Западна подршка израелском нападу на Газу компромитује дипломатске напоре да се дође до консензуса са битнијим земљама у развоју о осуди руског рата против Украјине, упозоравају званичници и дипломате.

Реакције на напад на Израел 7. октобра који је извела муслиманска милитантна група Хамас и израелско чврсто заклињање да ће жестоко узвратити против Газе поништило је вишемесечне напоре да се Москва прикаже као глобална парија због кршења међународног права, кажу дипломате – што доводи САД, ЕУ и њихове савезнике у позицију да буду оптужени за лицемерје.

У пометњи хитних дипломатских посета, видео конференција и позива, западне званичнике оптужују да су невољни да заштите интересе 2.3 милиона Палестинаца, док су са друге стране пожурили да осуде Хамас и пруже подршку Израелу.

Дупли аршини

У првим данима после Хамасовог напада, неке западне дипломате биле су забринуте да САД дају бланкло чек Израелу да нападне Газу свом силином. То је поткопало напоре, који су почели од руске инвазије на Украјину 2022. године, да се изгради консензус са водећим државама тзв. Глобалног југа – као што су Индија, Бразил и Јужна Африка – о потреби да се одржи глобални поредак заснован на правилима, изјавило је више од 10 западних званичника.

Реакција је учврстила већ заузете позиције света у развоју о израелско-палестинском сукобу, наводе званичници. Они упозоравају да би ово могло да поткопа даље дипломатске напоре у вези са Украјином. „Дефинитивно смо изгубили битку на Глобалном југу”, рекао је један виши дипломата из земље чланице Г7, „Сав напор који смо уложили на Глобалном југу [у вези са Украјином, прим. прев.] је неповратно изгубљен… Заборавите на правила, заборавите на светски поредак. Никада нас више неће саслушати.”

Многе земље у развоју традиционално подржавају палестинску ствар, јер је сагледавају кроз визуру самоопредељења и супротстављања глобалној доминацији САД, држави која је најважнија израелска подршка. Неке америчке дипломате су приватно исказале забринутост да одговор Бајденове администрације није сагледао колико општа подршка Израелу може да отуђи Глобални Југ.

На Блиском истоку, многи Арапи осећају да САД и друге западне силе никада нису позвале Израел на одговорност за његов третман Палестинаца, нити су обратиле довољну пажњу на сурове сукобе у Сирији, Јемену и Либији.

Русија и њена савезница Кина одржавају срдачне односе са Палестинцима. Руски председник Владимир Путин у уторак се сусрео са кинеским лидером Си Ђинпингом у Пекингу. „Оно што говоримо о Украјини мора се применити на Газу. У супротном губимо наш кредибилитет”, додао је виши дипломата из Г7. „Бразилци, Јужноафриканци и Индонежани се питају: зашто бисмо им икада више веровали када говоре о људским правима?”

Свега четири недеље пре Хамасовог напада на Израел, лидери из САД, ЕУ и западни савезници окупили су се на самиту Г20 у Њу Делхију и затражили од земаља у развоју да осуде руски напад на украјинске цивиле како би се одржало поштовање Повеље УН и међународног права.

Почев од прошле недеље, многи од ових званичника изјавили су за Фајненшел тајмс да добијају сличне захтеве за осуду израелских напада на Газу, као и за осуду одлуке Израела да ограничи испоруке воде, струје и гаса у овој енклави.

Игнорисање људских права

У последњих неколико дана Русија настоји да се усвоји резолуцију Савета безбедности УН којом се осуђује насиље против цивила у овом сукобу, без изричитог спомињања Хамаса. Савет безбедности је у понедељак одбацио ову резолуцију.

„Мислим, будимо искрени, ово је за Русију поклон са небеса”, истиче виши званичник ЕУ. „Мислим да је штетно ово што се дешава… зато што се Русија користи кризом да би рекла: ‘Погледајте, светски поредак који је изграђен након Другог светског рата не ради у вашу корист’, и тим речима се обраћа милијарди становника Блиског истока и арапског света.”

