(Сергеј Лавров) фото: © РИА Новости / Михаил Воскресенский

У Русији се цени чињеница да Србија чува сећање на војнике Црвене армије, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Током Другог светског рата Црвена армија је учествовала у ослобађању Југославије, заједно са партизанима и патриотама Србије. Ценимо чињеницу да се у Србији чува сећање на наше војнике који су се упокојили на српској земљи“, рекао је Лавров на свечаном отварању изложбе у Москви посвећене 180. годишњице успостављања дипломатских односа између Русије и Србије.

Чланак ЛАВРОВ: Русија цени што Србија чува сећање на војнике Црвене армије се појављује прво на ИСКРА.

Министарство спољних послова (Фото: Спутњик)

Министарство иностраних послова Русије оценило је да је уништавање маузолеја на братском гробу војника Црвене армије у Пољској увредљив чин.

„Припрема за овај увредљиви чин трајала је дуго и пољска страна је одлично упозната с нашим аргументованим и недвосмисленим ставом против уништавања овог споменика“, наведено је у саопштењу.

Министарство је, такође, изразило одлучан протест против вандализма пољских власти.

„Сматрамо да је нови инцидент директна последица и илустрација антируске политике руководства Пољске, чак и у меморијалној сфери“, наведено је у саопштењу.

У јулу је пољски председник Анджеј Дуда потписао измене закона које подразумевају уклањање совјетских споменика.

Раније је портпарол и стручњак Фонда „Руско-пољски центар за дијалог и сагласност“ Валериј Мастеров изјавио за „Нејшен њуз“ да нису сви Пољаци сагласни с уклањањем споменика постављених у част совјетских војника.

Чланак МОСКВА: Уклањање споменика војницима Црвене армије – чин вандализма се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

По речима Владимира Киндјука „за време рата, када су Немци већ били испред Москве“, Стаљин је наредио да се освешта линија око града коју непријатељ не би могао да пређе.

„Као изузетно млад човек, сасвим случајно, и не знајући шта се заправо догађа, учествовао сам у извршењу тог наређења“, додао је он.
Тајни Стаљинов задатак обавили су пилоти авиона који су били базирани на аеродрому на Ходинском пољу. За извршење мисије били су одабрани ловачки авиони И-16 који су имали три седишта и били модернизовани за школске задатке.

По речима ратног ветерана у мисији је било ангажовано шест авиона са оријентационо 12 свештеника који су летели на различитим рутама око Москве.

Свештеници су у рукама имали мање иконе, и како се Киндјук изразио „некакве четкице“, очигледно за шкропљење прилаза светом водицом.

„Тек 23. фебруара 1942. године када су нас окупили и честитали на успешно обављеном задатку, сазнао сам, као и многи други, у каквој сам заправо акцији учествовао“, рекао је Киндјук.

Испоставило се да ни један Немац није прешао ту линију, ту границу која је освештана. За обављен задатак цео тим укључујући свештенике добио је признања и медаље.
После завршетка рата Киндјук је дипломирао на Војно-поморској академији Фрунзе у Лењинграду и распоређен на службу у родну Одесу. 1993. године са супругом је емигрирао код рођака у САД. Тенутно живи у старачком дому у Бруклину. Владимир Борисович Киндјук који ће ове године узети деведесет другу, планира да се укључи у акцију Бесмртни пук која ће у Њујорку бити одржана шестог маја, преноси портал Взгляд.

https://ruskarec.ru/news/2017/05/03/staljin-naredio-tajnu-operaciju-osvechenja-prilaza-moskvi_755769

Чланак НИ ЈЕДАН НЕМАЧКИ ВОЈНИК НИЈЕ ПРЕШАО ТУ ЛИНИЈУ: У тајној операцији по Стаљиновој наредби 1941. освећени прилази Москви се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Владимир Гребнев

На данашњи дан 1945. трупе Црвене армије су током операција опсаде Берлина заузеле Рајхстаг, зграду немачког Парламента. Фотографија црвеноармејаца који постављају совјетску заставу на зграду Рајхстага обишла је свет и практично означила савезничку победу у Другом светском рату. Истог дана убио се и Адолф Хитлер.

