ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Запад не броји жртве оних који су политички неподобни
Фото: Sputnik/ Alexander Polishchuk
Злочин таквих размера какав се догодио пре две године у Одеси одавно је морао имати судски епилог, али у водећим земљама Запада правило је да се не броје жртве оних који су геополитички неподобни. С друге стране, злочинци имају зелено светло за даље деловање јер штите интересе Запада.
Годишњица трагедије у Одеси, када је након сукоба присталица и противника Евромајдана 2. маја 2014. године у згради синдиката изгорело 48 особа, обележава се у напетој атмосфери и уз појачане мере безбедности. Док грађани полажу цвеће испред зграде у којој су горели живи људи, украјинске власти ангажовале су на обезбеђењу реда чак 3.000 полицајаца, а међу њима и 300 припадника екстремно десничарског батаљона Азов.
У међувремену, за две године виновници тих догађаја нити су пронађени, нити кажњени. Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић за Спутњик каже да у водећим земљама Запада постоји неписано правило да се не броје жртве оних који су геополитички неподобни, а да се користе жртве оних који су у функцији интереса евроатлантских центара моћи.
„Да упоредимо трагедију у Одеси са оним што се десило у Рачку. Спрам Рачка Одеса је геноцид, то је масовни масакр, и то најстрашнији, људи су спаљивани. У Рачку није много људи страдало и данас је јасно да су страдали у војним операцијама. Због Рачка је Србија бомбардована, на њу је извршена агресија, а због стравичног покоља у Украјини није се ништа десило“, рекао је Анђелковић.
Он напомиње да није проблем у Украјини, чије су пучистичке власти врло насилне, имају знатне пронацистичке компоненте и понашају се на искључив начин који подразумева гажење људских права свих који нису по мерилима садашњих украјинских властодржаца.
Проблем је, истиче Анђелковић, у Европској унији која толико прича о европским вредностима а ништа не ради кад се оне на газе најгрубљи начин.
„Тамо где се те вредности газе или се лажно представља да се газе јер неко није по мерилима Брисела и Вашингтона они реагују, а тамо где се људска права стварно ниподаштавају до те мере да се људи спаљују као у нацистичком крематоријуму — ником ништа“, констатује аналитичар и додаје да то показује да је велики део приче о европским вредностима само фарса.
На опаску да је шеф мисије ЕУ у Украјини Јан Томбински, поводом годишњице трагедије у Одеси, позвао власти у Кијеву да спроведу независну и транспарентну истрагу тих догађаја и казне кривце, Анђелковић примећује да су власти морале дан после тога да буду притиснуте да почну да раде а до данас смо морали да имамо судске епилоге, али да тога нема, већ само празних прича.
„Не треба заборавити да је после овог страшног злочина у многим европским и америчким медијима ствар до те мере лажно приказивана да није било јасно ни ко је кога масакрирао, ни зашто, ни где се налазе прави кривци. Скоро да је створена представа да су жртве злочинци. Када се тако пропагандно делује онда није ни реално очекивати судски епилог“, указује наш саговорник.
Упитан како коментарише чињеницу да у СБ УН недавно није прошао предлог Русије да се резолуцијом осуде догађаји у Одеси и затражи истрага, Анђелковић објашњава да је разлог веома једноставан — „што су они који су извршили те злочине у Украјини само марионете одређених западних центара моћи, а ти центри моћи неће да санкционишу своје извршиоце“.
Он додаје да онима коју одлучују у Бриселу и Вашингтону вероватно та врста насиља која се десила у Одеси није баш по мери, али само зато што знају да је то тешко медијски пеглати а не због нечијих људских права.
„Њима је пре свега битно да заштите своје експоненте у Украјини. То је иста прича као са Тачијем. Он је био директно умешан у стравичне злочине, а недодирљив је јер га штите неки на Западу. И не само Тачи, већ и многи други из албанске политичке елите. Слични злочинци се налазе и на функцијама у Украјини, односно релевантни су у украјинском политичком животу и имају зелено светло за своје даље деловање од Запада. Јер Запад неће себи да сече руке тако што би елиминисао оне који су спремни да врше злочине ради реализације геополитичких интереса компатибилних западним“, закључује Драгољуб Анђелковић.