Арапске државе, посебно Јордан и Египат, притискају западне званичнике да пооштре тон у корист заштите цивила у Гази. „Уколико истичете да је ометање снабдевања водом, храном и електричном енергијом у Украјини ратни злочин, требало би да кажете исту ствар и за Газу”, рекао је један арапски званичник.

Приметили су промену тона код неких западних званичника у последњим данима. Од недеље, ЕУ и Велика Британија су објавиле да ће повећати испоруке помоћи Гази.

Амерички председник Џо Бајден заказао је посету Израелу за среду, након чега је требало да се сусретне са лидерима Јордана, Египта и палестинских власти у Аману. Друга дестинација његовог путовања је отказана након смртоносне експлозије у болници у Гази у уторак. Бела кућа је објавила да ће он „нагласити како Хамас не заступа право палестинског народа на достојанство и самоопредељење и да ће разговарати о хуманитарним потребама цивила у Гази.”

Један од знакова фокусираних настојања да се одрже контакти са земљама у развоју јесу разговори британског министра спољних послова Џејмса Клеверлија, који је изјавио у уторак да је у задњих неколико дана разговарао са министрима спољних послова Бразила, Индонезије, Филипина, Марока и Саудијске Арабије.

Борба против Русије

На хитном видео самиту лидера земаља ЕУ, одржаном у уторак, неколико њих је упозорило да неуспех да се одржи поштовање људских права Палестинаца у Гази ризикује излагање западних држава оптужбама за лицемерје, наводи више саговорника упознатих са током састанка.

Ову дискусију подстакло је незадовољство у појединим престоницама земаља ЕУ због одлуке председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да отпутује у Израел прошле недеље без мандата 27 држава чланица савеза или усаглашеног заједничког става. Ирска, Шпанија и Луксембург замерили су јој што није поменула међународно хуманитарно права када је говорила у Тел Авиву.

„Оно што Њу Делхи, Џакарта и Бразилија желе да виде је усаглашена позиција о овим питањима, као и доследност. И уколико то не виде… онда постоји извесна опасност да ЕУ, Г7 и НАТО више неће бити узимани за озбиљно кад је реч о главним глобалним питањима”, рекао је Јап де Хоп Шефер, некадашњи генерални секретар НАТО пакта.

„Ми, Запад, сада не шаљемо јасне поруке, а Глобални југ каже: ‘Е па, сада ћете да чујете наш глас, који сте дуго занемаривали”, додаје де Хол Шефер, директор Клингендал института из Холандије.

Предлог резолуције који је Русија поднела Савету безбедности УН добио је подршку свега четири чланице овог тела – Кине, Уједињених Арапских Емирата, Мозамбика и Габона – али многе западне дипломате забринуте су да би измењени предлог руске резолуције могао да добије девет гласова и тако буде усвојен. САД, Велика Британија или Француска могле би онда да уложе вето, што би била пропагандна победа Москве.

„Морамо спречити Русију… која уз кинеску подршку… преузима иницијативу како би ово искористила против нас”, рекао је виши западни дипломата. „Постоји ризик да ћемо у следећем гласању у Генералној скупштини [УН] о подршци Украјини видети нагли скок броја уздржаних.”

Француска је посебно забринута због ризика да дође до ескалације сукоба између Хамаса и Израела. Она верује да Русија више не игра традиционалну улогу „велике силе” која подразумева обуздавање регионалних савезника, већ види прилику да се исцрпе амерички ресурси и одврати пажња од Украјине.

„Русија има велики интерес да продужи овај сукоб, узимајућу у обзир колико он доприноси одвлачењу пажње… и да га искористи за измену глобалног наратива”, рекао је један западни министар спољних послова.

Дипломате ЕУ и САД такође ће искористити сусрет који би у петак требало да се одржи у Белој кући између Бајдена, фон дер Лајен и председника Европског савета Шарла Мишела, који представља 27 националних лидера земаља ЕУ, како би покушали да изнађу заједничку позицију [о овом сукобу, прим. прев].

„Европа овде мора да се држи своје линије”, рекао је министар. „На почетку смо били у малој пометњи, али мислим да смо сада боље координисани у погледу одбране основних права и тежње да се сагледају обе стране.”

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард

Извор Фајненшел тајмс

Насловна фотографија: Kevin Lamarque/Reuters