Фотографију је снимио Јевгениј Халдеј, први ју је објавио совјетски часопис „Агањок“ 13. маја 1945, а сама фотографија заправо представља репризу постављања оригиналне заставе, коју је на Рајхстаг поставио војник Михаил Мињин у 22 часа и 40 минута.

Током ноћи Црвена армија је водила жестоке борбе у берлинском Владином кварту (у немачким оперативним документима „Цитадела“), а у једном тренутку нацисти су успели да скину заставу коју је Мињин поставио.

Халдејева фотографија настала је 2. маја 1945, када се он попео на зграду и снимио двојицу војника, Грузина Мелитона Кантарију и Руса Михаила Јегорова, који су поставили заставу СССР-а коју је сашио Халдејев ујак. Уз фотографију америчких маринаца који постављају америчку заставу на острву Иво Џима, Халдејева фотографија је најупечатљивија фотографија Другог светског рата.

Поред ове, чувене су Халдејеве фотографије са Нирнбершког процеса. После рата, Халдеј је једно време радио за совјетску агенцију ТАСС, а од 1948. до 1959. радио је као слободан фото-репортер за бројне совјетске часописе, бележећи својим фотографијама свакодневни живот.

Од 1959. до пензионисања 1970. радио је у московском дневном листу Правда.

Године 1984. објавио је збирку својих ратних фотографија под називом „Од Мурманска до Берлина“, својеврсну биографију испричану фотографијама.

Међународну потврду своје славе као ратног репортера на Западу је стекао после 1990, када су у више западних метропола организоване изложбе његових ратних фотографија.

Чланак ВЕЛИКА ПОБЕДА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ: На данашњи дан – заузет Рајхстаг, убио се Хитлер се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Када су 14. јула 1941. код Смоленска полетели први плотуни са најновијег руског артиљеријског система „каћуша“ и зачас велику немачку победу – заузимање железничког чворишта Орша – претвориле у пакао за победнике, немачки генерал Гудернијан је схватио да ће рат са Русијом ићи теже него што је изгледало у прве три недеље кампање.

Црвена армија је средином јула код Смоленска доживела катастрофу. Немци су заробили огромну количину руске војне технике и паковали су је на возове у Орши како би Хитлеру доказали победу на централном фронту. Батерија од седам лансера под командом капетана Ивана Фљорова тог дана је тачно у 15.15 минута отворила ватру и са 100 пројектила сравнила је и возове који су се спремали за Немачку и Гудернијанове тенкове који су обезбеђивали транспорт. То је било први пут да дејствује „каћуша“.

Славни ракетни систем Руси су развијали по идеји инжињера Николаја Ивановича Тихомирова још од 1919. Прва ракета је лансирана 1925. а од 1935. рађа се систем првобитно назван „ереса“. Лансирне шине од 1938. почињу да се уграђују и на авионе. Формирање мале јединице наоружане „каћушама“ наредио је Стаљин на Видовдан 1941. Људство првог командата Фљорова чинили су припадници НКВД и талентовани млади артиљерци из академије „Феликс Ђержински“.

У време немачког напада на СССР у Москви се налазило седам погона за произвдњу „каћуша“ и 3.000 пројектила 130 мм и 300 мм. Даном напада Немаца почела је серијска производња моћног оруђа.

Већ крајем 1941. двеста фабрика у Русији је правило ове системе. До 1. јула 1945. произедено је 12.197 „оргуља“. Како су оне пристизале на фронт тако се и мењала војничка ситуација. „Каћуша“ је „певала“ и 1944. приликом ослобађања Београда, пре тога Поаревца…

НАСТАЛЕ ИЗ ПЕСМЕ

Моћни ракетни лансер име је добио по лирској руској народној песми о девојци која се обраћа војнику што ратује далеко.

Каћуша

Процветале јабуке и крушке,

развила се магла над реком.

Излазила на обалу Каћуша,

На високу обалу, на стрмину.

