Ништа није помогло – „коалиција десног центра“, како се у Италији назива коалиција у којој су Италијанска браћа чији је Мелонијева лидер стожерна партија, освојила је већину која ће јој омогућити да формира чисто десничарску владу – са Мелонијевом као првом женом премијером у историји Италије.

Сада, када је ситуација чиста и када су гласачи рекли своје, са разних европских страна стижу реакције, углавном негативне и углавном пуне неприкривеног страха. Основно питање гласи: како ће се одржати „европско јединство“ које очигледно почива на савезу глобалистичких, некада левичарских, а данас неолибералних странака, бриселске бирократске елите и политичке елите из САД?

Листом сви европски медији наглашавају промене на европској политичкој сцени – у Француској је Марин Лепен освојила 41 одсто гласова, шведске демократе постале су друга по јачини партија у парламенту, док Фидес Виктора Орбана у Мађарској и Право и Правда у Пољској уживају подршку велике већине бирача.

Проблем са Италијом (и Ђорђом Мелони) је тај, што се ради о држави оснивачу Европске уније – Италија је још од формирања Европске заједнице за угаљ и челик укључена у европски пројекат, а победа Ђорђе Мелони може да значи радикалан заокрет у трећој највећој економији ЕУ.

Друго питање које се поставља је како су Италијанска браћа, странка која је 2018. освојила свега четири одсто гласова на изборима, успели да 2022. постану најјача политичка у земљи?

Италијани су подржали Мелонијеву јер их привлачи њена одлучност и оданост идеалима, наводи Нађа Урбинати, која предаје политичку теорију на универзитетима Колумбија у САД и Болоњи у Италији. Уз то, према њеним речима, Мелонијева још нема искуство у влади.

Оно у чему саговорница Гардијана греши је да Мелонијева нема искуство у влади – била је најмлађи министар у историји Италије – обављала је дужност министра омладине у влади Силвија Берлусконија између 2008. и 2011.

Оно у чему не греши је њена посвећеност и верност идеалима. За себе, Мелонијева тврди да је „војник“, а о политици говори као о „мисији“. Доследност и верност идеалима из младости од највећег је значаја за њу, тврди Никола Прокачини, пријатељ Мелонијеве из младости и посланик Италијанске браће у Европском парламенту.

За разлику од покрета „Пет звезда“, чије је вођство пристало на компромисе и ушао у коалициону владу, што је резултирало поделом у којој је лидер Ђузепе ди Мајо напустио покрет и придружио се левици, Италијанска браћа нису желели компромисе по сваку цену. Формирали су коалицију истородних партија, са Лигом Матеа Салвинија и Форца Италија Силвија Берлусконија, некада политичког ментора Мелонијеве.

У сваком случају, Мелонијева је до сада показала да од одређених приниципа не одступа и да неће одступити – то је чување националног идентитета, одбрана националних интереса и граница, као и традиционалне породице. У изјавама често оптужује левицу за доминацију над правосуђем и академским круговима.

За разлику од леве коалиције, која се залагала за прогресивне стопе пореза, Мелонијева и њена коалиција залажу се за увођење паушалног пореза од петнаест одсто. Али оно што остаје да се разреши јесте питање односа према пакету помоћи од скоро 200 милијарди евра из ЕУ.

Овај пакет, који је за Урсулу фон дер Лајен најважнији „алат“ у „дисциплиновању“ будуће италијанске владе, према ставовима лидера десне коалиције требало би да буде реформисан.

Што се спољне политике тиче, Мелонијева је показала изузетну „флексибилност“ – док је 2018. поздрављала изборну победу Владимира Путина као представљање „недвосмислене воље руског народа“ и дивила се Бетину Краксију и Силвију Берлусконију као личностима које су се супротстављале политици Вашингтона, одмах на почетку руске специјалне операције у Украјини сврстала се на страну САД и НАТО.

Ипак, на Западу јој не верују много и питају се како ће се понашати с обзиром да оба њена коалициона партнера, Салвини и Берлускони, показују скепсу према антируским санкцијама (према Салвинијевим речима, антируске санкције Европу бацају на колена) и питају се какав ће бити став нове италијанске владе према предлогу новог пакета санкција.

У начину на који доноси одлуке можда се крије и разлог успеха Мелонијеве, али и Италијанске браће. Будућа италијанска премијерка често цитира изреку Радјарда Киплинга „Снага вука је чопор. Снага чопора је вук“. По том принципу се и понаша. Њен унутрашњи круг сарадника састоји се од људи које познаје још од када је као петнаестогодишњакиња почела да се бави политиком; ту су и њена сестра и зет.

Ђанбатиста Фацолари, сенатор и један од најближих сарадника Мелонијеве, за Политико објашњава да је снага „вучјег чопора“ управо у томе што се сви познају три деценије.

Међутим, оно што можда највише плаши бриселски естаблишмент јесте то што се Мелонијева не ограничава само на Италију.

И заиста, Мелонијева одржава активне везе са мађарским Фидесом, пољском Правом и правдом, шпанским Воксом.

Раније овог месеца, посланици Италијанске браће у Европском парламенту одбили су да гласају за резолуцију којом се политички систем у Мађарској осуђује као „хибридни режим изборне аутократије“, а прва честитка поводом победе Мелонијевој је стигла управо од Фидеса.

Прошлог лета, Мелонијева је говорила на скупу Вокса у Марбељи, а Вокс ју је подржао током кампање у Италији. У одговору, Мелонијева је нагласила да су две стране повезане „међусобним поштовањем, пријатељством и лојалношћу“ док се нада да ће победа Италијанске браће дати Воксу подстицај за победу у Шпанији.