Затворити хашки казамат: Русија у одлучној акцији одбране права Ратка Младића

© AP Photo / Peter Dejong

Верујем да мој отац, који је здравствено врло лоше, може да се нађе на слободи из хуманитарних разлога, као што верујем да је ово досад најодлучнија акција Русије да се Хашки трибунал, сада Механизам који је био привремено основан – затвори, каже Дарко Младић поводом иницијативе Русије у Савету безбедности УН у вези с генералом Ратком Младићем.

Руска мисија при УН затражила је да Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале УН преиспита одлуку у вези са српским генералом Ратком Младићем и да га или преда Србији на даље издржавање казне, или превремено ослободи из хуманитарних разлога како би остатак живота провео примајући адекватну негу.

Дарко Младић, син генерала Младића, каже за Спутњик да није изненађен овим потезом Русије.

Русија никад одлучнија

„Пре свега морам да кажем да мене овакав развој ситуације у СБ УН по питању Механизма није изненадио јер Русија већ годинама изнова подсећа Трибунал, то јест, сада Механизам на то шта је његов мандат. Суштински, Русија реагује на непоштовање једне стане чланице СБ УН од стране Механизма. Ако бисмо читали између редова, рекао бих да је Русија сада заоштрила став рекавши да се Механизам одродио и да би да се постави изнад СБ УН тако што је покушао да преузима његове функције у дефинисању стратегије рада Механизма,“ каже Младић.

Он констатује да је Русија сада најозбиљније подсетила да је СБ УН тај који одређује стратегију а да је задатак Механизма да је спроводи онако како је усвојено у СБ УН.

„Ово сада је заоштравање руске позиције и део тога је и однос према мом оцу. Русија је упозната са свим кршењима права мог оца, и медицинских, и правних, дакле, људских права. Али, ово је мало шира борба која није само питање мог оца, него чак могу да кажем свих наших осуђених у том Трибуналу/Механизму јер је дефинитивно сада Русија рекла да је то један реликт прошлог времена. Ово читам као покушај Русије да врати дигнитет и достојанство Уједињеним нацијама чије су функције злоупотребљене од стране одређених западних земаља чији су се интереси сакривали иза ауторитета УН,“ каже он.

Није реч само о Младићу

Младић напомиње да је сам Механизам еклатантан пример тог искривљавања мандата УН.

„Подсетићу вас да је Русија у претходном периоду била дала гаранције за пуштање мог оца на слободу, Трибунал је те гаранције прогласио невалидним, значи изразио је непоштовање према земљи која је одлучујуће утицала на победу над фашизмом и стварање УН као међународног тела које је требало да обезбеди мир у свету и да се фашизам никада не врати. Тако да мислим да је ово крај стрпљења Русије према Механизму, где је она јасно рекла да очекује његово затварање до следећег заседања када ће се гласати о буџету, дакле или о наставку рада, или о гашењу. Напомињем да су и остале земље поновиле реченицу да је Трибунал односно Механизам основан као привремено тело које треба временом да се угаси,“ подсећа Младић.

Имајући све то у виду, он верује да то може да се деси, као што верује да би могло доћи до пуштања његовог оца на слободу.

„Верујем да мој отац, који је врло лоше здравствено може да се нађе на слободи из хуманитарних разлога… Он није добро и ми смо, како бисмо му мало подигли морал, сада учестали и посете, и видео позове.. Али, не знам, надам се да ће издржати,“ каже Младић.

Механизам се отео контроли

Заменик сталног представника Русије при УН Марија Зоболоцка је, на седници Савета безбедности на којој је разматран извештај Механизма, нагласила да би било који други приступ када је реч о Младићу осим превременог ослобађања био нехуман и да ће пуна одговорност за сваки негативан развој догађаја у вези са њим бити директно на Механизму и лично на његовом председнику.

Као пример функције коју Механизам није успео да изврши она је навела и случај бившег председника Републике Српске Радована Караџића, истичући да Велика Британије, где он служи казну, наставља да игнорише чак и стандардна минимална правила УН за поступање са затвореницима.

Она је навела да су његова права систематски ограничена, укључујући и право на медицинску негу, упркос хроничним болестима које има. Заболоцка је критиковала рад Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, посебно указавши на чињеницу да се поступак „превременог пуштања на слободу“ користи само када Механизам хитно мора да „скине одговорност за неизбежну смрт још једног тешко болесног затвореника“.

Зоболоцка је закључила да је Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале успостављен као привремена структура и да би требало да буде затворен.