Жестоко уздрмано тржите хране у Европи: Окретање леђа Русији „потпалило“ немачке фармере

Агроекономиста Милан Простран упозорава да су села и сељаци извлачили нације из кризних времена и да се „пожар“ побуњених фармера у Немачкој, али и свугде, не може гасити тренутно, већ је неопходно ставити га у законски оквир ради систематског решавања и дугорочне сигурности.

Глобални проблем у сектору хране посебно је ескалирао у последње четири године, односно од када су два веома значајна играча у производњи хране ушла у сукоб, али и од када је један од највећих произвођача, Руска Федерација, изолована и под санкцијама, говори за Енеригију Спутњика Милан Простран.

Он каже да је ударац на Русију имао последице на светску прехрамбену индустрију из разлога што она своју велику производњу пласира на тржишта која су данас практично празна.
,,Више од 400 милиона људи је гладно. То је податак који је саопштен на састанку у Давосу и просто је упозоравајуће јер је свакако храна извор живота. Очигледно да је тај проблем који је настао дебалансом светског биланса уопште хране данас створио велики проблем. Уз то проблем представља и енергија која је такође покретач у производњи хране“, говори Милан Простран у разговору са Јелицом Путњиковић.
Што се буне немачки фармери?
Фармери у Немачкој истакли су пре свега проблем високе цене енергената, говори Спутњиков саговорник. Они су раније живели у једном врло добром и богатом систему, у времену јефтине енергије, па су имали могућности да купе најмодерније тракторе од преко 100 киловата. То су, говори он, потрошачи који на нивоу цена које постоје данас на тржишту не могу да се прихвате производње хране која би била економски атрактивна потрошачима, а да у исто време и сами имају дохадак од производње.
,,Када је у питању Европска унија, њена водећа земља по том питању је Француска. У бруто друштвеном производу хране ЕУ, она учествује са између 18 и 20 одсто, што чини скоро једну петину. Одмах после ње иде Немачка која је и сама велики произвођач хране. Истовремено, велики произвођачи хране су и земље источне ЕУ, тако да сада штрајкују и фармери у Румунији, Мађарској, Пољској, Словачкој и у Бугарској“, говори Простран.
Тржиште хране у читавој Европској унији је продрмано, а фармери захтевају да се заштите системом царина, односно траже да се уведе царина на увоз јефтиних производа попут пшенице, кукуруза, сунцокрета итд.

Главни проблем светског тржишта данас, сматра Простран, јесу високе цене енергената и ђубрива, а управо се ти производи највише стварају у источним земљама, пре свега у Руској Федерацији. Русија је, као појединачна земља, највећи произвођач пшенице у свету, са прошлогодишњом производњом која превазилази цифру од 110 милиона тона.

Колико пара добијају европски фармери?
Немачки фармери нису хобисти или лаици и Простран објашњава да морају имати еснафску потврду школовања како би се могли бавити пољопривредном производњом. То значи да њихови захтеви нису узалудни нити беспотребни.
Буџет за подстицај пољопривреде ЕУ за претходни шестогодишњи период износио је 408 милијарди евра. Преговори за нови буџет изазвали су велику полемику јер је предлог да се нови буџет смањи изазвао негодовање, првенствено Пољске, али и других земаља са развијеном пољопривредом. Нови буџет предвиђа 386 милијарди, па је самим тим и основа којом би се подстицали фармери ЕУ смањена.

„Високо учешће у укупном буџету ЕУ говори о томе да су фармери били колико-толико сигурни и могли су бити конкурентни на светском тржишту. Поређења ради, када је реч о нашим пољопривредницима, не могу се поредити услови и то у коликој су европски фармери чак и сада у предности у односу на нас, јер они иза себе, у поређењу са нама, имају огроман буџет“.
Ипак, говори Простран, смањен буџет, новонастали глобални проблеми који су се појавили на тржишту хране, високо учешће трошкова у цени коштања хране и још много тога, очигледно су довели многе фармере у ЕУ до банкрота. У крајњој линији, потрошач не може да испрати цене и не купује крајњи производ.

Свиње, куга и Украјина
Спутњиков саговорник каже да се доста тога на светској сцени у међувремену издешавало, укључујучи и свињску кугу која је десетковала производњу меса. Поред тога, огромни трошкови буџета ЕУ су се преливали у Украјину, или тамо где је Унија видела свој интерес, говори Простран. За све то време, фармери су били на маргини и њих су угушили високи трошкови у производњи и нижа конкурентност на светском тржишту.
Све ово се, каже он, прелива по мало и на наше фармере и, уколико се ту не предузму неке озбиљније радикалне мере, они ће имати јако великих проблема у наредним годинама.

Независно од политичког система, напомиње Простран, када је реч о подстицању привреде и отклањању проблема, неопходно је пре свега саслушати струку. Проблеми попут ових се не решавају краткорочно, већ системски и законом. Село је, поготово у периодима криза, било и биће највећи савезник држава и народа, напомиње он. Из овог разлога, оно треба да представља приоритет када је реч о дугорочним државним плановима, закључује Простран.