Зближавање Кине и Русије постало претња и за НАТО

Зближавање Кине и Русије, као и јачање Пекинга угрожавају Североатланску алијансу, изјавио је генерални секретар блока Јенс Столтенберг на Парламентарној скупштини НАТО у Лисабону.

Према његовим речима, Алијанса не може да не реагује на то како „успон Кине“ утиче на њену безбедност. Стручњаци примећују да Столтенберг покушава да европским земљама „прода“ амерички правац сузбијања економског непријатеља – Кину.

Ускоро ће кинеска економија бити највећа у свету. Земља је водећа у многим областима напредних и субверзивних технологија, значајно инвестира у развој нуклеарног потенцијала и све више сарађује са Русијом – узимајући све ово у обзир, НАТО не може да игнорише утицај успона Кине на његову безбедност, упозорава Столтенберг.

Према његовим речима, јачање позиција Москве и Пекинга потврђује да је потреба за трансатлантским јединством тренутно већа него икад од завршетка Хладног рата, будући да ниједна земља не може сама да одговори на изазове с којима се суочава НАТО.

„Русија сноси одговорност за агресивне акције против суседних земаља, активно повећавање војних снага од Баренцовог до Средоземног мора и покушаје мешања у наше демократске процесе. Кина активно користи своју моћ да утиче на друге земље и контролише свој народ. Истовремено, Кина нам се приближава у Африци, на Арктику, у сајбер простору, али и улаже у за нас критичну важну инфраструктуру: како у мреже пете генерације, тако и у поморске и ваздушне луке“, рекао је Столтенберг.

„Подразумева се да је успон Кине битан за нашу безбедност. То се не може порећи. Видимо како Кина покушава да контролише критично важну инфраструктуру, видимо је у сајбер свету, у Африци , а ту је и питање слободе пловидбе“, изјавио је Столтенберг.

Руско-кинески проблем

Генерални секретар НАТО је последњих месеци више пута упозоравао да су акције Русије и Кине „изазови“ за Алијансу . У марту 2021.године Столтенберг је учествовао на догађају на коме је представљен годишњи извештај о активностима блока за 2020.годину, где је међу изазовима навео „одлучно“ понашање Москве и јачање Пекинга.

У јуну, пред самита лидера земаља блока, Столтенберг је изјавио да ће се учесници састанка договорити око заједничког става о Кини. Он је оптужио Пекинг да не дели евроатланске вредности, угњетава мањине и користи модерну технологију да шпијунира грађане. Додао је да Алијанса нема намеру да започиње хладни рат против Кине и да је спремна да сарађује са Кином у питањима од заједничког интереса, укључујући контролу наоружања.

Пекинг доследно критикује овакав став Савеза, описујући га као повратак у прошлост и време Хладног рата. Кина је у септембру чак уложила протест због надувавања приче о „кинеској нуклеарној претњи“. Како је поручено из Пекинга, Кина води одбрамбену стратегију у овој области и „одржава свој нуклеарни арсенал на минимално неопходном нивоу“. Истакнуто је и да Кина ни под којим околностима неће прва употребити нуклеарно оружје и да га неће користити против држава које немају стратешко оружје.

„Ако је НАТО заиста забринут због контроле наоружања, онда би Алијанса требала да одустане од размишљања из времена Хладног рата и ублажи политику какву тренутно води“, изјавио је Ванг Венбин, портпарол кинеског Министарства спољних послова.

У јуну 2021.године специјални представник кинеске владе за евроазијска питања Ли Хуи нагласио је да Кина и Русија бране поредак заснован на принципима медјународног права.

„Уверен сам да ће НР Кина и Русија наставити да дају пример пријатељских и добросуседских односа између великих сила, које представљају стожер глобалне стабилности“, изјавио је Ли Хуи.

НАТО се плаши да ће изгубити на значају

Експерти сматрају да Столтенберг својом антикинеском реториком жели да демонстрира колико је Алијанса корисна Вашингтону и скрећу пажњу на следећу Столтенбергову поруку у Парламентарској скупштини НАТО: „За Европу је очигледно да се морамо држати са Северном Америком.“

„Можда вам Ненси Пелоси и други амерички званичници могу рећи да у САД расте подршка за НАТО. Постоји врло снажна подршка из обе странке, по мом мишљењу, не само због чињенице да разумеју да је с јачањем Кине и растом конкуренције у свету веома добро имати пријатеље. САД имају 29 пријатеља и савезника у НАТО-у са чиме се не може похвалити ниједна друга велика сила“, изјавио је генерални секретар Алијансе.

Ова Столтенбергова изјава је сигнал да ће НАТО наставити да прати правац којим иду САД, нагласио је у разговору за РТ Сергеј Судаков, дописни члан Академије војних наука.

Истовремено, према његовим речима, за САД Кина је тренутно „најрелевантнији“ противник.

„Због тога ће НАТО чланице сада да се фокусирају на заједничког непријатеља ког су стварали дуги низ година. На крају крајева, све ово време НАТО блок је био фокусиран само на страшну будућу „агресију“ Русије. И тек сада схвата да је Кина веома озбиљан економски играч који је научио да се брани“, нагласио је експерт.

Политолог Александар Асафов сматра да Столтенберг испунујава задатак САД и покушава да „прода“ земљама НАТО-а „двоструку претњу“ у облику Русије и Кине које се зближавају једна са другом.

„ У овом случају, задатак САД је да „прода“ ову претњу земљама Алијансе и да уништи економске везе Кине са земљама ЕУ. У те сврхе ствара се митска претња страшне Кине заједно са Русијом. Ово је процес обуздавања Кине што је један од главних циљева постојања НАТО“, наглашава саговорник.

„Да би се куповало оружје мора да постоји неки непријатељ. А док је са Русијом већ све јасно, имиџ Кине као непријатеља Европе захтева консолидацију не само од стране америчких званичника, већ и званичника НАТО. Столтенберг сматра да је Кина њихов нови непријатељ и да се морају борити против ње“, објашњава есксперт.

Он ово види као консолидацију идеја САД, а не европских. Европске земље, барен неке од њих, мирно би сарађивале са Кином, као што су раније сарађивале са Ираном. Али у овом случају не могу да противрече ни Американцима ни шефовима НАТО, закључује Асафов.