Збогом, долари! Стиже БРИКС валута

Експерти БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) тренутно раде на продубљивању веза између привреда и финансијских тржишта земаља чланица тe групе, са циљем стварања њене јединствене валуте, изјавио је специјални изасланик за Азију и БРИKС у Министарству спољних послова Јужноафричке републике Анил Суклал.

Он је напоменуо да је могуће увођење јединствене валуте групе БРИКС.

„Питање јединствене валуте БРИКС-а је средњорочнe, па чак и дугорочне природе. Тренутно радимо на проширењу употребе националних валута те организације у међусобној трговини. Имамо одговарајући споразум и тренутно то спроводимо у пракси, тако да се међусобна трговина земаља чланица све више заснива на нашим националним валутама, навео је Суклал.

Суклал је истакао да би стварање јединствене валуте БРИКС-а требало да претходи повећању употребе националних валута земаља чланица те организације у међусобној трговини и инвестицијама.

„Националне валуте би требало све више да користе државе БРИКС-а не само у трговини, већ и у инвестицијама и другим трансакцијама. Само на тај начин  могу се створити темељи за јединствену валуту БРИКС-а“, рекао је он.

Негативан однос према долару

Рад на стварању резервне валуте за потребе трговања, земље БРИКС-а сматрају да „дедоларизација“, може довести до појаве алтернативне платне јединице за амерички долар, што је један од првих корака ка смањењу зависности од америчке валуте, изјавила је стручњак за економију и менаџмент са Јужноафричког универзитета Ваола Самбо.

„Дискусија држава чланица БРИКС-а о стварању јединствене валуте требало би да се одржи на самиту групе, који ће бити одржан у Јужној Африци у августу 2023“, казала је Самбо и додала да се очекује да ће се предложена јединствена валута БРИКС-а заснивати на „корпи валута“ свих држава чланица ове групе.

Она је нагласила да тренутно постоји негативан став већине земаља према америчком долару, укључујући БРИКС и афричке државе, као и да упркос свему, амерички долар остаје јак у односу на друге валуте.

„Један од разлога за то је повећана потражња међународних инвеститора за доларом који траже веће приносе, као и чињеница да је долар тренутно светска резервна валута“, навела је.

Пропаст долара

Професор на Јужноафричком државном универзитету Тео Книтлинг рекао је да су земље БРИКС-а постале озбиљна политичка и економска противтежа Сједињеним Државама.

Амерички долар, каже он, доминира светском трговином и токовима капитала дуги низ деценија, јер су САД водећа економска сила од Првог светског рата.

„Међутим, доминација америчког долара никада није била универзална, посебно међу земљама у развоју. Владе Русије и Кине активно сарађују, ослањајући се на своје финансијске системе. Обим трговине коришћењем рубље и јуана значајно је порастао последњих година, а и остале земље иду истим путем“.

Према његовим речима, најмоћније економије Јужне Америке – Бразил и Аргентина, разговарају о опцији стварања заједничке валуте, док са друге стране Саудијска Арабија прогресивно шири трговину нафтом у другим валутама осим америчког долара.

„Штавише, зависност од долара учинила је многе земље у развоју и сиромашне земље зависнима од Вашингтона. Свет је био сведок како Сједињене Државе могу да претворе долар у оружје против својих непријатеља. САД су користиле ово оружје против Ирана, а сада Русије. Тако да се може разумети тренутни притисак на алтернативну валуту како се свет мења“, додао је.

Нови банкарски модел

Нитлинг је истакао да политика БРИКС-а све више утиче на различите аспекте међународне архитектуре, укључујући и финансијску.

„Главна улога Светске банке (СБ) је да да зајмове владама сиромашних земаља да унапреде своје економије и побољшају животни стандард становништва. Треба имати на уму да су чланице БРИКС-а и даље чланице СБ, као и њене зајмопримце aко их СБ изгуби као учеснике у капиталу и потенцијалне клијенте, онда Нова развојна банка (НДБ) коју су створиле земље БРИКС-а може постати моћан конкурент Светској банци“, нагласио је.

Како је стручњак навео, рано је још говорити колико се финансијска политика НРБ разликује од СБ, али са сигурношћу се може рећи да у случају БРИКС банке, највеће светске економије у успону дају позајмљене ресурсе, а да ће се трансакције одвијати у оквиру растуће сарадње југ-југ.

Још једна важна чињеница је, додао је, да се НДБ фокусира на обострану корист у оквиру сарадње југ-југ без икаквих политичких услова, које понекад постављају Светска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ).

„БРИКС банка нема намеру да на било који начин подрива права зајмопримца нити да ограничи њен политички простор“, казао је.

Неповерење према западним кредитима

Да се ​​кредитна политика НДБ-а разликује од СБ и ММФ-а у погледу приступа финансирању великих пројеката и услова за одобравање кредита навела је и Ваола Самбо.

„ММФ и Светска банка су део такозваних институција Бретон Вудса, које су створиле 43 земље на састанку 1944. у циљу промовисања, између осталог, међународне економске сарадње за обнову мира после Другог светског рата. НДБ земаља БРИКС-а су основале државе чланице 2015. године углавном за финансирање пројеката одрживог развоја инфраструктуре“, казала је.

Према њеним речима, ММФ није банка за финансирање развоја, па не позајмљује новац земљама за конкретне пројекте, већ пружа финансијску подршку земљама које су у кризи, покушавајући да остваре економску стабилност и поврате раст.

„Нова развојна банка БРИКС-а финансира земље чланице и друге земље у развоју, као и тржишта. Стратешки правац њеног деловања је учешће у пројектима одрживог развоја инфраструктуре. Један од услова за одобравање кредита или гаранција од стране НДБ је да зајмопримци морају да покажу снажну посвећеност реализацији финансираних пројеката, да би избегли проблеме у будућности“, додала је.

Како је Самбо навела, Светска банка има такозвану политику финансирања развоја, а програми укључени у њу треба да имају за циљ, између осталог, смањење сиромаштва.

„Банка има услове који морају бити испуњени. Међу њима је и адекватна основа за макроекономску политику коју утврђује Светска банка. Ово је главни разлог зашто већина земаља, посебно афричких, не траже кредите од Светске банке, јер се услови банке за кредитирање у Африци доживљавају као диктат и мешање у националну фискалну политику“, закључила је.