Према писању дневника „Комерсант“, Сједињеним Државама биће испоручена прва серија течног природног гаса из пројекта „Јамал“, а узрок тог договора је нагли раст цена гаса на источној обали САД до невероватних 6.300 долара за хиљаду кубних метара због снежне олује.

Танкер „Гаселис“, који припада француској компанији „Енџи“, требало би да превезе гас из британске луке Ајл ов Грин до америчког терминала Еверет, који се налази у близини Бостона.

Како наводи руски лист, власник гаса је, при испоруци у луци Сабета, била малезијска компанија „Петронас“, а затим је он био препродан, могуће и више пута. Ипак, према речима неколико

саговорника новина, танкер „Гаселис“ превози управо гас руског порекла.

Танкер треба да стигне у САД 22. јануара, а тај терет је прва увозна пошиљка која ће доћи у Еверет још од 2014. године.

Такође, лист пише и да је танкер постављен на утовар у британској луци одмах након што је тамо крајем децембра истоварен танкер „Кристоф де Маржери“ са првом пошиљком руског течног природног гаса.

Руски експерти из области енергетике наводе да су Американци због „сплета околности“ били приморани да увезу гас, али да то неће бити дугорочан тренд.

„То је прилично неочекиван договор. Земља, која сама производи гас и извози га, иако за сада у не тако великим количинама, одједном започиње увоз течног природног гаса. То је први пут од 2014. године да амерички терминал Еверет увози гас из иностранства и то није случајно. То се догодило управо због временских услова у САД: било је јаких мразева и снежних урагана, што је резултирало и значајним повећањем потражње за гасом. Сходно томе, цене су знатно скочиле, па је постало профитабилно куповати гас из других земаља. Једноставно, производња не може тако брзо да расте и испрати потражњу. Али то не значи да ће то бити дугорочан тренд. То значи да ако у САД буду некакве кризе, онда да, они могу куповати гас на светском тржишту“, каже за Спутњик Сергеј Правосудов, директор руског Института за националну енергетику.

Аналитичари објашњавају да је америчко тржиште либерално, па ако неко нуди добру цену, Американци ће купити робу, без обзира на било какве политичке аспекте. Потребе САД за гасом су сада веома велике — снежне олује и велики мразеви су узроковали нагло повећање потражње, што локални произвођачи нису успевали да подмире. С друге стране, како кажу, гас са „Кристофера де Маржерија“ био је примамљив по цени, па је куповина од стране Американаца била логичан след околности.

Експерти, међутим, наводе да се тешко може говорити о томе да ће такве испоруке постати уобичајене — ситуација на америчком тржишту се већ сређује и ускоро ће се све вратити на „старе стазе“ — ка старим партнерима и ранијим путевима снабдевања. Међутим, овај преседан је, како наводе стручњаци, показао флексибилност испорука руског гаса целом свету — фактички, гас са Арктика може бити профитабилан и брзо достављен, како у Велику Британију, тако и у Америку.

Међутим, Алексеј Гривач, заменик генералног директора руског Фонда за националну енергетску безбедност, скреће пажњу на то да још нема потврде да је гас који ће бити испоручен САД — руски, како тврде медији. С друге стране, експерт истиче да је много интересантније оно што се тренутно дешава на америчком енергетском тржишту.

„Као прво, то је само претпоставка да је тај гас из пројекта ’Јамал‘. Између осталог, и неважно је да ли је он руски или није. Њега је могла да прода руска компанија ’Јамал СПГ‘, али након тога, када гас заврши у рукама трејдера, он постаје гас ’без држављанства‘. Никога не интересује порекло ’плавог горива‘. Осим тога, тај гас не купују америчке власти, већ одређена електрана или трејдер у САД. Чији год да је тај гас био, много је интересантније то шта се десило на америчком тржишту. Због ненормалне хладноће, али и због недостатка инфраструктуре цена гаса је скочила на преко 6.000 долара за хиљаду кубика. Поређења ради, то је као када би сада нафта коштала 500 долара за барел. И све се то дешава упркос чињеници што се на неколико стотина километара од тог региона налази највеће поље гаса из шкриљаца на свету ’Маркелус‘, где се експлоатација врши веома интензивно. Међутим, због недостатка добре инфраструктуре долази до таквих кризних ситуација, које изазивају шок на тржишту и САД су, самим тим, принуђене да купују гас из иностранства. То је резултат занемаривања енергетске безбедности“, каже Гривач.

Како наводи експерт, ово снабдевање је потпуно у супротности са стратегијом развоја америчког тржишта, према којој САД треба да постану главни извозник течног природног гаса.

„Ова ситуација показује да су све приче о томе да ће САД постати највећи играч на тржишту течног природног гаса у великој мери преувеличане и претеране. Трамп је претио да ће преплавити Европу јефтиним гасом и да ће је спасити од руске зависности, али, као што видимо, они нису у стању ни да обезбеде своје потрошаче. Осим тога, течни природни гас не може бити јефтин. Он може да буде или скуп или веома скуп“, закључио је експерт.

Подсетимо, у оквиру пројекта „Јамал СПГ“ биће изграђене три технолошке линије капацитета по 5,5 милиона тона и једна додатна, капацитета милион тона. Прва линија је већ пуштена у рад у децембру прошле године. Акционари су руски „Новатек“ (50,1 одсто), француски „Тотал“ (20 одсто), кинески ЦНПЦ (20 одсто) и Фонд Пута свиле (9,9 одсто).

Руски председник Владимир Путин је раније рекао да је пројекат „Јамал СПГ“ потврдио статус Русије као једне од водећих енергетских сила на свету, а почетак рада „Јамала“ назвао је важним кораком за руску економију, њену енергетску грану, као и за коришћење арктичких ресурса. Он је нагласио и да ће покретање пројекта „Јамал СПГ“ дати подстицај развоју атомског бродоградилишта и развоју Северног морског пута.

Иначе, „Новатек“ је прва компанија на свету која је изградила терминале течног природног гаса северно од поларног круга.

Пуштање у рад производње течног природног гаса на Јамалу западни медији су оценили као „достигнуће светских размера“ и као „важан историјски корак за саму Русију“.