ЖИВОТОМ ПЛАЋАЈУ УСТАВНО ПРАВО НА НОШЕЊЕ ОРУЖЈА: Десничари у САД побили више људи него џихадисти
Фото: Политика/Ројтерс
У периоду после 11. септембра готово двапут више Американаца настрадало је у насиљу фанатика немуслимана него у нападима исламских екстремиста, саопштио је један вашингтонски истраживачки центар, демантујући тврдње владе да је тероризам инспирисан исламом највећа претња америчкој безбедности.
Влада је у последњих 14 година правдала огромне буџете за стране војне интервенције, наоружање и прислушкивање опасношћу која вреба од џихадиста, али би, према оцени центра Нова Америка, можда требало више пажње да обрати на завере белих супремациониста и антивладиних десничара. Расисти и други амерички десничари убили су 48 људи, док су џихадисти усмртили 26 особа. Резултате истраживање преноси „Њујорк тајмс” после прошлонедељног крвавог пира белог расисте који је побио деветоро Афроамериканаца у цркви у Чарлстону у Јужној Каролини. Супротно општем веровању – насталом услед медијских сензација и спинова владе – да је екстремни политизовани ислам најстрашнији непријатељ Американаца, идеологија због које су грађани САД углавном страдали јесте расна супериорност или отпор владиним установама познат као „суверено грађанство”.
Такозвани суверени грађани одговорни су за смрт неколицине полицајаца. Радикални муслимани су у поменутом периоду успели да изведу седам напада на америчком тлу, што је у великој несразмери са обимом америчког рата против тероризма, оличеном у блискоисточним ратовима и масовном прислушкивању у режији Националне безбедносне агенције. Контраст између стварне опасности од тероризма и борбе против њега још је драстичнија када се зна да у САД сваке године у оружаном насиљу настрада око 30.000 људи (упоредите овај број са 26 жртава исламског тероризма за деценију и по). Податак скреће пажњу на проблем на који је указао и председник Барак Обама – да се масовно злоупотребљава уставом загарантовано право држања и ношења наоружања. Ипак, пушкарања на улици, у кући, школи или, видели смо, чак и у цркви никада не стварају такву хистерију као удари радикалних исламиста. Истраживач тероризма на Универзитету Масачусетса Џон Хорган каже за њујоршки лист да постоји дубоки јаз између стварне претње и перцепције претње.
„Претња од џихадистичког тероризма у САД је пренадувана”, објашњава Хорган и додаје да међу познаваоцима материје у исто време постоји веровање да је „претња од десничарског, противвладиног насиља потцењена”.
Један неонациста је пре три године упао у храм сика у Висконсину и усмртио шесторо верника. Прошле године је један брачни пар истих светоназора убио двојицу полицајаца и једног грађанина остављајући заставе са „свастиком” на телима жртава. Када хришћани изводе овакве нападе, прва владина и медијска претпоставка јесте да то није политички мотивисано насиље, односно тероризам, већ чин полуделих појединаца.
„Када је реч о људима који нису муслимани, медији траже неке психолошке црте које су те људе гурнуле преко ивице. Када је реч о муслиманима, претпоставља се да су то сигурно урадили због своје вере”, каже Абдул Кадер Асмал, муслимански активиста и лекар из Бостона. Управо су у овом граду пре две године локалне власти шириле страх и позивале грађане да се забарикадирају јер је полиција кренула у лов на страшног муслиманског терористу, деветнаестогодишњег нападача на маратон. Бостон је са затвореним школама и радњама и празним улицама и метроом претворен у аветињски град, док се у Чарлстону живот нормално одвијао док је полиција трагала за убицом црних верника. Министарство државне безбедности, које земљу штити од тероризма, још 2009. године је приметило да у Америци због рецесије и избора првог афроамеричког шефа Беле куће јача радикална десница. Извештај је повучен и на њему се више није инсистирало због противљења Републиканске странке.
Муслимански екстремисти свакако јесу одговорни за најкрвавији терористички напад на САД, то јест за ударе на Куле близнакиње и Пентагон, када је настрадало око 3.000 људи. Када је реч о броју жртава, ниједан други напад на Америку не може се мерити са 11. септембром, али не треба због тога затварати очи пред другим опасностима. После бомбашког напада у Оклахоми 1995. године, када је живот изгубило 168 људи, власти су претпостављале да је експлозија масло блискоисточних милитаната, да би касније сазнале да иза свега стоје двојица бивших америчких војника, екстремних десничара.
„Ако постоји лекција коју смо заборавили 20 година после Оклахоме, то је да се екстремистичко насиље појављује у различитим облицима. Врло често долази оданде одакле бисте то најмање очекивали”, закључује Хорган.
