Фото: С. Гарић

Другог дана Сајма књига у свечаној сали „Андрићевог института“ промовисани су тематски зборници Одељења за књижевност. Александра Вранеш, руководилац Одељења за књижевност „Андрићевог института“, у уводној речи дала је преглед издавачке делатности овог Одељења, поменувши едиције које прате студије о српској и светској књижевности, едицију класика и едицију која се односи на репринт издања. Професорка Вранеш захвалила је на подршци Емиру Кустурици, директору „Андрићевог института“, сарадницима Института и целокупној јавности која је препознала важност објављивања оваквих издања.

Фото: С. Гарић

Зборници радова који су данас промовисани објављени су као резултат конференција и научних скупова одржаних у Андрићевом институту у организацији Одељења за књижевност. Говорећи о зборнику „Први светски рат и књижевност“ проф. Јован Делић се осврнуо на чињеницу да је књижевност током Првог светског рата живела са својом војском, што је допринело стварању једне посебне врсте књижевности. Та књижевност остала је забележена у Крфском забавнику, чије је репринт издање објавило Одељење за књижевност „Андрићевог института“. Годишњица рођења Бранка Ћопића обележена је објављивањем зборника који пружа могућност новог, поновног читања овога писца.

Фото: С. Гарић

Чланак АНДРИЋГРАД: Одељење за књижевност „Андрићевог института“ промовисало зборнике радова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У Андрићевом институту у Андрићграду почела је међународна научна конференција „Жељезница, књижевност и филм“, која је окупила 50 предавача из Републике Српске, Србије, Русије, Турске, Црне Горе и Италије.
Руководилац Одјељења за књижевност при Андрићевом институту Александра Вранеш рекла је новинарима да је овај институт већ одредио своје мјесто на културној, научној и образовној мапи Републике Српске и Србије, али и цијелог свијета.

Фото: С. Гарић

„Конференција има међународни карактер, организацију и одзив. Са овом скупом и изложбом фотографија желимо да покажемо модернизацију коју је железница донела и утопију будућности коју нам романтична мисао о железници заувек оставља“, каже Вранешова.

Професор Универзитета Ломоносов из Русије Ала Шешкен каже да овај скуп много значи, јер је, осим великог броја предавача, тема у вези са Вишеградом, Ивом Андрићем и његовим чувеним књижевним дјелом.

Фото: С. Гарић

„Моја тема је из руске књижевности. Теме о којима данас говоримо су добро изабране јер могу да се прошире не само на књижевност и филм, већ и на сликарство и архитектуру“, рекла је Шешкенова.

Професор Филолошког факултета у Београду Јован Делић рекао је да је на предавању говорио о дјелу Данила Киша и значењу воза.

Фото: С. Гарић

„Киш је дете једног железничког службеника, који је преко реда вожње, као дела свога оца, желео да повеже све тачке света једним редом вожње“, рекао је Делић.

Организатори ове међународне научне конференције су Одјељење за књижевност, галерија и Одјељење за оријенталистику при Андрићевом институту.

Чланак АНДРИЋГРАД: Почела међународна научна конференција „Жељезница, књижевност и филм“ се појављује прво на ИСКРА.

На штанду Русије, на 60. Међународном сајму књига у Београду, данас су представљена нова издања Одељења за књижевност Андрићевог института. О издањима је говорила проф. др Александра Вранеш, руководилац Одељења.

Представљена су појединачна издања четири едиције покренуте током прошле и ове године. Проф. др Александра Вранеш истакла је да је посебна част што је едиција „Српски класици“ отворена избором текстова Вука Стефановића Караџића „ Срби сви свуда“, књигом коју је приредио проф. др Душан Иванић.

Едиција „Културе у сусрету“ започета је књигом Албера Мемија „Портрет колонизатора и портрет колонизованог“, а едиција „Научни скупови Одељења

за књижевност“ започета је збирком радова „Српска књижевност и Први светски рат“.

