Збогом, Викторија Нуланд: Зашто после 35 година службе „популарна Торија“ одлази у пензију

После 35 година службе под седморицом различитих председника и десеторицом државних секретара, и демократа и републиканаца, Викторија Нуланд одлази у пензију, пише италијански сајт „Електомагазин“.

Досадашња помоћница државног секретара, једна од најутицајнијих политичарки и супруга чувеног неоконзервативца Роберта Кејгана, популарна Торија, како је називају у вашингтонским палатама, објавила је да одлази у пензиију, што је одмах потврдио њен шеф, државни секретар Ентони Блинкен, уз уобичајене похвале и речи захвалности.

Међутим, он је прихватио оставку и одмах именовао Џона Баса, досадашњег другог подсекретара, који се бавио животном средином, екологијом и „зеленом транзицијом“, за новог помоћника државног секретара.

Ова промена нас не може а да нас не остави збуњеним. Сигурно је да ће Бас имати мало тога да каже или уради у америчкој спољној политици. Али ово именовање је само привремено.

То се дешава у тренутку када је називање ствари критичним постало само еуфемизам. САД велике имају велике проблеме у Гази, у Западној Африци, у Црвеном мору, али, пре свега, имају проблем са сукобом у Украјини, кога су саме изазвале.

Управо у Украјини је, не тако давно, Нуландова играла кључну улогу, а ту улогу је одиграла неколико пута.

У ствари, Нуландова је била та која је ткала мрежу и држала конце пуча на Мајдану. Она је насилно збацила легално изабраног председника Украјине Виктора Јануковича, кога је сумњичила да је превише близак Путину. Али, Јанукович је само, и то из економских разлога, тражио добре односе са Русијом, што је гарантовало и руско-језично становништво у Украјини, које је чинило скоро 40 одсто и значајно допринело његовој победи.

Током врелих данима на Мајдану, Нуландова је лично боравила у Кијеву да би, како се то каже, режирала догађаје. Управо је она изабрала новог шефа владе (а није било ко изабран): Арсеније Јацењук, економиста који је током транзиције гурнуо Кијев дубље у западну орбиту.

Нуландова је натерала Јацењука да постави још тројицу људи на важна места у влади: једног Американца, иако украјинског порекла, једног Грузијца и једног Литванца. Сва тројица су била радо виђена у Вашингтону. И сва тројица су изабрана на предлог две приватне компаније, у власништву Џорџа Сороша.

С друге стране, она је стручњак за Русију. Она је о том питању саветовала многе америчке председнике, изузев, наравно, Трампа. За време његовог мандата, Нуландова је, један једини пут за скоро четрдесет година, склоњена из Вашингтона.

Међутим, она је супруга Роберта Кејгана, који се сматра за једног од главних протагониста новог „демократског интервенционизма“, чији је циљ извоз америчке идеологије широм света.

Нуландова је и сама Рускиња. Тачније, она је ћерка јеврејског лекара који је из руске Бесарабије побегао у Америку. Њен недостатак симпатија према Москви је свима добро познат. Све њене политичке активности биле су усмерене на покушаје разбијања Русије.

Американци ће се морати подвући. Шта је са Европљанима? Они су корисни, али се не рачунају.

Управо у телефонском разговору са америчким амбасадором у Украјини, који је Нуландовој указао на сумње савезника, посебно Немаца, у вези са кандидатом кога је изабрала за шефа кијевске владе, она му је одговорила: „Ј***ш ЕУ!“

Нуландова коначно одлази. Да ли одлази добровољно? И у то треба сумњати. Сензационални неуспех њене недавне мисије у Западној Африци можда је имао утицаја, због чега ју је јавно исмејала портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

Била је то, без сумње, срамота за кругове у Вашингтону блиске Ентонију Блинкену, који најзад почињу да размишљају о потреби да преговарају са Москвом.