Излазила, песму задевала,

о степском, сињем орлу,

о оном, кога је волела,

о оном, чија писма чувала.

О, ти песмо, девојачка песмо,

ти лети за јасним сунцем,

и борцу на далекој граници,

од Каћуше пренеси поздрав.

Нек се сети девојке обичне,

Нек послуша, како она пева,

нек земљу чува родну,

а љубав ће Каћуша сачувати.

Чланак КАД „ПЕВАЈУ“ КАЋУШЕ: Стаљинове оргуље одувале Немце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Ramil Sitdikov

Иако се годишњица победе над нацистичком Немачком у САД практично не обележава, док је у Русији 9. мај један од најважнијих празника, већина Американаца сматра да је управо њихова земља победила Хитлерову војску, пише лист „Вашингтон пост“.

Како наводи лист, просечни амерички грађанин сматра да је Црвена армија у Другом светском рату учествовала искључиво као испомоћ америчкој војсци.

Међутим, за грађане Русије Дан победе има изузетно велики значај јер су се последице рата осетиле у практично сваком дому, а историчари и даље не могу да се договоре колико је тачно Руса погинуло.

„Вашингтон пост“ такође наводи да је Дан победе за грађанина Русије нешто много важније од најобичније параде, којом се овај дан обележава.

Чланак ЦРВЕНУ АРМИЈУ ЗАБОРАВИЛИ: Американци себи приписују победу над фашизмом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Припадници љевичарске терористичке организације Фракција Црвене армије (РАФ), која је била активна 70-тих и 80-тих година прошлог вијека, поново су активни.

Како су саопштили њемачки истражни органи, приликом криминалистичке обраде изведене након напада на једно блиндирано возило за превоз новца прошлог љета на сјеверу Њемачке, пронађен је ДНК троје терориста РАФ-а за којима се трага већ годинама, преноси Хина.

Како јавља јавни сервис НДР, позивајући се на безбједносне кругове, ради се о терористима Даниели Клет, Ернст-Волкеру Стаубу и Буркхарду Гарвегу.

За њима се трага и због бомбашког напада на један затвор 1993. године.

Трагови ДНК овог тројца пронађени су и након једног напада на једно блиндирано возило 1999. И тада су, као и приликом посљедњег напада, нападачи, како стоји у извјештају, поступили „изузетно брутално“ и отворили ватру на возило, али су побјегли без плена.

Љевичарска терористичка организација Фракција Црвене армије развила се седамдесетих година прошлог вијека из студентских покрета 1968., а представници прве генерације били су окупљени око Улрике Мајнхоф и Андреаса Бадера.

РАФ се сама распустила 1998., али се неки њени чланови још увијек налазе на потјерницама због неразјашњених напада из прошлости. РАФ је своју дјелатност финансирао пљачкањем банака.

Чланак ЊЕМАЧКА: Терористичка Фракција Црвене армије поново активна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Вандали су оскрнавили споменик совјетским војницима у Триптауер парку у Берлину – меморијалном комплексу у коме су сахрањени посмртни остаци више од седам хиљада бораца Црвене армије.

Оштећена су готово сва слова натписа „Домовина неће заборавити своје јунаке“.

На исти начин оштећена је и информативна табла на улазу у меморијални комплекс, наводе руски медији.

Овај комплекс један је од три спомен – комплекса посвећених војницима Црвене армије који су погинули у бици за Берлин.

Остала два су у Тиергартену и у Панкову, који је 2013. године покривен графитима.

У бици за Берлин совјетска армија има је око 50.000 погинулих у самом граду и 135.000 у цијелој источној Њемачкој.

Чланак ЊЕМАЧКА: Вандали у Берлину оскрнавили споменик борцима Црвене армије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

На данашњи дан пре 71 годину ослобођен је Београд. После вишедневних крвавих и тешких борби, припадници Народноослободилачке војске Југославије, уз помоћ совјетских савезника, ослободили су 20. октобра 1944. главни град Србије и Југославије.

Битка за ослобођење Београда, у којој је погинуло 20.000 људи, једна је од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату.За 11 дана, колико су борбе трајале, погинуло је 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено.