У годинима када се обиљежава годишњица Великог рата, посебно су значајна два издања Андрићевог института којима је отворена едиција „Из књижевних архива“. У првом реду то је „Сиди Абдалах: Ратни дневник Миодрага Петровића“, који је приредила проф. др Александра Вранеш, и који је објављен и на српском и на руском језику.

Друга књига из ове едиције јесте фототипско издање „Крфског забавника“ који је излазио као додатак „Српских новина“ током 1917. и 1918. године у време избеглиштва на Крфу а приредио га је проф. др Миливој Ненин.

Ове године покренут је и часопис Одељења за књижевност под називом „ЛИК“ (Литература и култура).

Чланак 60. САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: На штанду Русије представљена нова издања Одељења за књижевност Андрићевог института се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Андрићевом институту у Андрићграду промовисане су књиге „Ратни дневник Миодрага В. Петровића“, који је приредила Александра Вранеш, и уџбенички комплет за учење јапанског језика „Корак по корак“, аутора Љиљане Марковић и Дивне Тричковић.

Руководилац Одјељења Института за књижевност Александра Вранеш рекла је да „Ратни дневник Миодрага В. Петровића“, издање Андрићевог института, представља дневник током Првог свјетског рата.

„Петровић је био први руководилац и оснивач Удружења ликовних уметника Србије који је у дневнику, бележећи ратне страхоте, прозни и поетски исказ пропратио сликом и цртежом, на тај начин олакшавајући своје ратне дане и нама данас да схватимо кроз какве страхоте је српска војска пролазила“, рекла је Вранешова.

Она је додала да је Андрићев институт за ову књигу, коју је објавио прошле године на српском језику, а ове године на руском језику, и коју је представио на Сајму књига у Москви, од Удружења издавача Москве и цијеле Русије добио велико признање за ширење српске културе и за изузетну сарадњу српског и руског народа.

Професор на Филолошком факултету у Београду Љиљана Марковић рекла је да уџбенички комплет за учење јапанског језика „Корак по корак“ садржи четири дијела, за успјешно и брзо савладавање јапанског језика.

„Имамо основну књигу која представља речник и објашњења, радне листове и карте на којима се омогућава брже усвајање и самотестирање јапанских силабичких писама“, истакла је Марковићева.

Она је додала да је ово оригиналан рад, уз који је приређено и допуњено издање уџбеника јапанске ортографије, која је непходна сваком студенту који жели да учи јапански језик.

Ванредни професор на Филолошком факултету у Београду Дивна Тричковић рекла је да уџбеник може да користи ко год жели да учи јапански језик јер је начин употребе флексибилан, тако да свако може да прилагоди себи процес учења.

У оквиру промоције књига представници Удружења Срба у Албанији додијелили су признање директору Андрићевог института Емиру Кустурици за пријатељски и кооперативан однос према српским студентима у Албанији.

Признање је додијељено професорици Филолошког факулета у Београду Љиљани Марковић и руководиоцу Одјељења за књижевност Андрићевог института Александри Вранеш за сарадњу са српским студентима из Албаније који студирају у Србији.

Чланак АНДРИЋГРАД: Промовисан „Ратни дневник Миодрага Петровића“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Љетна школа „Академија Андрић“ на којој учествује 20 студената са универзитета из Србије и Републике Српске данас је почела у Андрићграду, у организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института.

Руководилац Одјељења Александра Вранеш рекла је Срни да је пракса Љетне школе започета прошле године, када је установљена академија, те да је тема овогодишње Љетне школе „Културе у сусрету“.

„Једним краком ми обраћамо пажњу на мултидисциплинарност и интердисциплинарност истраживања, самог живота и прожимања културе књижевности и различитих језика, а другим краком Љетна школа односи се на сусрет хуманистике и технологије и на развијање једне нове научне дисциплине дигиталне хуманистике“, истакла је Вранеш.

Она је додала да су полазници веома заинтересовани, те да је увијек већи број пријављених, од броја студената који могу учествовати, а то показује да студенти препознају квалитет који добијају на овим предавањима.

