оптужници одговоран за смрт неколико хиљада људи, осуђен на 40 година затвора, а одговорни за више милиона мртвих започињањем рата против агресије остају слободни да се богате и да почињу нове војне сукобе.

Чланак КЛАРК: Караџић ће у затвор, а шта ћемо са Бушом, Блером, Клинтоном.. се појављује прво на ИСКРА.