„ЗЕЛЕНА ЕНЕРГИЈА“ – БИЧ ПРОТИВ МАЛИХ ДРЖАВА: Еколошка агенда постала идеологија Запада – Србија заштитила своје интересе

РУСКИ председник Владимир Путин описао је тренутну ситуацију на европском енергетском тржишту као хистерију и хаос и оценио да на алтернативне изворе енергије треба постепено прелазити.

– Видите шта се дешава у Европи – питао је Путин.

– Због чега? Због тога што се нико према томе не односи озбиљно, неко се бави спекулацијама на проблемима климатских промена, неко нешто потцењује а неко почиње да смањује улагања у гране екстрактивне индустрије. Сада се на енергетском тржишту Европе добро види чему воде одређене неизбалансиране одлуке. Наша земља има апсолутно све могућности да избегне сличне грешке.

Путин је додао и да постепени прелазак на зелену енергију мора да постоји, и да је то један од приоритета за Русију. Рекордне цене гаса, али и угља, који је најскупљи у последњих 13 година, усијале су берзе електричне енергије. Мегават-сат струје са 60 евра, колико је коштао почетком лета, сада се продаје између 160 и 200 евра. Берзански стручњаци указују да ће се цене стабилизовати, али никада на ниво пре тога. Европске земље се боре да набаве довољно струје. Пољска одбија да затвара руднике угља. Немачка повећава производњу из угља за 36 одсто. Италија и Шпанија се боре са огромним скоком цена од преко 30 одсто за домаћинства. Енергетске компаније у Великој Британији траже помоћ државе.

Западне земље годинама притискају нашу да што брже затвори термоелектране и угаси копове угља, који гарантују јефтину струју и да пређе на зелену енергију. Актуелна криза у свету доказала је да је Србија исправно поступила штитећи одлучно своје интересе. Због такве политике, док енергетска криза тресе Европу, наши грађани и привреда имаће сигурно снабдевање струјом и гасом, а за домаћинства се њихова цена неће мењати у догледно време.

Извршни директор за трговину у ЕПС-у Драган Влаисављевић рекао је да је Европска унија завршила тек прву фазу почетка зелене транзције и оценио је да се према садашњим високим ценама гаса и струје види да је енергетска политика Брисела била неуспешна.

– У Немачкој је сада скупа струја последица тога што имају 50.000 мегавата капацитета на ветар, а сада им ради 5.000 мегавата, јер је година без ветра – објашњава Влаисављевић.

– А пожурили су да угасе нуклеарке. Они као богата земља то могу да исправе, док је Србија мала и нема право на грешку.

Енергетски стручњаци истичу за „Новости“ да би одрицање Србије од угља значило да би у нашој земљи струја дупло поскупела у року од две године и зависили бисмо од тога да ли ветар довољно дува и сунце довољно сија. Кроз тај сценарио је прошла Румунија.

– Та земља је под притиском Запада пре више од десет година прешла на зелену енергију – објашњава наш саговорник.

– Уложила је огроман новац који је давала страним компанијама за ветропаркове. А онда су за годину и по дана добили дупло скупљу струју. Било је „браво Румуни за спровођење зелене агенде“, а развалили су њихову електропривреду.

Он истиче да је у питању велика геополитичка игра чија је суштина у новцу, да се развијене земље још више обогате, а да сиромашни буду још сиромашнији. Циљ је, како наводи, да моћни задрже своје позиције на глобалном тржишту.

– Зелена агенда је нова идеологија путем које богате западне државе које су завршиле своје иднустријске револуције, користећи угаљ и нафту, јефтину струју, сада спречавају неразвијене земље да те енергете употребе за свој развој – објашњава наш саговорник.

– Тако, они који су век и по, током свог индустријског развоја, загађивали планету угљен-диоксидом, сада кажу – доста је било, сада то није дозвољено другим земљама.

Ове развијене западне земље су искористиле своја природна богатства, истрошиле своје копове и направиле су нову, зелену технологију која је скупља и покушавају да државе, попут наше, натерају да је купују, користе и праве скупу струју.

– Они ће сада да зарађују кроз нове технологије, тај чист ваздух треба да плате сиромашне земље – истиче саговорник „Новости“.

– Нико не спори да треба да бринемо о животној средини, и да треба да пређемо на чистије изворе, али то мора да буде постепено. У супротном ћемо урушити нашу енергетску независност, а скупљу струју плаћаће грађани и привреда.

САД и Немачка, како наводи, највише предњаче у притисцима на Србију да што брже спроведе зелену агенду. Он оцењује да је забрињавајуће да министарка енергетике Зорана Михајловић, која треба да брине о нашој земљи и грађанима, више брине о интересима ових страних земаља.

ВУЧИЋ: ТРАЖИЋУ ПОМОЋ ОД ПУТИНА

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић поново је указао на долазећу енергетску кризу, додајући да то брине све, лидере ЕУ и региона, као и да ће он упутити поруку руском председнику Владимиру Путину да по том питању помогне Србији.

– Најновије процене цене гаса данас су 1.900 долара за 1.000 кубних метара – наводи Вучић.

– То нису нормалне цене, није могуће издржати. Ми и даље плаћамо 270 долара по кубном метру.

Председник је рекао и да ће се данас састати са замеником председника Владе Руске Федерације Јуријем Борисовом и пренеће му личну поруку за Путина, којег ће замолити да нам помогне по том питању. Ситуација са струјом је, како наводи, још гора.

– Али, борићемо се, и надам се да ћемо да урадимо оно што је важно и добро за грађане Србије – истакао је Вучић.

БРИСЕЛ УГРОЖАВА НАШУ БЕЗБЕДНОСТ

ЕУ захтева бржу енергетску транзицију од сиромашног региона, и њима је у реду да Србија увози 40 одсто електричне енергије 2030. и 2035. године – наводи Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину струјом у ЕПС.

– То није добро за енергетску безбедност наше државе. Директна примена таквог концепта довела би до веће енергетске зависности Србије и веће цене електричне енергије за домаћинства, која је сада далеко од тржишне. Ипак, како је додао, земље Западног Балкана не могу да избегну енергетску транзицију, већ је у питању само динамика, односно брзина промене.

Оцена „ФОРБСа“

АМЕРИЧКИ „Форбс“ истиче да прелазак на еколошки чисте изворе енергије може Европу довести до енергетске катастрофе већ ове зиме. Аутор чланка Дејвид Блекмон констатује да су многе земље већином затвориле електране на угаљ и гас. Током прошле године то је довело до кризе због слабог ветра, па су морале да се врате на ове енергенте.