Вранеш је напоменула да ће Љетна школа наставити са континуитететом, али да је, осим предавања, битно да студенти имају мјесто какво је Андрићев институт у коме се подгријавају и развијају њихова радозналост и истраживачки дар.

Љетна школа „Академија Андрић“ завршава се 25. августа.

Чланак АНДРИЋГРАД: Почела Љетна школа „Академија Андрић“ се појављује прво на ИСКРА.

У београдском „Медија центру“ данас су представљена овогодишња издања Андрићевог института која су у великој мјери допринијела расвјетљавању истине о карактеру почетка Првог свјетског рата и одбрани тезе да Србија није узрочник овог сукоба.

Руководилац Историјског одјељења Института Мирослав Перишић најавио је да ће Андрићев Институт и Историјско одјељење тог института и у 2015. години у мјесечним издањима својих „Историјских свесака“ и часописа „Векови“ наставити да се бави Првим свјетским ратом и нагласио да ће једна од тема интересовања бити ратни заробљеници и цивилне жртве током Великог рата.

Он је рекао да му је посебно задовољство што је баш Андрићев институт издао његову књигу „Сарајевски атентат – повратак документима“ у којој је први пут објављен аутентични документ – дојава о припреми атентата, који је аустроугарски агент послао у Загреб 17. јуна и који доказује да је Аустро-Угарска знала да је атентат у припреми.

„Документ у ком агент `Глиша` упозорава да је група младих упућена у Сарајево да изврши атентат у Загребу примљен 20.јуна. Тај документ уверљиво говори да су аустроугарске власт знале за то“, нагласио је Перишић.

Он је додао да је Владимир Дедијер у својим дијелима о Првом свјетском рату износио претпоставке да је Беч знао за припреме атентата, али да је први пут предочен извор и примаран документ о томе.

Тезе, коју је недавно у јавност пласирао српски историчар Радош Љушић да је Влада у Београду такође знала за атентат, Перишић је одбио да коментарише, јер, како је рекао, таква тврдња нема историјски извор.

Књижевни критичар Александар Јерков београдској публици представио је дјело „Сиди Абдалах“ Миодрага Петровића, оцијенивши да је ријеч о правом малом ремек дијелу издаваштва.

Он је нагласио да је књига изашла у „криво вријеме“, а да би, да је штампана прије Београдског сајма, сигурно била проглашена за „најљепше издање“.

Душан Иванић, који је приредио Збирку полемичних и критичких текстова Вука Стефановића Караџића „Срби сви и свуда“, рекао је да је посебно задовољан што је остварење штампано у Андрићграду који, како је рекао, Европу данас упознаје са Србима, баш као што је то прије два вијека чинио велики Караџић.

„Вук је упознао Европу са Србима. Када је након слома Карађорђевог устанка дошао као избеглица у Беч он је поставио основне циљеве свог рада. И успео је. Он је свом расељеном народу дао свест о себи самима“, рекао је Иванић.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш истакла је да је привилегија стварати у једном граду какав је Андрићград и најавила низ нових наслова у 2015. години.

Чланак У Београду представљено издаваштво Андрићевог института се појављује прво на ИСКРА.

Књиге „Срби сви и свуда“ Вука Стефановића Караџића и „Дневник“ Миодрага Петровића промовисане су данас у Андрићевом институту у Андрићграду, у оквиру научног скупа посвећеног Бранку Ћопићу.

Душан Иванић са Универзитета у Беграду прецизирао је да се књига „Срби сви и свуда“ састоји од предговора издањима пјесама, граматике, српског рјечника, приповједака, пословица, превода Новог завјета, из критика, чланака, писама и библиографских прилога.

„Када сам се опредељивао за наслов учинило ми се да он потпуно одговара Вуковом раду од његовог изласка у јавност до последњег животног даха. Он је увек имао један циљ, а то је да српски народ, после једне од највећих катастрофа, постане свестан свог правог језика, своје баштине, обичаја и новије историје“, нагласио је Иванић.

