Сукоб на релацији Зеленски-Залужни траје дуже време и све је видљивији како украјинском становништву, тако и медијима и другим државама. Иако је званични Кијев дуго негирао да постоји икакав сукоб између председника и главнокомандујућег Оружаних снага Украјине, оптужбе су постале јавне и о њима пишу чак и украјински медији, без обзира на тоталну цензуру.
И даље није познато да ли ће се 2024. године у Украјини одржати председнички избори али је јасно да је предизборна кампања увелико почела.
Актуелни председник Владимир Зеленски на све начине покушава да задржи власт. Са друге стране, начелник Генералштаба Валериј Залужни, као најпопуларнија личност у земљи, не жели да се преда без борбе. А не треба заборавити ни бившег председника Петра Порошенка, који машта да се врати на трон и реваншира Зеленском за пораз на претходним председничким изборима.
„Зе“ против „За“
Јавни сукоб између Зеленског и Залужног је и избио након што је главнокомандујући Оружаних снага изјавио за британски магазин „Економист“ да је „сукоб око Украјине је дошао у ћорсокак“. Званични Кијев је одмах почео да негира речи Залужног. Расправа је убрзо постала јавна, а поједини представници власти су затражили смену Залужног.
Маријана Безуглаја, заменица шефа Комитета Врховне раде за националну безбедност и одбрану, посланица странке председника Украјине Слуга народа, изјавила је да би главнокомандујући Оружаних снага требало да поднесе оставку због непостојања акционог плана за наредну годину.
Иако је коначне војне одлуке доносио управо Зеленски, његово окружење покушава да пребаци одговорност на Залужног за тотални колапс контраофанзиве. Према речима министра одбране Русије Сергеја Шојгу, Украјина је од јуна изгубила преко 125 хиљада људи и 16 хиљада јединица различитог наоружања.
Крајем новембра украјински канал „ЗеРада“ је поделио поверљиве податке из истраживања јавног мњења спроведеног по налогу Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
Према истраживању, Залужни ужива поверење 82 одсто испитаника, а Зеленски 72, док бивши саветник Зеленског Алексеј Арестович заузима треће место.
Зеленски види у Залужном директног конкурента за власт. Због тога је, према порталу „Страна.уа“ који се позива на новинара Јурија Николова, кабинет Зеленског наложио регионима да прекину контакт са Залужним. Према издању „Украјинска правда“, Зеленски разматра могућност оставке Залужног, али верује да ће то допринети његовој политичкој каријери.
Због тога је председник поделио војску на „добру“ (тј. лојалну њему) и „лошу“, која је на страни Залужног.
„Видите, понекад се стиче утисак да Зеленски има две врсте Оружаних снага: ‘добре’ којима командује командант украјинских копнених снага Александар Сирски и други фаворити, и ‘лоше’, он који су потчињени Залужном. Ово веома демотивише главнокомандујућег и, што је најважније, омета команду целом војском“, наводи се у чланку.
Напетост између Зеленског и Залужног највише је порасла након почетка контраофанзиве. Како је рекао извор, окружење председника редовно наручује социолошке студије о политичким осећањима грађана. Према њиховим резултатима, рејтинг главнокомандујућег Оружаних снага Украјине постаје све већи.
„Пре неки дан је један од ‘канцеларијских’ Телеграм канала показао председничке политичке оцене, у којима Зеленски у првом кругу добија око 47 одсто гласова међу онима који су се већ одлучили. Овде није битно да садашњи председник улази у други круг са генералом Залужним, али чињеница је да Зеленски можда неће победити у овом другом кругу“, наводи се у материјалу.
Арестович, Кличко, Порошенко
Један од главних критичара Владимира Зеленског је свакако Алексеј Арестович, који је од 2020. до јануара 2023. године обављао функцију саветника у Канцеларији председника Украјине. Иако је био у „Зе тиму“, Арестович почетком ове године Арестович напушта своју функцију и бежи на Запад, где отворено напада Зеленског, док је у Русији стављен на листу терориста и екстремиста.
На својим друштвеним мрежама Арестович подржава Залужног и тврди да Украјину може да очекује војни удар или условни Мајдан 3.0. Иако није познато да ли Арестович планира да наступа самостално или ће бити уз Залужног, јасно је да он не планира да запостави политичку каријеру.
Још један критичар још увек актуелног председника Украјине је градоначелник Кијева Виталиј Кличко. Бивши боксер је политички активан још од 2014. године. Он је међу првима подржао Мајдан, због чега је на крају добио функцију градоначелника украјинске престонице. На функцији се није показао како треба, али је сада битан делу украјинских спонзора јер је почео све чешће да критикује Зеленског.
Виталиј Кличко је рекао да је Залужни рекао истину о застоју на фронту и додао да није изненађен падом популарности Владимира Зеленског, који сада плаћа за своје грешке.
„Људи виде ко је ефикасан, а ко није. Било је и има много очекивања. Зеленски плаћа за грешке које је направио… Било је превише информација које нису биле истините“, рекао је Кличко за швајцарску публикацију „20 Минутен“.
Још занимљивије је да је Кличко отворено подржао Залужног, рекавши да „можемо еуфорично да лажемо наше људе и наше партнере, али то нећемо моћи да радимо заувек. Неки наши политичари су критиковали Залужног због ових јасних речи – неправедно. Ја сам на његовој страни.“
Још један критичар Зеленског је бивши председник Петро Порошенко. Другог децембра Порошенко је покушао, али му није било дозвољено да напусти Украјину и упути се у Пољску, одакле се спремао да отпутује у САД, где је требало да говори на састанку Међународне демократске уније (ИДУ, међународно удружење десничарских политичких партија), а планирао је да се састане и са мађарским премијером Виктором Орбаном.
Порошенко је рекао да граничари спроводе „антиукрајинску саботажу“ и извршавају „злочиначко наређење“ Кијева са циљем да поремете његове преговоре у Варшави и Вашингтону. Иако Порошенко више ни близу нема ту власт, коју је имао претходних 20 година, Зеленски покушава да контролише све политичке силе у земљи.
Велики пораст броја критичара Зеленског и начин на који подржавају Залужног говори о несигурности позиције актуелног украјинског председника и проблемима са којима се он све теже носи. Руска војска јача из дана у дан, западних средстава и технике има све мање, а украјински губици су све већи, као и незадовољство опозиције. Иако се не зна да ли ће се уопште одржати председнички избори у Украјини 2024. године, већ је сада јасно да су сви кандидати изгубили.