Фото: vostok.rs

Прва армијска група НОВЈ имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ-а Јосип Броз Тито, када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија, која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву, где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Фото: vostok.rs

Око 80.000 припадника југословеснке и совјетске армије водило је тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе „Шумадија“, којом је командовао генерал Ханс Фелбер.

У завршним борбама, које су почеле 14. октобра, погинуле су четири хиљаде бораца, а немачке снаге су изгубиле 20 хиљада људи.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе „Е“ немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и за јужно крило Црвене армије у даљим операцијама за слом Вермахта. Тако је окончана четворогодишња немачка окупација, током које је страдао велики број Београђана, а град претрпео огромна разарања.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ-а, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

Фото: vostok.rs

Руски генерали Жданов и Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, погинули су 20. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу, приликом доласка на прославу годишњице ослобођења.

Чланак УЗ ВЕЛИКУ ПОМОЋ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ: На данашњи дан пре 71 годину ослобођен Београд се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

У пољском месту Милејцице уништено је гробље совјетских војника, који су погинули током Другог светског рата, саопштиле су локалне власти.

Полиција трага за вандалима који су одговорни за напад на више од 50 надгробних спроемника и разбијање црвених звезда којима су украшени. Починиоци недела биће суочени са казном до пет година затвора, ако буду осуђени, преноси ТАС С.

На том гробљу покопано је око 1.600 совејтских војника.

Руске власти траже од Пољске да предузме све мере за идентификацију и кажнајвање злочинаца који су уиштили гробове, саопштило је руско Минситарство иностраних послова.

У саопштењу се наводи да је пољска амбасадорка у Москви Катарина Пелцинска-Налец позвана у петак да јој се уручи протест због скнрављена више од 50 нагромних споменика, на гробовима погинулх војника Црвене армије.

Чланак ПОЉСКА: Оскрнављено више од 50 гробова војника Црвене армије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Агенције

На спомен обележју војницима Црвене армије у Бечу, поводом 70-те годишњице ослобађања тог града у Другом светском рату, данас су венце, поред осталих делегација, положили и предсетавници Амбасаде Србије у Аустрији.

Венце на споменик борцима Црвене армије, који су ослободили Беч, положили су дипломатски представници Белорусије, Казахстана, Киргијске Републике, Руске Федерације, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана и Јерменије.

У име Србије венац су положили отправник послова Горан Брадић и војни изасланик потпуковник Горан Јеремић.

Церемонији полагања венаца у знак сећања на ослободиоце Беча присуствовали су и изасланици председника Аустрије, аустријског канцелара, као и Генералштаба војске Аустрије.

За разлику од ранијих година, дипломатски представници Украјине и Азербејџана, због украјинског конфликтра нису учествовали на заједничкој церемонији, већ су одвојено, раније, положили венце на споменик војницима Црвене армије.

Иначе, амбасадор Украјине у Бечу Олександер Шерба обавестио је прошлог месеца руског колегу да његова земља ове године неће учествовати на заједничким манифестацијама сећања на ослобађање Беча и окончање Другог светског рата.

Амбасада Русије је претходно позвала украјинског представника на традиционално полагање венаца на бечко Централно гробље и на споменик војницима бившег СССР.

Шерба је у писму навео да амбасада Украјине, пошто јој је датум везан за „ослобађање Европе светиња, планира да полаже венце на спомен обележја, али то неће учинити са представницима Русије, све док је окупирана украјинска територија“.

„Надам се да ће уследити време да амбасадори Украјине и Русије поново могу да положе цвеће на гробове својих предака у Европи. Пут помирења и опраштања, међутим, биће дуг“, навео је Шерба у писму свом руском колеги Сергеју Нечајеву.

Од распада СССР представници држава раније заједничке земље традиционално су обележавале заједничким манифестацијама ослобађанеј Беча и крај Другог светског рата.

Полагању венаца, такође, нису били присутни представници западних земаља.

Чланак БЕЧ: Венац амбасаде Србије на споменику Црвеној армији се појављује прво на ИСКРА.