Јован Пејчић са Универзитета у Нишу рекао је да је „Дневник“ Миодрага Петровића, који је објавио Андрићев институт, једна од многих књига карактеристична по томе што је у исто вријеме дневник сликара и ратника.

„Дневник` ће бити као драгуљ у свакој библиотеци у којој се нађе, колико због историјских свједочанстава тако и због ликовних стваралаца“, напоменуо је Пејчић.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш истакла је да представљањем двије књиге Институт показује колико живо, објективно и конкретно учествује у научном животу Републике Српске и Србије.

„Библиотеку српски класици почињемо књигом `Срби сви у свуда`, збирком полемичких и критичких текстова и уводних текстова Вука Стефановића Караџића коју је приредио Душан Иванић, а едицију из књижевног архива започињемо књигом ратничке дневне прозе познатог сликара Миодрага Петровића, који је за вријеме Првог свјетског рата биљежио запажања у облику малих прича и илустровао их цртежима и сликама“, појаснила је Вранешева.

Она је додала да у овој години Одјељење за књижевност планира да започне нову едицију која ће бити о српским класицима.

„Надамо се да ће ове књиге привући пажњу културне и научне јавности и да ће тако Андрићев институт постати кључна установа и темељ културног и научног развоја наше земље“, истакла је Вранешева.

Чланак Представљене књиге Вука Караџића и Миодрага Петровића се појављује прво на ИСКРА.

У Андрићевом институту у Андрићграду почео је дводневни научни скуп посвећен књижевном стваралаштву Бранка Ћопића.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је Срни да то што се скуп одржава у граду једног писца, јединственом на свијету, потврђује да бављење књижевним дјелом Бранка Ћопића представља значајан умјетнички и научни допринос књижевној и научној јавности.

„Неопходно је са критичким освртом приступити дјелу Бранка Ћопића, јер је имао своје поетско особено виђење. Вјерујемо да ће књижевни критичари, људи који су се овдје окупили или они млади који тек стасавају, представљати нови циклус у поетичном и књижевном посматрању Ћопићевог дјела“, истакла је Вранешева.

Она је додала да ће и након овог скупа бити објављен зборник радова, који ће бити пракса и за друге скупове Одјељења за књижевност Андрићевог института.

Професор Универзитета у Београду Јован Делић истакао је да вријеме није било наклоњено Ћопићу, јер је у једном систему све елиминисано што је писао.

„Ћопић је имао утопијску слику света, али је био међу првима који је развијао критичку слику света, његове сатиричне приче и комедије сасвим су другачије од уобичајене линије“, навео је Делић.

Он је додао је Ћопићева модернистичка линија најбољи израз достигла у „Башти сљезове боје“ и да је то најтоплија књига и слика која његује сатирачни поглед на свијет, која донекле може наслутити зашто је Ћопић добровољно напустио овај свијет.

Делић је истакао да је ово прилика да се Ћопић актуелизије, подсјећајући да је Иво Андрић за њега рекао да је рођени приповједач.

Учесник скупа Антонела Приснић оцијенила је да је ово одлична прилика за присјећање на живот и дјело Бранка Ћопића и да буде дат нов допринос проучавању његовог дјела.

„Одјељење за књижевност Андрићевог института на најбољи начин ће сачувати од заборава наше књижевнике и подсјетити нас на њихова дјела“, истакла је Приснићева.

У оквиру научног скупа планирана је, између осталог, промоција књиге Вука Стефановића Караџића „Срби сви и свуда“, која ће бити одржана вечерас у галерији Андрићевог института.

Сутра, након литургије у цркви у Андрићграду у 9.00 часова, биће одржано више предавања посвећених Бранку Ћопићу и његовом књижевном ставралаштву.

Чланак НАУЧНИ СКУП: Анализа књижевних дјела Бранка Ћопића се појављује прво на ИСКРА.